Пређи на садржај

Пређи на садржај

Рибарење на Галилејском мору

Рибарење на Галилејском мору

Рибарење на Галилејском мору

КАКО је у првом веку изгледао живот рибара на Галилејском мору? Одговор на то питање ће нам помоћи да разумемо многе појединости из јеванђеља, од којих су неке споменуте у претходном чланку.

То „море“ је заправо слатководно језеро дуго око 21 и широко око 12 километара. Рибари већ вековима бацају своје мреже у његове воде богате рибом. Рибља пијаца у Јерусалиму очигледно се налазила код Рибљих врата (Немија 3:3). Тамо се продавала риба која је била уловљена у Галилејском мору и на другим местима.

Апостол Петар је живео на обали Галилејског мора у Витсаиди, граду чије име значи „рибарева кућа“. Још један приобални град био је Магадан или Магдала, где је Исус отишао са својим ученицима нешто касније након што је ходао по води (Матеј 15:39). Према једном писцу, грчко име тог града би се могло превести као „град у ком се прерађује риба“. Био је познат по великим фабрикама у којима се уловљена риба сушила, усољавала или маринирала да би се добио сос који се чувао у глиненим амфорама. Ти производи су затим паковани и отпремани у све делове Израела, па и у друге земље.

Лов, прерада и продаја рибе били су по свему судећи уносан посао у Галилеји у Исусово време. Лако би се могло закључити да је то доносило велике приходе многим људима на том подручју. Па ипак, није било тако. „Они који су се бавили риболовом нису били независни, како можда замишљају данашњи читаоци Новог завета“, каже један изучавалац. Та делатност је била „под државном управом и доносила је добит најутицајној мањини“.

Ирод Антипа је владао Галилејом као тетрарх, то јест владар над четвртином провинције. На тај положај га је поставио Рим. Зато је на подручју којим је владао имао контролу над путевима, лукама и природним богатствима, као што су рудници, шуме, пољопривредна добра и ловишта рибе. Та богатства су била главни извор Иродових прихода од пореза. Не постоје детаљни подаци о томе како је било организовано сакупљање пореза у Галилеји у првом веку. Међутим, изгледа да се Ирод у том погледу није много разликовао од грчких владара или Римљана у другим источним провинцијама. Главни део прихода од привредних делатности на том подручју и експлоатације природних добара добијали су најистакнутији људи а не обичан народ који је обављао највећи део посла.

Претешки порези

У Исусовим данима, најбоља земља у Галилеји припадала је краљевском двору и била је подељена на велика имања која је Ирод Антипа даровао својим великашима и другима. Иродови поданици су морали да покривају огромне трошкове краљевог раскошног живота, његових великих грађевинских подухвата, бројне администрације и различитих поклона пријатељима и градовима. Према неким изворима, обичном народу је био наметнут претежак терет пореза, такси и обавеза.

Ирод је такође имао потпуни монопол над експлоатацијом копнених вода. Зато је у целој држави рибарење било или под краљевском управом или под управом велепоседника. На подручјима под директном краљевском управом, порески посредници, то јест главни порезници — богати појединци који су на лицитацији купили право да сакупљају порез — имали су овлашћење да рибарима издају дозволе за риболов. Будући да је Матеј сакупљао порез у Капернауму — важном рибарском центру у Галилеји — неки изучаваоци претпостављају да је радио за те главне порезнике тако што је у свом месту „у име краља издавао дозволе за риболов“. *

Докази из првог и другог века пре н. е. показују да су у Палестини порези чешће плаћани у натури него у готовини. Неки рибари су давали од 25 до 40 посто свог улова да би добили дозволу за риболов. Древни документи откривају да је барем у неким подручјима која су била под римском управом држава задржала монопол над риболовом и постављала службенике да надгледају ту делатност. У Писидији је постојала нека врста полиције која је проверавала да ли сваки рибар има дозволу и да ли свој улов продаје само овлашћеним посредницима, трговцима на велико чије је активности такође надзирала и опорезивала држава.

Све те контроле и порези су, према једном аналитичару, заправо водили до тога да „краљ и велепоседници добијају огромне приходе, док су рибари зарађивали врло мало“. Велики порези су умањивали зараде и у другим привредним делатностима. Порези никада нису били омиљени међу онима који су морали да их плаћају. Међутим, опште непријатељство према порезницима које се спомиње у јеванђељима несумњиво се повећавало због непоштења и похлепе оних који су се богатили тако што су од обичног народа узимали све што су могли (Лука 3:13; 19:2, 8).

Рибари у јеванђељима

Из јеванђеља сазнајемо да је Симон Петар сарађивао с другима у послу. Примера ради, у Луки 5:10 се помиње да су „Јаков и Јован, Зеведејеви синови... били Симонови сарадници“. Изучаваоци кажу да су „рибари могли да се удружују... да би добили дозволу за риболов“. Можда су на тај начин Зеведејеви синови, Петар, Андрија и њихови сарадници добили дозволу да наставе да се баве риболовом.

У Светом писму се не каже конкретно да ли су ти галилејски рибари имали властите чамце и опрему. Неки сматрају да јесу. За Исуса се каже да је ушао у чамац „који је био Симонов“ (Лука 5:3). Међутим, у једном чланку који се бави том темом наводи се да „постоји извесна могућност да су чамци заправо били власништво посредника који су их давали рибарима на коришћење“. Шта год да је био случај, посао рибара из првог века подразумевао је много више него што се на први поглед чини. У Светом писму се спомиње да су Јаков и Јован крпили мреже. Рибари су по свему судећи морали да се погађају приликом продаје улова и да по потреби унајмљују раднике. Према томе, њихово занимање је било део сложеног система економских односа.

Имајући то у виду, још боље разумемо значење догађаја из јеванђеља и Исусове речи о рибарењу и рибарима. Штавише, те појединости нам такође помажу да ценимо веру коју су показали Петар, Андрија, Јаков и Јован. Они су живели од риболова. Какве год да су биле њихове економске прилике када их је Исус позвао, они су одмах напустили свој занат — сигуран извор прихода — да би постали ’рибари људи‘ (Матеј 4:19).

[Фуснота]

^ Апостол Петар се највероватније преселио из Витсаиде у Капернаум где је рибарио с братом Андријом и Зеведејевим синовима. Исус је такође једно време живео у Капернауму (Матеј 4:13-16).

[Мапа на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Језеро Хуле

Витсаида

Капернаум

Магадан

Галилејско море

Јерусалим

Мртво море

[Извор]

Todd Bolen/Bible Places.com

[Извор слике на 26. страни]

Todd Bolen/Bible Places.com