Питања читалаца

Зашто Бог људима пружа дар вечног живота?

▪ У Библији се каже да нам Бог пружа прилику да добијемо „вечни живот“ (Јован 6:40). Међутим, шта га подстиче на то? Да ли је то једноставно израз његове правде?

Правда подразумева поступање с људима у складу са оним што је праведно и исправно. Да ли ми заслужујемо живот? Не. У Библији се каже: „Нема на земљи праведног човека који чини само добро и никад не греши“ (Проповедник 7:20). За грех следи казна. Бог је првог човека Адама упозорио да ће оног дана када згреши сигурно умрети (Постанак 2:17). Касније је апостол Павле под надахнућем написао: „Плата за грех је смрт“ (Римљанима 6:23). Стога, ако сви Адамови потомци по правди заслужују смрт, зашто онда Бог пружа могућност бескрајног живота?

Вечни живот је Божји дар. То показује колико је велика и далекосежна његова љубав и незаслужена доброта. У Библији пише: „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу, а дар је то што су његовом незаслуженом добротом проглашени праведнима због тога што су ослобођени откупнином коју је платио Христ Исус“ (Римљанима 3:23, 24).

Иако сви заслужујемо смрт, Бог жели да пружи вечни живот онима који га воле. Да ли је то неправедно? Библија каже: „Дакле, шта ћемо рећи? Има ли код Бога неправде? Нипошто! Јер Мојсију каже: ’Смиловаћу се ономе коме желим да се смилујем, и бићу милостив ономе коме желим да будем милостив‘... Ко си ти да приговараш Богу?“ (Римљанима 9:14-20).

У неким деловима света, високи представник власти или судија може помиловати злочинца који је добио строгу казну. Ако се злочинац спремно повинује казненим мерама и показује промене у свом ставу и понашању, судија или председник може одлучити да га помилује тако што ће смањити његову казну или је сасвим поништити. Тај поступак је и те како израз незаслужене доброте.

Слично томе, Јехова може одлучити да не добију сви грешници казну коју заслужују. Он из љубави може пружити вечни живот онима који га воле и повинују се његовим мерилима. У Библији пише: „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35).

Највећи израз Јеховине љубави према нама јесте тај што је послао свог Сина да пропати и умре за нас. Исус је о свом Оцу рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

Бог прихвата све који га воле и врше његову вољу, без обзира на њихово порекло. Зато је нада у вечни живот првенствено израз његове незаслужене доброте и ненадмашне љубави.

[Истакнути текст на 29. страни]

Тај дар је првенствено израз Божје незаслужене доброте и ненадмашне љубави