Апокалипса — страховати од ње или полагати наду у њу?

„Данас Апокалипса није само библијски приказ већ је постала веома реална могућност“ (Хавијер Перес де Куељар, бивши генерални секретар Уједињених нација).

ОВАКО једна истакнута личност у свету користи реч „Апокалипса“, што одражава начин на који је већина људи разуме и види на филмовима, насловима књига, у часописима и новинским извештајима. Она у мисли призива визије о некаквој космичкој катаклизми. Али, шта реч „Апокалипса“ заиста значи? И што је још важније, шта је порука библијске књиге под називом Апокалипса, то јест Откривење?

Реч „Апокалипса“ потиче од грчког израза који значи „откривање“ односно „обзнањивање“. Шта је обзнањено, односно обелодањено у библијском Откривењу? Да ли је то изричито порука о пропасти, наговештај уништења у ком неће бити преживелих? Када је упитан шта мисли о Апокалипси, историчар Жан Делимо, члан Француског института је изјавио: „То је књига утехе и наде. Људи драматизују њен садржај усредсређујући се на њене епизоде о катастрофи.“

Рана црква и Апокалипса

Како су рани „хришћани“ гледали на Апокалипсу и наду коју она износи у  погледу Христове Хиљадугодишње владавине (Миленијума) над земљом? Тај исти историчар је навео: „Хришћани првих неколико векова су, све ми се чини, у целини прихватали миленаризам... Међу хришћанима у тим првим вековима који су веровали у Миленијум посебно су се истицали Папија, бискуп из Јерапоља у Малој Азији... Свети Јустин, рођен у Палестини, који је око 165. мученички убијен у Риму, затим свети Иринеј, бискуп из Лиона, који је умро 202, Тертулијан који је умро 222. и... велики писац Лактантије.“

Што се тиче Папије, који је наводно мученички убијен у Пергаму 161. или 165. н. е., The Catholic Encyclopedia наводи: „Бискуп Папија из Јерапоља, ученик Св. Јована, појавио се као поборник миленаризма. Он је тврдио да је своју доктрину примио од савременика̂ апостола̂, а Иринеј прича да су други ’презбитери‘, који су видели и чули ученика Јована, од њега чули да је веровање у миленаризам део Господове доктрине. Према Еузебију... Папија је у својој књизи тврдио да ће ускрсење мртвих бити праћено видљивим хиљадугодишњим, славним Христовим краљевством на земљи.“

Шта нам то говори о утицају који је књига Апокалипсе то јест Откривења имала на прве вернике? Да ли је уливала страх или наду? Занимљиво је што првобитне хришћане историчари називају хилијастима, што потиче од грчке речи хилиате (хиљаду година). Да, многи од њих су били познати по томе што су веровали у Христову Хиљадугодишњу владавину која ће успоставити рајске услове на земљи. Једино место у Библији на ком је конкретно поменута нада у миленијум јесте Апокалипса, то јест Откривење (20:1-7). Апокалипса нипошто није застрашивала вернике, већ напротив, она им је пружала дивну наду. У својој књизи The Early Church and the World, професор црквене историје на Оксфорду, Сесил Каду, пише: „Иако су хилијастичка гледишта на крају била одбачена, Црква их се један значајан период у великој мери држала, а научавали су их неки високо уважени писци.“

Зашто је нада у Апокалипсу одбачена

Будући да је непобитна историјска чињеница то што су многи први хришћани, ако не и сви, полагали наде у Христово Миленијумско Краљевство над рајском земљом, како су онда таква „хилијастичка гледишта на крају била одбачена“? Дошло је до оправдане критике зато што су, као што је изучавалац Роберт Маунс указао, „многи хилијасти нажалост допустили својој машти да се расплине и унели су у хиљадугодишњи период сваки облик материјалистичких и чулних крајности“. Али, та екстремна гледишта су могла да се исправе и без одбацивања истините наде у Миленијум.

Заиста изненађују средства која су непријатељи користили да би угушили миленаризам. За римског свештеника Кајуса (крај другог века, почетак трећег) дело Dictionnaire de Théologie Catholique каже да је „он у циљу сламања миленаризма недвосмислено порицао аутентичност Апокалипсе [Откривења] и Јеванђеља светог Јована“. Тај речник надаље наводи да је Дионисије, александријски бискуп из трећег века, написао једну расправу против миленаризма у којој се „није устезао да пориче аутентичност Апокалипсе светог Јована само да би спречио да присталице тог мишљења заснивају своје веровање  на њој“. Овај злобни отпор нади у миленијумске благослове на земљи јасно открива препредени утицај који је постојао међу теолозима тог времена.

У својој књизи The Pursuit of the Millennium, професор Норман Кон пише: „У трећем веку је први пут покушано да се миленаризам дискредитује, и то када је Ориген, можда најутицајнији од свих теолога древне Цркве, почео да представља Краљевство не као догађај који ће се одиграти у времену и простору већ само у душама верника.“ Пошто се ослањао на грчку филозофију уместо на Библију, Ориген је разводнио дивну наду у земаљске благослове под Месијанским Краљевством и претворио је у неразумљив „догађај... у душама верника“. Католички писац Леон Гри је написао: „Надмоћан утицај грчке филозофије... постепено је довео до краха хилијастичких идеја.“

„Црква је изгубила своју поруку наде“

Августин је несумњиво био црквени отац који је највише допринео стапању грчке филозофије и оног што је у то време имало само још изглед хришћанства. Испрва ватрени поборник миленаризма, на крају је одбацио сваку замисао о будућој Христовој Миленијумској владавини над земљом. Он је 20. поглављу Откривења дао алегоричан преокрет.

The Catholic Encyclopedia наводи: „Августин се на крају држао убеђења да неће бити никаквог миленијума... Он нам каже да прво ускрсење, којим се то поглавље бави, указује на духовно поновно рођење у крштењу; сабат од хиљаду година након прошлих шест хиљада година јесте све што имамо од вечног живота.“ The New Encyclopædia Britannica наводи: „Августинов алегорични миленаризам је постао званична доктрина цркве... Протестантски реформатори лутеранских, калвинистичких и англиканских предања... остали су тесно привржени Августиновим гледиштима.“ Тако су чланови цркава хришћанског света лишени наде у миленијум.

Штавише, према швајцарском теологу Фредерику де Ружмону, „тиме што се одрекао свог првобитног веровања у хиљадугодишње краљевство, [Августин] је нанео Цркви неизмерну штету. Због огромног ауторитета свог имена, званично је одобрио грешку која је [Цркву] лишила њене земаљске визије“. Немачки теолог Адолф Харнак је истог мишљења да је одбацивање веровања у Миленијум лишило обичне људе „религије коју разумеју“, заменивши „стару веру и старе наде“ са „једном вером коју нису могли да разумеју“. Празне цркве у многим земљама данас, снажан су доказ да људима треба вера и нада које могу разумети.

Библичар Џорџ Бизли-Мари је у својој књизи Highlights of the Book of Revelation написао: „Увелико захваљујући огромном утицају Августина с једне стране и залагању за миленаризам од стране секти с друге стране, католици и протестанти су уједињено одбацили миленаризам. Када им се постави питање какву другу наду имају за човека у овом свету, званичан одговор је: никакву. Свет ће бити уништен приликом  Христовог доласка да би се направило места за вечно небеско царство и вечни пакао у ком ће прошлост бити заборављена... Црква је изгубила своју поруку наде.“

Дивна нада Апокалипсе и даље живи!

С друге стране, Јеховини сведоци су убеђени да ће се испунити дивна обећања о Миленијуму. На француској телевизији у емисији на тему „2000. година: страх од Апокалипсе“, био је интервјуисан и француски историчар Жан Делимо који је навео: „Јеховини сведоци у потпуности следе правац миленаризма, јер кажу да ћемо ускоро... ући — мора се признати путем катаклизме — у једно раздобље хиљадугодишње среће.“

Управо је то апостол Јован видео у једној визији и описао у својој књизи Апокалипсе, то јест Откривења. Он је написао: „Видех ново небо и нову земљу... Тада чух снажан глас од престола како говори: ’Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ. И сам Бог биће с њима. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше‘“ (Откривење 21:3, 4).

Јеховини сведоци учествују у једном светском библијском образовном делу како би што већем броју људи омогућили да пригрле ову наду. Биће срећни да помогну и теби да сазнаш нешто више о томе.

[Слика на 6. страни]

Папија је тврдио да је доктрину о Миленијуму примио непосредно од савременика̂ апостола̂

[Слика на 7. страни]

Тертулијан је веровао у Христову Миленијумску владавину

[Извор]

© Cliché Bibliothèque Nationale de France, Paris

[Слика на 7. страни]

„Тиме што се одрекао свог првобитног веровања у хиљадугодишње краљевство, [Августин] је нанео Цркви неизмерну штету“

[Слика на 8. страни]

Рајска земља која је обећана у Апокалипси јесте нешто чему се треба горљиво надати