’Проповедање ослобођења заробљенима‘

ИСУС је на почетку своје службе рекао да је, између осталог, требало да ’проповеда ослобођење заробљенима‘ (Лука 4:18). Прави хришћани следе пример свог Господара и проповедају добру вест о Краљевству ’свим врстама људи‘ и на тај начин им помажу да се ослободе духовног ропства и да побољшају квалитет свог живота (1. Тимотеју 2:4).

Данас то дело обухвата и проповедање дословним заробљеницима — људима који су у затвору јер су на овај или онај начин прекршили закон и који цене духовно ослобођење. Сигурни смо да ћеш уживати у овој охрабрујућој причи о томе како Јеховини сведоци проповедају у затворима у Украјини и другим земљама Европе.

Од наркомана̂ до хришћана

Од 38 година колико има, Сергиј a је иза решетака провео 20. У затвору је чак завршио и школу. Он каже: „Пре много година сам затворен због убиства и још увек ми је остао поприличан број година које треба да проведем у затвору. У затвору сам се понашао као тиранин и други затвореници су ме се плашили.“ Да ли се због тога осећао слободним? Не. Сергиј је годинама био роб дроге, алкохола и цигарета.

Онда је један затвореник разговарао с њим о библијској истини. То је било попут зрака светла у мраку. За неколико месеци се ослободио ствари којима је робовао, постао проповедник добре вести и крстио се. Сергиј је сада веома запослен у затвору јер служи као Јеховин пуновремени слуга. Седморици затвореника је помогао да промене свој живот и постану његова духовна браћа. Шесторица од њих су изашли на слободу, али Сергиј је још увек у затвору. То га не узнемирава јер је срећан што може да помаже другима да буду ослобођени од духовног ропства (Дела апостолска 20:35).

Један од оних који су у затвору проучавали са Сергијем, јесте Виктор, бивши нарко-дилер и зависник од дроге. По отпуштању из затвора наставио је духовно да напредује и у Украјини је похађао Школу за оспособљавање слугу. Сада служи као  специјални пионир у Молдавији. Он каже: „Почео сам да пушим са 8 година, да пијем са 12, а са 14 да се дрогирам. Желео сам да се променим, али сваки мој покушај је био узалудан. И 1995, баш када смо моја жена и ја одлучили да се негде одселимо, што даље од мог лошег друштва, њу је ножем убио један психопата. Живот ми је постао потпуно суморан. ’Где је сада моја жена? Шта се дешава кад човек умре?‘ Ова питања су ми се непрестано врзмала по глави, али нисам могао да нађем одговоре. Све више сам се дрогирао да бих испунио празнину. Био сам ухапшен због растурања дроге и осуђен на пет година затвора. Тамо ми је Сергиј помогао да добијем одговоре на моја питања. Много пута сам покушавао да се ослободим од дроге и успео сам тек помоћу Библије. Божја Реч је тако моћна!“ (Јеврејима 4:12).

Промене код окорелих криминалаца

Васиљ се није дрогирао, али робовао је нечем другом. Он објашњава: „Кик-бокс је био моја опсесија. Тренирао сам како бих могао да бијем људе, али да се на њима то не примети.“ Васиљ се служио насиљем да би пљачкао људе. „Три пута сам био у затвору, због чега је моја жена одлучила да се разведе од мене. Док сам био на одслужењу задње петогодишње казне затвора, почео сам да читам литературу Јеховиних сведока. То ме је подстакло да читам Библију, али сам се још увек бавио оним што сам заиста волео — борбом без правила.

„Међутим, после шест месеци читања Библије, у мени се нешто променило. Побеђивање у борби ми више није доносило толико задовољства као некад. Зато сам почео да анализирам свој живот у светлу Исаије 2:4 и схватио сам да ћу, ако не почнем другачије да размишљам, остатак живота провести у затвору. Зато сам бацио сву своју опрему за борбу и почео да радим на својој личности. Није било лако, али дубоко размишљање и молитва полако су ми помогли да се ослободим лоших навика. Понекад сам са сузама преклињао Јехову да ми да снагу да се ослободим од ствари од којих сам био завистан. На крају сам успео.

„Када сам изашао из затвора, вратио сам се својој породици. Сада радим у руднику. То ми оставља довољно времена да са својом супругом учествујем у делу проповедања и да испуњавам своје обавезе у скупштини.“

 Микола и његови пријатељи су опљачкали неколико банака у Украјини. Због тога је био осуђен на десет година затвора. Пре затвора, у цркви је био само једном и то да би видео како може да је покраде. Ствари се нису одиграле како је планирао, али Микола је након те посете почео да мисли да је Библија пуна досадних прича о православним свештеницима, свећама и религиозним празницима. Он каже: „Не могу тачно да објасним зашто, али почео сам да читам Библију. Запањио сам се када сам установио да уопште није онаква каквом сам је замишљао!“ Затражио је да проучава Библију и крстио се 1999. Тешко да би сада неко могао поверовати да је овај понизни слуга помоћник некада био подмукли, наоружани пљачкаш!

Владимир је био осуђен на смртну казну. Док је чекао извршење казне, молио се Богу и обећао да ће му служити ако буде помилован. Закон је у међувремену промењен и његова смртна казна је преиначена у казну доживотног затвора. Да би одржао своје обећање, Владимир се дао у потрагу за правом религијом. Уписао се у дописну библијску школу и добио је диплому од адвентиста, али није био задовољан.

Међутим, након што је прочитао Кулу стражару и Пробудите се!, које је нашао у затворској библиотеци, Владимир је писао подружници Јеховиних сведока у Украјини и замолио да га неко посети. Када су га браћа из оближњег места посетила, он је себе већ сматрао Сведоком и већ је проповедао у затвору. Пружена му је помоћ да постане објавитељ Краљевства. Док је овај чланак био у припреми, Владимир и још њих седморица у том затвору чекали су да буду крштени. Међутим, они имају један проблем. Будући да су затвореници који су осуђени на доживотну робију распоређени у ћелијама по својим религиозним уверењима, Владимир и затвореници с којима дели ћелију су исте вере. Коме онда могу да проповедају? Добру вест преносе затворским стражарима и путем писама.

Назар се из Украјине преселио у Чешку, где се придружио једној групи лопова. То је на крају довело до тога да буде осуђен на три и по године затвора. Док је био у затвору, позитивно је реаговао на посете Јеховиних сведока из Карлових Вари, упознао је истину и био је потпуно рехабилитован. Видевши све то, један стражар је затвореницима који су били у истој ћелији с Назаром рекао: „Кад бисте сви били као овај Украјинац, коначно бих могао да нађем други посао.“ Други је рекао: „Ови Јеховини сведоци су прави стручњаци. У затвор дође криминалац, а из њега изађе сасвим пристојан човек.“ Назар је сада поново код куће. Изучио је столарски занат, оженио се и са својом супругом је у пуновременој служби. Колико је само захвалан што су га Сведоци посећивали у затвору!

Званично признање

За дело које обављају Јеховини сведоци нису захвални само затвореници. Мирослав Коваљски, представник једног затвора у Пољској, каже: „Ми веома ценимо њихов рад. Неки затвореници имају жалосну прошлост. С њима се вероватно никада није поступало као с људским бићима... Много нам значи помоћ [Сведока] зато што имамо мањак особља и социјалних радника.“

Управник једног затвора у Пољској писао је подружници и замолио Сведоке да повећају своју активност у његовом затвору. Зашто? Он је објаснио: „Чешће посете представника Јеховиних сведока помоћи ће затвореницима да стекну социјално пожељне особине и умањиће њихову агресивност.“

Украјинске новине су писале о једном депресивном затворенику који је покушао да изврши самоубиство, али је онда добио помоћ од Јеховиних сведока. У тим новинама је стајало: „Тај човек се сада емоционално опоравља. Држи се затворске рутине и пример је за друге затворенике.“

Користи и ван затворских зидина

Дело које обављају Јеховини сведоци не доноси користи само унутар затворских  зидина. Затвореницима користи то дело чак и када изађу из затвора. Две хришћанке, Бригит и Рената, већ неколико година помажу женама које су одслужиле своје затворске казне. У немачким новинама Main-Echo Aschaffenburg о њима се каже: „Оне брину о некадашњим затвореницама и то од три до пет месеци по њиховом изласку на слободу, подстичући их да нађу сврху живота... Њих две имају званичан статус добровољних службеника који надзиру условно пуштене затворенике... Поред тога, оне имају конструктивну и добру сарадњу са затворским особљем.“ Захваљујући овој врсти помоћи, многе бивше затворенице су предале свој живот Јехови.

Чак и људима који раде у затвору користи библијско образовно дело Јеховиних сведока. На пример, Роман је био мајор у војсци и психолог у једном украјинском затвору. Сведоци су га посетили и пристао је да проучава Библију. Онда је сазнао да у затвору у ком ради Сведоцима није дозвољено да контактирају са затвореницима. Зато је од управника затражио дозволу да у свом раду са затвореницима користи Библију. Његов захтев је одобрен и десетак затвореника је показало занимање. Роман је с тим затвореницима редовно разговарао о ономе што је учио из Библије и то је довело до изврсних резултата. Неки су по изласку на слободу наставили да напредују и постали су крштени хришћани. Роман је почео озбиљније да схвата проучавање Божје Речи када је видео колику моћ она има. Напустио је војску и наставио је да се бави библијским образовним делом. У делу проповедања сада учествује с једним бившим затвореником.

Један затвореник је написао: „Ми овде живимо од Библије, библијских публикација и проучавања Библије.“ Ове речи добро описују потребу за библијском литературом која постоји у неким затворима. Једна скупштина из Украјине извештава о библијском образовном делу које се обавља у затвору у њиховом крају: „Управа је захвална за литературу коју достављамо. Редовно им доносимо по 60 примерака сваког издања Куле стражаре и Пробудите се!“ Друга скупштина пише: „Сарађујемо с казненом установом која има 20 малих библиотека. За сваку библиотеку смо обезбедили наше главне публикације. Доставили смо 20 кутија литературе.“ Чувари у једном затвору воде рачуна да у библиотеци постоји један одељак с нашим часописима тако да затвореници могу читати свако издање.

Подружница у Украјини је 2002. године основала Одељење за односе са затворима. То одељење је до сада ступило у контакт са око 120 казнених установа и одредило је које ће скупштине сарађивати с њима. Сваког месеца пристиже око 50 писама од затвореника и већина од њих тражи литературу или библијски студиј. Подружница им шаље књиге, часописе и брошуре све дотле док браћа из околних места не ступе с њима у контакт.

Апостол Павле је писао сухришћанима да ’мисле на оне који су у затворским оковима‘ (Јеврејима 13:3). При том је имао на уму оне који су били затворени због своје вере. Јеховини сведоци данас мисле на оне који су у затворима, посећују их и ’проповедају ослобођење заробљенима‘ (Лука 4:18).

[Фуснота]

[Слика на 9. страни]

Затворски зид у Лавову, Украјина

[Слика на 10. страни]

Микола

[Слика на 10. страни]

Васиљ с његовом супругом Ирином

[Слика на 10. страни]

Виктор