Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је Исус Бог?

Да ли је Исус Бог?

МНОГИ људи сматрају да је Тројство „темељна доктрина хришћанске вере“. Према том учењу, Отац, Син и свети дух су три особе у једном Богу. Кардинал Џон О’Конор је о Тројству рекао: „Ми знамо да је то велика тајна у коју не можемо проникнути.“ Зашто је тако тешко разумети учење о Тројству?

Један разлог се наводи у делу The Illustrated Bible Dictionary, где се у вези с Тројством признаје: „Строго узевши, то није библијска наука јер ниједан библијски стих не садржи директно указивање на Тројство.“ Будући да то „није библијска наука“, поборници Тројства пошто-пото траже, па чак и изврћу, библијске стихове којима би подупрли своје веровање.

Стих који подупире Тројство?

Један од библијских стихова који се често погрешно тумачи јесте Јован 1:1. У Савременом српском преводу тај стих гласи: „У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога [грчки, тон теон], и Реч је била Бог [теос].“ У овом стиху се налазе два облика грчке именице теос (бог). У првом случају се испред ње налази тон, облик грчког одређеног члана, па се стога реч теон односи на Свемоћног Бога. Међутим, у другом случају испред речи теос нема одређеног члана. Да ли је он грешком изостављен?

Зашто је тако тешко разумети учење о Тројству?

Јеванђеље по Јовану је било написано на народном грчком језику, коине, који има конкретна правила о употреби одређеног члана. Када и субјекат и именски предикат имају одређени члан, то значи да су „оба јасно дефинисана, сматрају се идентичним, једнаким и могу се међусобно  заменити“, каже библиста Арчибалд Робертсон. Он као пример наводи Матеја 13:38, који гласи: „Њива [грчки, о агрос] је свет [грчки, о космос].“ Будући да се испред обе именице налази одређени члан, граматичка правила нам допуштају да кажемо и да је свет њива.

Међутим, шта ако субјекат има одређени члан али га именски предикат нема, као у Јовану 1:1? Наводећи тај стих као пример, изучавалац Џејмс Ален Хјует истиче: „У оваквој конструкцији, субјекат и предикат нису исти, једнаки, идентични нити ишта слично.“

Да би то објаснио, Хјует користи 1. Јованову 1:5, где стоји: „Бог је светлост.“ Реч „Бог“ је превод грчког о теос, што је именица испред које стоји одређени члан. Али испред речи фос („светлост“), не налази се никакав члан. Хјует указује: „За Бога се увек може рећи да га одликује светлост, док се за светлост не може рећи да је Бог.“ Слични примери се налазе у Јовану 4:24: „Бог је дух“, и у 1. Јовановој 4:16: „Бог је љубав.“ У оба ова стиха, испред субјекта се налази одређени члан, али тог члана нема испред именица „дух“ и „љубав“ које су у служби предиката. Према томе, у овим случајевима субјекат и предикат не могу заменити места. Ови стихови не могу значити: „Дух је Бог“ или „Љубав је Бог.“

Ко је „Реч“?

Многи стручњаци за старогрчки и бројни преводиоци Библије признају да се у Јовану 1:1 не указује на идентитет већ на својство „Речи“. Преводилац Библије Вилијам Баркли каже: „Пошто [апостол Јован] није ставио одређени члан испред речи теос, она добија описну улогу... Јован овде није изједначио Реч с Богом. Једноставно речено, он није рекао да је Исус Бог.“ Професор Џејсон Бедун каже нешто слично: „У грчком језику, ако у реченици изоставите одређени члан испред речи теос, као што је случај у Јовану 1:1в, тада ће читаоци разумети да сте рекли ’налик Богу‘... Пошто испред речи теос нема одређеног члана, она указује на нешто потпуно другачије од о теоса.“ Тиме се прави разлика која се у преводу овог стиха на српски постиже коришћењем малог слова („Реч је била бог“). Бедун додаје: „У Јовану 1:1, Реч није један и једини Бог, већ бог, то јест налик Богу.“ Или, као што је рекао Џозеф Хенри Тејер, теолог који је учествовао у изради превода American Standard: „Логос [то јест Реч] је била божанске природе а не сам Бог.“

Исус је направио јасну разлику између себе и Оца

Да ли идентитет Бога мора бити „велика тајна“? Исус није сматрао да је тако. У молитви свом Оцу, он је направио јасну разлику између себе и Оца када је рекао: „Да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3). Ако верујемо у Исуса и разумемо јасна библијска учења, поштоваћемо га као Божјег Сина, што он и јесте. Такође ћемо обожавати Јехову као „јединог истинитог Бога“.