Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли жене треба да прикривају своју лепоту?

Да ли жене треба да прикривају своју лепоту?

Гледиште Библије

Да ли жене треба да прикривају своју лепоту?

„ЖЕНЕ воле моду“, рекао је Џорџ Сајмонтон, дугогодишњи модни креатор и професор на њујоршком Институту за моду. Он објашњава: „Жене воле да изразе своју индивидуалност, да буду сигурне у себе, да побољшају свој изглед... Мислим да то показује да имате поштовања према себи и према људима око себе.“ Да, дотеривање се већ дуго сматра начином на који жене изражавају своју женственост, побољшавају изглед и постижу извесну меру самопоуздања.

Међутим, неки су у име религије бацили негативно светло на дотеривање жена. „Свете жене... ако сте... природно лепе... не смете истицати своју лепоту, већ се морате трудити да је прикријете“, написао је Тертулијан у трећем веку н. е. Што се тиче козметике, наставио је: „Жене греше против Бога када мажу лице кремама, боје образе руменилом и цртају обрве.“ Такође, златни и сребрни накит назвао је „средствима за завођење“.

Данас многи још увек чврсто заступају сличне ставове о дотеривању жена. Неке религије чак забрањују верницама да носе накит и одећу живих боја, или да користе шминку. Мора ли хришћанка прикривати своју лепоту или сме радити на томе да побољша свој изглед?

Божје гледиште

Библија не говори детаљно о ношењу накита и употреби козметике. Па ипак, има довољно доказа да Бог не осуђује ни ове ни друге облике дотеривања.

На пример, када је описивао начин на који је благословио Јерусалим, Бог је о том граду говорио као о жени, рекавши: „Накитих те накитом... Ти беше савршено лепа“ (Језекиљ 16:11-13). У такав накит, иако је био симболичан, спадали су наруквице, огрлица и минђуше. Такође, Свето писмо упоређује златни накит са особом која мудро опомиње, чије речи прима онај ко је спреман да послуша (Пословице 25:1, 12 ДК). Пошто у Светом писму постоје таква поређења, можемо закључити да Бог сигурно није против тога да жене користе неке детаље како би истакле своју лепоту.

Хришћанке и дотеривање

Неки библијски стихови се директно баве дотеривањем жена. Апостол Павле је написао: „Желим да се жене украшавају уредном одећом.“ Када то чине „са скромношћу и здравим мислима“, то може бити одраз њиховог поштовања према Богу (1. Тимотеју 2:9, 10). Када хришћанке на скроман начин воде рачуна о својој лепоти, то може створити лепу слику о Божјој науци и скупштини.

Неки приговарају да исти стихови кажу да дотеривање не треба да буде у ’посебном плетењу косе и злату или бисерима или врло скупој одећи, него онако како доликује женама које изјављују да поштују Бога, наиме, добрим делима‘. Да ли то значи да жене не смеју да праве фризуре или да носе накит?

Не, не значи. У Библији се о дотеривању говори у позитивном светлу. Према томе, Павле није забранио украшавање, већ је подстакао жене да се усредсреде првенствено на украшавање хришћанским особинама и добрим делима.

Битни су потицаји

Апостол Павле је написао: „Немојмо више осуђивати један другога, него радије одлучите да не стављате пред брата камен спотицања или неки разлог за посртање“ (Римљанима 14:13). Како се то примењује на наше дотеривање?

Пре свега, Павле нам каже да ’не осуђујемо један другога‘. Морамо пазити да ’не стављамо пред брата камен спотицања‘. Мерила о томе шта је прихватљиво могу се разликовати од земље до земље и од културе до културе. Оно што је прикладно у једно време и на једном месту, може бити неприкладно у неко друго време и на неком другом месту. Не смемо спотицати или вређати друге дотеривањем које се у нашој култури повезује с неисправним начином живота. Побожне жене треба да се питају: ’Како се у друштву гледа на оно што носим? Да ли би члановима скупштине било непријатно или би због тога били збуњени или посрамљени?‘ Чак и ако хришћанка има право да се облачи и дотерује на одређени начин, она неће користити то право уколико би њено дотеривање други сматрали неприкладним (1. Коринћанима 10:23, 24).

Исто тако, обраћање превелике пажње на изглед може водити до штетних ставова. Данас у многим земљама има жена које се дотерују провокативно како би на нескроман начин привукле пажњу на себе. Међутим, хришћанке строго избегавају да се дотерују на такав начин и теже да буду здравих мисли и честите, „тако да се о Божјој речи не би говорило погрдно“ (Титу 2:4, 5).

Побожне жене разумеју да колико год се дотеривале, њихова права лепота лежи у ’тајној особи срца‘, која се огледа у њиховим ставовима и понашању (1. Петрова 3:3, 4). Жена која прави мудар избор у погледу облачења и употребе козметике и накита стиче поштовање других и доноси част свом Створитељу.