Пређи на садржај

Пређи на садржај

Корални гребен у Белизеу — део светске баштине

Корални гребен у Белизеу — део светске баштине

Корални гребен у Белизеу — део светске баштине

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

„Пропадање или нестанак било којег културног или природног блага представља осиромашење баштине свих нација света... Обавеза међународне заједнице јесте да учествује у заштити културног и природног блага које је од непроцењивог општег значаја“ (Конвенција Унеска о заштити светске баштине)

У СКЛАДУ са цитираним речима, корални гребен у Белизеу је 1996. стављен на листу светске баштине. Добио је исти статус као и Мачу Пикчу у Перуу, Велики кањон у Сједињеним Државама и друга задивљујућа места широм света. Због чега се сматра да то место има „непроцењив општи значај“?

Благо које се мора сачувати

Корални гребен у Белизеу је после Великог коралног гребена у Аустралији највећа скупина живих корала на свету, најдужа на западној хемисфери. Простире се 300 километара дуж полуострва Јукатан, укључујући и већи део обале средњоамеричке државе Белизе. Поред самог гребена — у ствари низова гребена — тај резерват обухвата око 450 спрудова или острваца и три корална атола, прстенаста гребена који окружују живописне лагуне. Седам водених подручја у том резервату која обухватају укупно 960 квадратних километара под посебном су заштитом на основу Конвенције о заштити светске баштине.

Пошто су корални гребени станиште четвртине од укупног броја морских биљака и животиња, веома је важно да се сачувају. Заиста, када је реч о разноврсности биљног и животињског света, екосистеми коралних гребена су одмах иза кишних шума. Међутим, научници упозоравају да ће 70 посто свих корала на планети бити уништено у наредних 20 до 40 година уколико људи не обуставе многобројне облике загађивања мора, неконтролисани туризам и погубне активности као што је рибарење помоћу цијанида.

На коралним гребенима у Белизеу пронађено је 70 врста камених корала, 36 врста меких корала и 500 врста риба. То је животно станиште угрожених морских животиња као што су главата корњача, зелена корњача и карета, као и морска крава и амерички крокодил. Осврћући се на задивљујућу разноликост подводног света на том подручју, истраживач коралних гребена Џулијана Робинсон каже: „Корални гребен у Белизеу пружа многе јединствене прилике и за истраживаче и за посетиоце... То је једно од само неколико преосталих места на свету где можете посматрати природу у њеном најбољем светлу, али оно је без обзира на то угрожено.“

Оно што представља можда највећу претњу коралном гребену у Белизеу јесте избељивање корала, приликом чега разнобојни корали постају прозирно бели. (Видети оквир на 26. страни.) Како извештава National Geographic News, масовно избељивање корала које је почело 1997. и наставило се 1998. у време избијања урагана Мич, довело је до нестајања 48 посто живог коралног прекривача. Шта је био узрок томе? Иако је истраживање још у току, Мелани Макфилд која се бави изучавањем гребена каже следеће: „Избељивање корала је у великој мери повезано с порастом температуре океана... Ултраљубичасто зрачење такође проузрокује избељивање. Комбинација та два фактора води до најгорег могућег избељивања.“ Међутим, добра вест је то што изгледа да се корални гребен у Белизеу полако обнавља. a

Подводни рај

Кристално чиста вода Белизеа која у просеку има 26 степени Целзијуса право је задовољство за рониоце. Деведесет посто гребена још увек није истражено. Он се налази свега неколико стотина метара од града Сан Педра на острву Амбергрис Кеј, одакле му је веома лако прићи. Шест километара југоисточно од Сан Педра налази се Хол Чан, морски резерват, где се налази подводни парк површине осам квадратних километара с једним усеком, то јест каналом који пролази кроз гребен.

Једно од задивљујућих места за роњење је Блу Хол, заштићено подручје светске баштине у склопу резервата које се налази око 100 километара даље од копненог дела Белизеа, на гребену Лајтхаус. Открио га је чувени француски океанограф, Жак-Ив Кусто током експедиције на истраживачком броду Калипсо 1970. године. Усред тиркизног мора, Блу Хол је у ствари кречњачко језеро, то јест понор оивичен коралима, са водом индиго плаве боје. Широко је око 300 метара, и дубоко више од 120 метара. Пре него што се ниво воде подигао, тај геолошки феномен је био сува подземна пећина чији се горњи део касније урушио. Зидови се стрмо спуштају до дубине од око 35 метара, одакле почињу да избијају огромни сталактити који се савијају надоле. Подводна панорама је задивљујућа, а видљивост је до 60 метара. Осим ајкула, у овом језеру није пронађено много морских животиња. Рониоци с боцама треба да буду пажљиви због декомпресије, док неискусни рониоци не треба да покушавају да роне. Међутим, роњење с маском у кристално чистим водама у близини корала представља прави ужитак.

У близини се налази још једно од седам заштићених подручја, Халф Мун Кеј, идилично острво које је уточиште за готово истребљену црвеноногу блуну. Ту је примећено још око 98 врста птица. Роњење с боцом дуж подручја Халф Мун Кеј Вол које је прекривено предивним меким коралима и које се спушта до дубине од 1 000 метара представља незаборавно искуство.

Као што се види из ове кратке посете коралном гребену у Белизеу, постоји добар разлог да се то благо сачува како би му се могле дивити и будуће генерације. Његов губитак би стварно био „осиромашење баштине свих нација света“.

[Фуснота]

a Вероватно се мало тога може учинити на локалном нивоу што се тиче глобалног загревања које води до пораста температуре воде у морима, али чињеница да је корални гребен у Белизеу део светске баштине подстиче тамошње становнике да активније учествују у очувању тог места.

[Оквир/Слике на 26. страни]

Избељивање корала

Корални гребен је живи зид сачињен од колонија месождера званих корални полипи, који су обложени чврстим слојем калцијум-карбоната, то јест кречњака. Корали живе на скелетима својих мртвих предака. Микроскопске алге (zooxanthellas) живе у симбиози с коралним гребеном, тако што ослобађају кисеоник и храњиве састојке које полипи користе, а апсорбују угљен-диоксид који полипи ослобађају. Будући да су осетљиви на промене температуре воде, полипи се ослобађају алги кад се температура повећа, због чега долази до губитка хлорофилног пигмента, тако да корали попримају белу боју. У том ослабљеном стању, корали лако могу оболети и угинути. Међутим, корални гребени се брзо опорављају када су заштићени.

[Извор]

Позадина: Copyright © 2006 Tony Rath Photography - www.trphoto.com

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Мексико

БЕЛИЗЕ

Карипско море

Тихи океан

[Слика на 23. страни]

Сателитски снимак Белизеа на ком се види корални гребен који је дугачак 300 километара

[Слика на 24. страни]

Рандеву Кеј

[Извор]

©kevinschafer.com

[Слика на 24. страни]

Главата корњача

[Слика на странама 24, 25]

Блу Хол у гребену Лајтхаус, језеро настало урушавањем кречњачке пећине

[Извор]

©kevinschafer.com

[Слика на 25. страни]

На подручју коралног гребена у Белизеу живи 500 врста риба

[Извор]

Уметнута слика: © Paul Gallaher/Index Stock Imagery

[Извори слика на 23. страни]

Сателитски снимак: NASA/The Visible Earth (http://visibleearth.nasa.gov/); рониоци: © Paul Duda/Photo Researchers, Inc.

[Извор слике на 24. страни]

Copyright © Brandon Cole