Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Зашто се Исус у молитви обратио Јехови са „Ава, Оче“?

Арамејска реч ава значи „отац“. На сва три места на којима се појављује у Библији, овај израз је део молитве и користи се приликом обраћања небеском Оцу, Јехови. Какво је значење имала та реч?

The International Standard Bible Encyclopedia наводи: „У свакодневном говору Исусовог времена, реч ава углавном се користила као израз присног, пријатељског односа и поштовања које деца показују према својим очевима“. То је био начин обраћања који је одражавао блискост и једна од првих речи које дете научи. Исус ју је употребио у једној нарочито усрдној молитви свом Оцу. У гетсиманском врту, свега неколико сати пре своје смрти, Исус се у молитви обратио Јехови речима: „Ава, Оче“ (Марко 14:36).

„Као начин обраћања Богу, израз ава се веома ретко користио у јудејској књижевности грчко-римског периода, вероватно због тога што се сматрало да би обраћање Богу тако присним изразом указивало на недостатак поштовања према њему“, додаје поменута енциклопедија. Међутим, „Исус је... коришћењем тог израза у молитви на индиректан начин потврдио да заиста има посебно близак однос с Богом“. Преостала два места на којима се реч ава појављује у Библији — оба у посланицама апостола Павла — показују да су хришћани у првом веку такође употребљавали тај израз у својим молитвама (Римљанима 8:15; Галатима 4:6).

Зашто је део Библије написан на грчком?

„Божје свете објаве“ биле су поверене Јудејцима, рекао је апостол Павле (Римљанима 3:1, 2). Због тога је први део Библије углавном писан на хебрејском, језику Јудејаца. Па ипак, хришћански део Светог писма писан је на грчком. * Из ког разлога?

У четвртом веку пре н. е, војници Александра Великог говорили су различитим дијалектима класичног грчког језика који су се с временом помешали и формирали коине, говорни грчки. Александрова освајања су допринела томе да коине постане међународни језик тог доба. До времена тих освајања, велики број Јудејаца живео је ван своје домовине. Многи који су вековима раније ослобођени из ропства у Вавилону никада се нису вратили у Палестину. Због тога, многи Јудејци с временом више нису знали чист хебрејски и користили су грчки (Дела апостолска 6:1). Због њих је настала Септуагинта, превод хебрејског дела Светог писма на коине, говорни грчки.

Dictionnaire de la Bible запажа да ниједан други језик није био „толико богат, прилагодљив, и није имао тако универзалан и међународни карактер као грчки“. Са својим обимним и прецизним речником, детаљном граматиком и глаголима којима су се добро могле изразити нијансе значења, грчки је био „језик комуникације, општепознат и погодан за ширење поруке — управо онакав језик какав је био потребан хришћанству“. Зар онда није одговарајуће што је хришћански део Библије написан на грчком?

[Фуснота]

^ Мањи делови хебрејских књига Светог писма били су написани на арамејском. Јеванђеље по Матеју је вероватно првобитно било написано на хебрејском, а затим га је можда сам Матеј превео на грчки.

[Слика на 13. страни]

Фрагмент рукописа грчке Септуагинте

[Извор]

Courtesy of Israel Antiquities Authority