Пређи на садржај

Пређи на садржај

Под притиском непоштења

Под притиском непоштења

Под притиском непоштења

„Поштење у послу је давно ишчезло, а они који се труде да буду поштени осуђени су на пропаст.“ (Стивен, САД)

ДА ЛИ се слажете са овом суморном изјавом? Истина, барем у први мах може изгледати да се непоштење исплати. Зато су они који желе да буду поштени изложени великом притиску.

Лична борба. Ко не би волео да има више новца и живи комфорније? Када човек има прилику да се на непоштен начин домогне новца тешко је одолети.

● „Мој посао је да склапам уговоре у име компаније за коју радим. Нуђење и примање мита је уобичајено. Тешко је рећи ’не‘ прилици да се обогатиш преко ноћи“ (Франц, Блиски исток).

Притисак да се максимално профитира. Протеклих година, предузећа широм света боре се с тешком економском ситуацијом. Потешкоће им ствара и технологија која се брзо мења и све већа конкуренција, како у њиховом региону тако и на светском нивоу. Запослени можда сматрају да је прибегавање непоштењу једини начин да испуне оно што од њих очекују њихови послодавци и шефови.

● „Сматрали смо да морамо то да урадимо... У супротном би компанија пропала“ (Рајнхарт Сикачек, ухапшен због давања мита, The New York Times).

Притисак других. Понекад колеге или муштерије предлажу или чак захтевају да им се придружите у мутним пословима.

● „Менаџер једног важног клијента ми је пришао и рекао да нећу склопити посао с његовом компанијом ако му не дам ’његов део‘, то јест мито“ (Јохан, Јужноафричка Република).

Култура. У неким културама уобичајено је да се приликом пословних трансакција размењују поклони. У зависности од величине поклона и околности под којима се даје, лако се замагле границе између поштеног и непоштеног пословања. У многим земљама, корумпирани службеници захтевају новац да би урадили посао за вас и очекују да их „частите“ да би вам учинили неку посебну услугу.

● „Увек је тешко разлучити да ли се ради о напојници или миту“ (Вилијам, Колумбија).

Околности. Под највећим притиском су они који живе у крајњем сиромаштву или у земљама у којима не постоје стабилни закони. На људе који не желе да варају и краду гледа се као на оне који не умеју да се брину о својој породици.

● „Непоштење се сматра нормалним, неопходним и прихватљивим све дотле док не будете ухваћени“ (Томаси, Демократска Република Конго).

Крах поштења

Притисак да се буде непоштен дубоко утиче на човека. Једно истраживање које је спроведено међу бизнисменима у Аустралији показало је да 90 посто њих мисли да је подмићивање и корупција „нужно зло“. Они су рекли да би били спремни да погазе своја уверења како би склопили неки уговор или на неки други начин остварили корист за своју компанију.

Па ипак, они који се баве таквим сумњивим пословима, често сматрају да су поштени. Како успевају да сачувају добру слику о себи упркос таквом понашању? Један стручан часопис из области маркетинга каже: „Што се тиче непоштења, људи иду до границе да остваре профит, али и да задрже добру слику о себи“ (Journal of Marketing Research). Да би себи олакшали ту борбу, они траже изговоре за непоштење, умањују га или на различите начине оправдавају.

На пример, за непоштење се често користе еуфемизми, то јест изрази којима се ублажава озбиљност нечега. Лагање и варање се називају „хватањем кривине“, „заобилажењем истине“ и једноставно „сналажљивошћу“. Подмићивање постаје „чашћавање“ и „мали знак пажње“.

Други оправдавају овакво понашање тиме што разводњавају своје виђење поштења. Том, који се бави финансијским пословима, каже: „Када је реч о поштењу, људи се не оптерећују тиме да ли је нешто исправно или погрешно, већ испитују докле могу ићи, а да не прекрше закон.“ Давид, који је некада био на високом положају у једној фирми, каже: „Када се непоштење открије, људи се згражавају над њим, али је прихватљиво докле год пролази непримећено. Они који се извуку важе за ’способне и сналажљиве‘.“

Многи чак тврде да је непоштење неопходно за успех. Један дугогодишњи бизнисмен запажа: „Такмичарски дух често наводи људе да кажу: ’Мораш да учиниш све што треба да би склопио посао.‘“ Али да ли је то тачно? Или они који покушавају да оправдају непоштење заправо ’сами себе заваравају‘? (Јаковљева 1:22). Погледајте у следећем чланку зашто се поштење исплати.

[Истакнути текст на 5. страни]

„Када је реч о поштењу, људи се не оптерећују тиме да ли је нешто исправно или погрешно, већ испитују докле могу ићи, а да не прекрше закон“

[Слика на 5. страни]

Многи тврде да је непоштење неопходно за успех