НАША служба је важна и драгоцена, али чињеница је да многи то не схватају и не цене. Чак и када желе да сазнају о чему Библија говори, то не значи да баш увек виде потребу да проучавају Божју Реч с нама.

Тако је било и у Гавиновом случају. Он је почео да долази на наше састанке, али није желео да проучава Библију. Рекао је: „Нисам пуно знао о Светом писму и нисам желео да други то сазнају. Плашио сам се да не будем заведен, а нисам желео ни да се обавезујем.“ Да ли то значи да од Гавина на крају није било ништа? Не. Погледајмо како библијска учења могу утицати на некога. Јехова је свом народу у старо доба рекао: „Речи ће моје као роса падати, као ситна киша по трави“ (Пон. зак. 31:19, 30; 32:2). Размотримо неке одлике росе које показују како у служби проповедања на делотворан начин можемо помоћи различитим људима (1. Тим. 2:3, 4).

Роса је нежна. Она настаје постепено, тако што се водена пара кондензује и ствара капљице. Јеховине речи су биле попут росе јер се свом народу обраћао љубазно, нежно и обзирно. И ми можемо бити попут њега уколико поштујемо туђе мишљење. Желимо да подстакнемо људе да размишљају и сами дођу до неких закључака. Када тако поступамо, они ће бити спремнији да нас саслушају и наша служба ће донети више резултата.

Роса доноси окрепу. Наша служба ће бити права окрепа за друге када размишљамо о томе како да продубимо њихово занимање за истину. Гавина, кога смо споменули на почетку, нико није присиљавао да проучава Библију. Крис, брат који му је сведочио, трудио се да пронађе начин да њихови разговори о Библији буду пријатнији и опуштенији. Објаснио му је да се кроз читаву Библију провлачи једна тема и да ће му уколико буде разумео о чему се заправо ради бити лакше да прати оно што се износи на састанцима. Рекао му је и да се на основу библијских пророчанстава лично уверио да је Библија тачна. То је водило до неколико разговора о томе како су се та пророчанства испунила. Гавину су пријали ти разговори и на крају је почео да проучава Библију.

Роса је неопходна за живот. Током периода великих врућина у Израелу дешава се да киша не пада и по неколико месеци. Да нема росе, биљке би увенуле и осушиле би се. Јехова је прорекао да ће у данашње време владати духовна жеђ (Ам. 8:11). Он је обећао да ће помазани хришћани бити „као роса од Јехове“ док објављују поруку о Краљевству, у чему их подупиру „друге овце“ (Мих. 5:7; Јов. 10:16). Да ли и ми сматрамо да је проповедање добре вести о Божјем Краљевству један од начина на које Јехова људима пружа воду истине која им је неопходна за живот?

Роса је благослов од Јехове (Пон. зак. 33:13). За оне који желе да чују библијску истину, наша порука може бити прави благослов. Гавин се у то лично уверио. Он је проучавајући Библију добио одговоре на сва своја питања. Брзо је напредовао у духовном смислу, крстио се и сада заједно са својом супругом Џојс пуновремено проповеда добру вест о Краљевству.

Како нас размишљање о овим одликама росе може подстаћи да више ценимо своје учешће у служби проповедања? Једна кап росе земљи не значи много, али зато милиони капљица росе заиста могу натопити земљу. Исто тако, наш лични допринос у служби може деловати безначајно. Међутим, захваљујући труду свих Јеховиних слугу које спремно проповедају добру вест, даје се сведочанство „свим народима“ (Мат. 24:14). Да ли ће за друге наша служба заиста бити благослов од Јехове? Сигурно хоће ако смо љубазни и обзирни према њима, ако тактично настојимо да продубимо њихово занимање за истину и ако не изгубимо из вида да им добра вест може донети вечни живот.