Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

ГОТАРА БОНА ҺИНБУНЕ 14

Һʹьщумкьрьна жь Бакӧре!

Һʹьщумкьрьна жь Бакӧре!

«Нәтәԝәйәк [щьмәʹтәк] . . . сәр ԝәлате мьн дәркʹәт» (ЙОԜЛ. 1:6).

КʹЬЛАМА 95 Рʹонайи Һе Зәлал Дьбә

ВЕ ГОТАРЕДА *

1. Рассел бьра у һәвалед ԝи бона леколинкьрьне чь метод дьданә хәбате, у чьрʹа әԝ методәкә баш бу?

СӘД сал зедәтьр пешда, Ч. Т. Рассел бьра у һәвалед ԝи, демәк кʹомәкә бьчʹук йа леколинкʹаред Хәбәра Хԝәде, дәстпекьрьн тʹәвайи тʹоп бьн сәва леколина бькьн. Ԝана дьхԝәст бьщерʹьбанда, һәла әԝана дькарьн фәʹм кьн кӧ Кʹьтеба Пироз бь рʹасти чь һин дькә дәрһәԛа Йаһоԝа Хԝәде, Иса Мәсиһ, һʹале мьрийа, у ԛӧрбанбуна Иса. Метода ԝанә леколинкьрьне гәләк һеса бу. Жь ԝана кәсәки пьрсәк пешда дьани, у паше ԝана һәр рʹезәкә ве тʹемайева гьредайи, леколин дькьрьн. Әԝана чь кӧ жь леколина хԝә педьһʹәсьйан, хԝәрʹа башԛә дьньвисин. Бь ви щурʹәйи әԝ меред дьлсах пе аликʹарийа Йаһоԝа, гәләк рʹастийед сәрәкә жь Кʹьтеба Пироз фәʹм кьрьн, у һʹәта иро әԝ бона мә фәрз ьн.

2. Чахе әм дьхԝазьн пʹехәмбәртикә жь Кʹьтеба Пироз фәʹм кьн, чь дькарә бьбә мәʹни кӧ әм нәрʹаст фәʹм кьн?

2 Ле зутьрәке әԝ леколинкʹаред Кʹьтеба Пироз фәʹм кьрьн, ԝәки дьһа чәтьн ә пʹехәмбәртийед жь Кʹьтеба Пироз фәʹм кьн, нә кӧ һинкьрьнед ԝейә сәрәкә. Ле чьрʹа? Мәʹник әԝ ә, кӧ пʹехәмбәртийед Кʹьтеба Пироз дьһа рʹьнд һьнге тенә фәʹмкьрьне, гава әԝана ида тенә сери, йан жи ида һатьнә сери. Ле диса мәʹник жи һәйә. Сәва кӧ рʹаст пʹехәмбәртийе фәʹм кьн, әм гәрәке контекста ве һьлдьн һʹәсаб, демәк әве пʹехәмбәртийе бь тʹәмами леколин бькьн. Чьрʹа әв йәк фәрз ә? Чьмки һәрге әм дина хԝә бьдьн тʹәне пʹарәкә ве пʹехәмбәртийе, ле пʹаред майин пьшт гӧһе хԝәва бавежьн, әм дьбәкә нәрʹаст фәʹм кьн. Ча те кʹьфше, бәре жи дьбәкә мәʹни һәма әԝ бу, ԝәки пʹехәмбәртийа жь кʹьтеба Йоԝел рʹаст фәʹм нәкьрьнә. Ләма ԝәрә әм ньһа әве пʹехәмбәртийе биньн бира хԝә, у паше шеԝьр кьн кӧ чьрʹа лазьм ә әм фәʹмкьрьна хԝә һьндава ве пʹехәмбәртийе бьгӧһезьн.

3-4. Һʹәта иро мә пʹехәмбәртийа жь Йоԝел 2:7-9 ча фәʹм дькьр?

3 Бьхунә Йоԝел 2:7-9. Ван рʹезада Йоԝел пʹехәмбәртийе дькә, кӧ кʹома кӧлийа ԝе әʹрде Исраеле хьраб кьн. Әԝана ԝе пе дьран у чәнгед хԝәйи мина йед шера, һʹәму гиһайе әʹрде Исраеле кʹӧта кьн (Йоԝл. 1:4, 6). Нава гәләк салада, мә әв пʹехәмбәрти ӧса фәʹм дькьр, кӧ кӧли бь симболик щьмәʹта Йаһоԝа йә, рʹийа кʹижани тʹӧ тьшт нькарә бьгьрә сәва мьзгинийе бәла кә. Мә ӧса жи фәʹм дькьр, кӧ әԝ шьхӧле мә, хьраб һʹӧкӧм дькә сәр «әʹрде», демәк сәр ԝан мәрьва, кӧ бьн дәсте сәрԝеред религийада ньн. *

4 Һәрге әм тʹәне рʹезед жь Йоԝел 2:7-9 һьлдьн һʹәсаб, мәрʹа дькарә бе кʹьфше кӧ әв шьровәкьрьн рʹаст ә. Ле әм гәрәке контекста ве пʹехәмбәртийе бь тʹәмами һьлдьн һʹәсаб, чьмки һьнге әме ида тедәрхьн, ԝәки лазьм ә щурʹәки майин фәʹм кьн. Чьрʹа? Ԝәрә әм дәрһәԛа чар мәʹнийа шеԝьр кьн.

ЧАР МӘʹНИЙЕД ГӦҺАСТЬНА ФӘʹМКЬРЬНА ВЕ ПʹЕХӘМБӘРТИЙЕ

5-6. Кʹижан пьрс пешда те дәрһәԛа а) Йоԝел 2:20? б) Йоԝел 2:25?

5 Йа пешьн, дина хԝә бьдьне кӧ дәрһәԛа ԝан кӧлийа Йаһоԝа чь соз да: «Әзе артеша бакӧр [кӧлийа] жь сәр ԝәва дур бьхиньм» (Йоԝл. 2:20). Һәрге кӧли бь симболик Шәʹдед Йаһоԝа нә, йед кӧ гӧрʹа тʹәмийа Иса дькьн у мьзгинийе бәла дькьн, ле чьрʹа Йаһоԝа созәки ӧса да, кӧ ԝе ԝана дур хә? (Һәзԛл. 33:7-9; Мәт. 28:19, 20) Бешьк, Йаһоԝа ԝе нә кӧ хьзмәткʹаред хԝәйә амьн дур хә, ле әԝед кӧ зьраре дьдьнә щьмәʹта ԝи.

6 Йа дӧда, дина хԝә бьдьне, Йоԝел 2:25-да чь ньвисар ә. Йаһоԝа дьбежә: «Әзе бәрдела салед кӧ артеша мьни мәзьн, йа кӧ әз шандьм нав ԝә, салед кӧ кӧли . . . хԝарьнә бьдьм ԝә». Дина хԝә бьдьне, Йаһоԝа соз дьдә ԝәки чь кӧ кӧли зьрар данә, Әԝ ԝе һәԛе ве зьраре бьдә. Һәрге кӧли бь симболик щьмәʹта Йаһоԝа йә, ԝәки ӧса нә мьзгинийа кӧ әԝана бәла дькьн, мәрьварʹа зьраре тинә. Ле бь рʹасти мьзгинийа кӧ әԝана бәла дькьн дькарә хьраба һелан кә кӧ тʹобә кьн у әʹмьре хԝә хьлаз кьн (Һәзԛл. 33:8, 19). Әԝ йәк бешьк ԝанрʹа кʹаре тинә, нә кӧ зьраре!

7. Йоԝел 2:28, 29-да гьли «паши ԝе ӧса бьбә» али мә дькьн чь фәʹм кьн?

7 Бьхунә Йоԝел 2:28, 29. Йа сьсийа, дина хԝә бьдьне, ве пʹехәмбәртийеда чь паши чь дьԛәԝьмә. Һун дьвиньн кӧ Йаһоԝа дьбежә «ԝе паши ԝе ӧса бьбә кӧ, әзе рʹӧһʹе хԝә бьрʹьжиньм», демәк паши ве йәке чахе әԝ кӧли шьхӧле хԝә хьлаз кьн. Һәрге әԝ кӧли мьзгинванед Пʹадшатийа Хԝәде нә, ле чьрʹа Йаһоԝа ԝе рʹӧһʹе хԝә паши хьлазкьрьна хьзмәтийа ԝан бьрʹета сәр ԝан? Фәʹмдари йә, ԝәки бь рʹасти бе аликʹарийа рʹӧһʹе Хԝәдейи пироз әԝана ԝе тʹӧ щар нькарьбуна нава бь дәһа салада ԝәʹде зерандьна у ԛәдәхәкьрьна, хьзмәтийа хԝә бәрдәԝам кьрана.

Рутерфорд у бьред майинә бь рʹӧһʹ кʹьфшкьри, йед кӧ рʹебәрийа шьхӧле бәлакьрьна мьзгинийе дькьрьн, ве дьнйа хьрабрʹа бь мерхаси дәрһәԛа диԝана Хԝәде әʹлам дькьрьн (Бьньһерʹә абзаса 8)

8. Әʹйанти 9:1-11-да кӧли бь симболик кʹе тенә һʹәсабе? (Бьньһерʹә шькле рʹуйе журнале.)

8 Бьхунә Әʹйанти 9:1-11. Ԝәрә шеԝьр кьн мәʹнийа чара. Бәре мә әԝ кӧлийед кӧ Йоԝелда те готьне, гьредьда тʹәви шьхӧле бәлакьрьна мьзгинийе, чьмки кʹьтеба Әʹйантида жи пʹехәмбәртикә ӧса һәйә. Ԝедәре те готьне, ԝәки рʹуйе кӧлийа «мина рʹуйе мәрьва» нә у ль сәр сәре ԝан «тьштед мина кʹофийед зерʹин» һәнә (Әʹйан. 9:7). Әԝана пенщ мәһа, чь кӧ ԝәк жийина кӧлийа йә, щәфе дьдьнә «ԝан мәрьвед [дьжмьнед Хԝәде] кӧ мора Хԝәде ль сәр әʹнийа ԝан тʹӧнәйә» (Әʹйан. 9:4, 5). Зәлал те кʹьфше, ԝәки әва те готьне дәрһәԛа хьзмәткʹаред Йаһоԝайә бь рʹӧһʹе пироз бьжарти. Әԝана дьнйа хьрабрʹа бь мерхаси диԝана Хԝәде әʹлам дькьн, у бь ве йәке әԝана пьштгьред ве дьнйайе гәләк әʹщьз дькьн.

9. Чь фьрԛи һәйә ортʹа кӧлийед, кӧ Йоԝел дит у кʹижан кӧ Йуһʹәнна дит?

9 Бәле, пʹехәмбәртийа жь Әʹйанти у пʹехәмбәртийа Йоԝел һьнә тьштада мина һәв ьн, ле ӧса жи фьрԛийед мәзьн ортʹа ԝанда һәнә. Мәсәлә, дина хԝә бьдьне: Пʹехәмбәртийа Йоԝелда, кӧли гиһайед әʹрде кʹӧта дькьн (Йоԝл. 1:4, 6, 7). Ле пʹехәмбәртийа Йуһʹәннада, кӧлийарʹа те готьне «кӧ зьраре нәдьнә гиһе әʹрде» (Әʹйан. 9:4). Пʹехәмбәртийа Йоԝелда те готьне кӧ кӧли жь бакӧре һатьнә (Йоԝл. 2:20). Ле йед кӧ Йуһʹәнна дит, жь гәлийе һәй-ԝайе дәркʹәтьнә (Әʹйан. 9:2, 3). Әԝ кӧлийед пʹехәмбәртийа Йоԝелда тенә дурхьстьне. Ле Әʹйантида, Йаһоԝа кӧлийа дур нахә, ле дьһелә ԝәки әԝана шьхӧле хԝә хьлаз кьн. Кʹьтеба Пирозда тʹӧ щийа найе готьне, ԝәки Йаһоԝа ԝанрʹа ԛайил нинә (Бьньһерʹә чаргошә бь наве « Пʹехәмбәртийед дәрһәԛа Кӧлийа: Һьн Мина Һәв ьн, Һьн жи жь Һәв Щӧдә Дьбьн»).

10. Мәсәләке жь Кʹьтеба Пироз биньн, кӧ дьдә кʹьфше, ԝәки кӧлийед жь кʹьтеба Йоԝел у Әʹйанти бь симболик дькарьн щурʹә-щурʹә тьшт бенә һʹәсабе.

10 Фьрԛийед мәзьн кӧ нава ԝан дӧ пʹехәмбәртийада һәнә, али мә дькьн кӧ фәʹм кьн, ԝәки әԝана һәвва гьредайи ниньн. Демәк, әм дьхԝазьн бежьн, ԝәки әԝ кӧли дәрһәԛа кʹижани Йоԝел дьгот, у кӧли кӧ кʹьтеба Әʹйантида һәнә, йәк ниньн? Бәле, әԝ йәк әʹщебмайи нинә, чьмки гәләк щар Кʹьтеба Пирозда тьштәки симболик, щурʹә-щурʹә тьшт те һʹәсабе. Мәсәлә, Әʹйанти 5:5-да дәрһәԛа Иса те готьне, кӧ әԝ «Шере жь ԛәбила Щьһуда» йә, ле 1 Пәтрус 5:8-да, сәр Мире-щьна те готьне «шер», кӧ «мьрʹә-мьрʹа ԝи йә». Ль гора ван чар мәʹнийа кӧ мә шеԝьр кьр, әм дьвиньн, ԝәки әм гәрәке пʹехәмбәртийа Йоԝел щурʹәки майин фәʹм кьн. Ле чь щурʹәйи?

ПʹЕХӘМБӘРТИЙА ЙОԜЕЛДА КӦЛИ БЬ СИМБОЛИК КʹЕ НӘ?

11. Йоԝел 1:6 у 2:1, 8, 11, ча али мә дькьн фәʹм кьн, ԝәки кӧли бь симболик кʹе тенә һʹәсабе?

11 Һәрге әм пʹехәмбәртийа Йоԝел бь тʹәмами леколин бькьн, демәк контексте һьлдьн һʹәсаб, әме фәʹм бькьн, ԝәки Йоԝел дәрһәԛа һʹьщумкьрьне, демәк дәрһәԛа шәрʹ пʹехәмбәрти кьрьйә (Йоԝл. 1:6; 2:1, 8, 11). Йаһоԝа гот кӧ әԝ ԝе ордийа хԝәйә мәзьн, демәк әскәред Бабилони бьдә хәбате, сәва Исраелийед нәамьн щәза кә (Йоԝл. 2:25). Әԝ те навкьрьне «артеша бакӧр», чьмки Бабилони алийе бакӧрда гәрәке һʹьщуми сәр Исраелийа бькьрана (Йоԝл. 2:20). Ордийа Бабилонийа бәрамбәри кʹома кӧлийа дьбә, кӧ рʹьнд организә йә. Йоԝел дәрһәԛа ԝан дьбежә: «Һәр [әскәр] рʹийа хԝәда дьмәшә . . . бажерда дьпәнгьзьн, ль сәр диԝаред бажер банз дьдьн; дь һӧндьре ханийанда радьпәлькьн, мина дьза шьваканва [пʹәнщәрава] дькʹәвьн» (Йоԝл. 2:8, 9). Әве дәрәще бьдьнә бәр чʹәʹве хԝә. Һʹәму щийа әскәр ьн, тʹӧ щик тʹӧнә ԝәки хԝә жь ԝана вәшерьн. Тʹӧ кәс нькарә хԝә жь шуре Бабилонийа хьлаз кә!

12. Пʹехәмбәртийа Йоԝел дәрһәԛа кӧлийа ча һатә сери?

12 Мина кӧлийа, Бабилони (демәк Кьлдани), сала 607 Б.Д.М., Оршәлим зәфт кьрьн. Кʹьтеба Пироз дьбежә: «Ԛьрале [пʹадше] Кьлданийа . . . щьԝанед ԝан бь шурва кӧштьн у һʹәйфа ԝи ль әгите щьԝан, ль ԛиза кӧ нәзәԝьщьйә, жь зьламе кал у пʹор сьпива нәһат; Хӧдан һʹәмуйа да дәсте ԝи. У мала Хԝәде шәԝьтандьн у диԝаре Оршәлиме хьраб кьрьн у агьр бь һʹәму ԛәсред ԝева хьстьн у һʹәму фьраԛед ԝейи бь ԛимәт хьраб кьрьн» (2 Дир. 36:17, 19). Чахе Бабилони әʹрд зәфт кьрьн у ԝеран кьрьн, щьмәʹте дәрһәԛа әʹрде тʹәне әԝ йәк дькарьбу бьгота: «Бу чоләки бе мьров у бе һʹәйԝан, бь дәсте Кьлданийанва һатә дайин» (Йерәм. 32:43).

13. Шьровәкьн кӧ гьлийед жь Йерәмйа 16:16, 18, чь тенә һʹәсабе.

13 Ԝәкә 200 сал паши пʹехәмбәртийа Йоԝел, Йаһоԝа пе Йерәмйа дәрһәԛа ве зәфткьрьне диса тьштәк пʹехәмбәрти кьр. Әԝи гот, әԝана ԝе Исраелийед кӧ кьред хьраб дькьрьн, һʹәму щийа бьгәрʹьн, у ԝана бьгьрьн. «А вай, әзе пʹьрʹ мәʹсивана биньм, Хӧдан дьбежә у ԝе ԝан бьгьрьн у әзе паши ԝе пʹьрʹ нечʹирвана биньм у ԝе жь сәр һәр чʹийайи у жь сәр һәр гьр у жь . . . зьнара нечʹира ԝан бькьн. . . . Пешийе әзе фәсадийед ԝан у сущед ԝан бь дӧ ԛати бьдьм». Бәле, ча бежьн нә океанада нә жи мешада, Исраелийед нәамьн нькарьбун хԝә жь щәзакьрьна Йаһоԝа вәшартана (Йерәм. 16:16‚ 18).

МЬЗГИНИ ДӘРҺӘԚА ШИНБУНЕ

14. Пʹехәмбәртийа жь Йоԝел 2:28, 29, кʹәнге һатә сери?

14 Паше Йоԝел мьзгинийе дьбежә, ԝәки әԝ әʹрде ԝеранбуйи ԝе диса шин у гәш бә (Йоԝл. 2:23-26). Ле ахьрийеда әԝ пʹехәмбәрти гәрәке ӧса бьһата сери, кӧ хԝарьна рʹӧһʹани ԝе тʹер-тʹьжә бә у бьгьһижә гьшка. Йаһоԝа дьбежә: «Әзе рʹӧһʹе хԝә бьрʹьжиньм сәр һʹәму мәрьва; ԝе лаԝед ԝә жи, ԛизед ԝә жи пʹехәмбәртийе бькьн . . . дь ԝан рʹожада әзе сәр дилан жи у сәр щарийанва жи рʹӧһʹе хԝә бьрʹьжиньм» (Йоԝл. 2:28, 29). Ле чахе Исраели жь Бабилоне вәгәрʹийан әʹрде хԝә, һьнге рʹӧһʹе пироз нәһатә рʹьжандьне сәр ԝан. Әԝ йәк ԛьрʹна шунда ԛәԝьми, рʹожа Пенщийе Һʹәсабе сала 33 Д.М.. Әм ве йәке жь кʹӧ заньн?

15. Ль гора Кʹаред Шандийа 2:16, 17, Пәтрус чь гьли гӧһаст чахе гьлийед жь Йоԝел 2:28 ԝәкʹьланд, у әԝ чь те һʹәсабе?

15 Жь бина бәр Хԝәде, Пәтрусе шанди пʹехәмбәртийа жь Йоԝел 2:28, 29 гьреда тʹәви ԛәԝьмандьна кӧ рʹожа Пенщийе Һʹәсабе ԛәԝьми. Незики сьһʹәта нәһа шәбәԛе, мәрьвед кӧ Хԝәде рʹӧһʹе хԝәйи пироз сәр ԝанда рʹьжанд, дәстпекьрьн сәр зьманед хәриб дәрһәԛа «кьред Хԝәдейә мәзьн» хәбәр дьн (Кʹар. Шанд. 2:11). Пе рʹебәрийа Хԝәде Пәтрус һьнә гьли жь пʹехәмбәртийа Йоԝел щурʹәки майин ԝәкʹьланд. Ԝә дина хԝә дайе әԝи кʹижан гьли гӧһаст? (Бьхунә Кʹаред Шандийа 2:16, 17.) Дәԝса кӧ дәстпекә пе ԝан гьлийа «паши ԝе», ча Йоԝелда те готьне, Пәтрус гот: «Рʹожед ахьрийеда». Әԝ гьли ве контекстеда те готьне дәрһәԛа дәԝрана Щьһуйа, у һьнге рʹӧһʹе Хԝәдейи пироз гәрәке «сәр һʹәму мәрьвада» бьһата рʹьжандьне. Әԝ те һʹәсабе, ԝәки паши пʹехәмбәртийа дәрһәԛа кӧлийа, епʹещә ԝәʹдә дәрбаз бу, у паше әԝ пʹара пʹехәмбәртийа Йоԝел һатә сери.

16. Ԛьрʹна йәкеда рʹӧһʹе Хԝәдейи пироз ча һʹӧкӧм бу сәр бәлакьрьна мьзгинийе, ле дәрһәԛа иро чь дькарьн бежьн?

16 Паши рʹьжандьна рʹӧһʹе Хԝәдейи пироз ԛьрʹна йәкеда, мьзгини нав тʹәмамийа дьнеда бәла бу. Ԝи ԝәʹдәйи, незики сала 61 Д.М., Паԝлосе шанди нәʹма хԝә Колосийарʹа ньвиси, әԝи гот кӧ мьзгини һатә дайине «ԝан һʹәмуйарʹа, йед кӧ бьн пʹәрʹе әʹзменда дьминьн» (Колс. 1:23). Чахе Паԝлос гот «һʹәму», әԝ дьһатә һʹәсабе һәр щийа, кʹидәре әԝи у мәрьвед дьн дькарьбун рʹеԝити бькьрана. Ле рʹожед мәда пе аликʹарийа ԛәԝата рʹӧһʹе Йаһоԝайи пироз, мьзгини һе зедә бәла бу, гьһиштә «һʹәта сәре дьнйайе» (Кʹар. Шанд. 13:47) (Бьньһерʹә чаргошә « Әзе Рʹӧһʹе Хԝә Бьрʹьжиньм»).

ЧЬ ҺАТӘ ГӦҺАСТЬНЕ?

17. Фәʹмкьрьна мә дәрһәԛа пʹехәмбәртийа жь Йоԝел ча һатә гӧһастьне?

17 Ле чь һатә гӧһастьне? Ньһа әм рʹаст фәʹм дькьн пʹехәмбәртийа жь Йоԝел 2:7-9. Һәйнәсәр, әԝ рʹез нә кӧ дәрһәԛа хирәта мә бәлакьрьна мьзгинийе йә, ле дәрһәԛа ордийа Бабилоне йә, кʹижан кӧ сала 607 Б.Д.М., Оршәлим зәфт кьр.

18. Нава щьмәʹта Йаһоԝада чь нәһатә гӧһастьне?

18 Ле чь нәһатә гӧһастьне? Щьмәʹта Йаһоԝа бәрдәԝам дькә мьзгинийе бәла дькә, у бона ве йәке һʹәму щурʹә метод дьдә хәбате (Мәт. 24:14). Тʹӧ ԛәдәхәкьрьна дәԝләте нькарә мә жь ви шьхӧли бьԛәтинә. У пе кʹәрәма Йаһоԝа әм һе зедә хирәт бунә, у бь мерхаси мьзгинийа Пʹадшатийе бәла дькьн. Әм бь мьлукти бәрдәԝам дькьн пәй рʹебәрийа Йаһоԝа дьчьн, сәва фәʹм кьн пʹехәмбәртийа жь Кʹьтеба Пироз, у дӧдьли набьн, ԝәки ԝәʹде рʹастда әԝ ԝе мә «бәрбь тʹәмамийа рʹастийе» бьвә (Йуһʹн. 16:13).

КʹЬЛАМА 97 Әʹмьр Хәбәра Хԝәдева Гьредайи йә

^ абз. 5 Гәләк сала мә тʹьре пʹехәмбәртийа жь Йоԝел сәре 1 у 2, дәрһәԛа хьзмәтийа мәйә рʹожа иройин пʹехәмбәртийе дькә. Ле чар мәʹнийед фәрз һәнә кӧ зәлал дьдьнә кʹьфше, ԝәки әм гәрәке щурʹәки майин фәʹм кьн әве пʹехәмбәртийа Йоԝел. Ԝәрә шеԝьр кьн әԝ чь мәʹни нә.

^ абз. 3 Мәсәлә, бьньһерʹьн готара бь наве «Биланийа Йаһоԝа Әʹфринада те Кʹьфше», «Бьрща Ԛәрәԝьлийеда» йа 15 Нисане, сала 2009, абзасед 14-16.