Пређи на садржај

Пређи на садржај

Шта значи бити хришћанин?

Шта значи бити хришћанин?

Гледиште Библије

Шта значи бити хришћанин?

„БИТИ хришћанин у мојој земљи значи ићи једном недељно у цркву“, каже Кингсли из једне афричке земље. Рад с Блиског истока каже: „Овде где живим на хришћане се гледа као на групу која се придржава западњачких обичаја и традиције што се тиче облачења, прослава и опхођења према женама.“

Али да ли бити хришћанин једноставно значи ићи у цркву једном недељно и следити одређене друштвене обичаје и традиције? Зар не би требало да се реч „хришћанин“ односи на начин живота који одражава ставове, вредности и поступке које је Христ проповедао и показивао примером? a Како је хришћанство изгледало на самом почетку?

Рано хришћанство — начин живота

Исус је рекао својим следбеницима: „Ви сте моји пријатељи ако чините оно што вам ја заповедам“ (Јован 15:14). С обзиром на то да су се Исусова учења односила на сва подручја њиховог живота, Христови ученици су у почетку своју религију називали „Пут“ (Дела апостолска 9:2). Ускоро су ’божанским провиђењем названи хришћанима‘ (Дела апостолска 11:26). То ново име значило је да верују да је Исус Божји Син који је пренео човечанству вољу свог Оца који је на небу. Због тог веровања њихов начин живота се разликовао од начина живота осталих људи.

Христова учења су подстакла његове следбенике да живе у складу с библијским начелима што је значило да одбаце ’блуд, нечистоћу, бесрамност, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађе, љубомору, изливе гнева, препирке... пијанке, разуздане гозбе и томе слично‘ (Галатима 5:19-21; Ефешанима 4:17-24). Апостол Павле је подсетио хришћане у Коринту да су неки од њих раније чинили такве ствари. Затим је додао: „Али опрани сте, посвећени сте, проглашени сте праведнима у имену нашег Господа Исуса Христа“ (1. Коринћанима 6:9-11).

Ернест Барнс каже у својој књизи The Rise of Christianity: „У првим списима о хришћанству, оно је представљено као покрет чији чланови живе морално и у складу са законом. Хришћани су желели да буду узорни грађани и подложни поданици. Одбацивали су паганске пороке и грехе. У приватном животу су се трудили да буду мирољубиви ближњи и пријатељи достојни поверења. Поучавани су да буду пристојни, марљиви и честити. Усред преовладавајуће искварености и разузданости, уколико су се придржавали својих начела, били су поштени и истинољубиви. Имали су висока мерила када је у питању однос међу половима: брак се поштовао а породични живот је био чист.“ То је тада значило бити хришћанин.

Још једно значајно обележје раног хришћанства било је ревно учествовање у делу проповедања. Христ је заповедио својим следбеницима: „Зато идите и стварајте ученике од људи из свих народа“ (Матеј 28:19, 20). Професор на Универзитету Сорбона у Паризу, Жан Бернарди, истакао је: „Требало је да [хришћани] иду и говоре свуда и свима. На путевима и у градовима, на трговима и у домовима. Без обзира на то да ли су их радо примали или не. Сиромашнима, као и богатима који су били оптерећени својим поседима... Морали су да путују друмовима, укрцавају се на бродове и иду до крајева земље.“

Право хришћанство данас

Баш као што је то било у првом веку, прави хришћани треба и данас да се истичу својим другачијим начином живота. Зато се Јеховини сведоци труде да се чврсто придржавају начела која су утемељили први хришћани. Њихов труд да ускладе живот с библијским учењима не пролази незапажено.

На пример, у делу New Catholic Encyclopedia признаје се да су Јеховини сведоци познати као „једна од група с најпримернијим понашањем на свету“. У новинама Deseret News из Салт Лејк Ситија у Јути писало је да Јеховини сведоци „унапређују снажне породичне везе и подстичу људе да буду марљиви и поштени“. У тим новинама се још додаје: „Сведоци се придржавају чврстих моралних начела. Они сматрају да су пушење, опијање, злоупотреба дроге, коцкање, промискуитет и хомосексуалност поступци који нарушавају духовност. Они се поучавају поштењу и добрим радним навикама.“

Сведоци такође узимају к срцу своју одговорност да ревно проповедају. У вези с тим, у делу New Catholic Encyclopedia каже се следеће: „Основна обавеза сваког члана... јесте да сведочи за Јехову објављујући да се приближава Његово Краљевство... Да би неко заиста био Сведок, мора да на неки начин делотворно проповеда.“

Јасно је да право хришћанство подразумева много више од чланства у некој од многих религија хришћанског света. Сам Исус је прорекао да ће се појавити многи лажни хришћани (Матеј 7:22, 23). Јеховини сведоци вас позивају да се упознате са Исусовим учењима и да их примењујете. То значи бити хришћанин. Исус је рекао: „Ако то знате, срећни сте ако тако и чините“ (Јован 13:17).

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Кога је Исус назвао својим пријатељима? (Јован 15:14)

◼ Какве поступке прави хришћани избегавају? (Галатима 5:19-21)

◼ У ком делу хришћани треба да учествују? (Матеј 28:19, 20)

[Фуснота]

a Један речник дефинише хришћанина као особу која се изјашњава да верује у Исуса као Христа и припада религији која се темељи на његовом животу и учењима.

[Слике на 26. страни]

Прави хришћани су ревни јеванђелизатори, баш као и вековима раније