Поглед у свет

◼ „Морске дубине су убедљиво највеће станиште на планети. И једно од најсуровијих... Ипак, где год да погледамо видимо живот, понекад у изобиљу“ (NEW SCIENTIST, БРИТАНИЈА).

◼ У недавној пробној парници, савезни суд у Харисбургу (Пенсилванија, САД), пресудио је да је „противуставно да се у државним школама на часовима природних наука уместо еволуције предаје [интелигентни дизајн]“ (NEW YORK TIMES, САД).

◼ Према резултатима једне анкете из 2005, „51 проценат Американаца не верује у еволуцију“ (NEW YORK TIMES, САД).

◼ Харијет, 175-годишња џиновска корњача са Галапагоса тешка 150 килограма, која живи у зоолошком врту у Бризбену, у Аустралији, „најстарија је животиња на свету“ (АУСТРАЛИЈСКО МЕДИЈСКО УДРУЖЕЊЕ).

◼ Швајцарски истраживачи су открили како се неке врсте кукуруза бране од кукурузне златице. Кукуруз испушта у земљиште мирис који привлачи сићушне паразитске црве, који убијају ларве кукурузне златице (DIE WELT, НЕМАЧКА).

Фотографисана џиновска лигња

У близини Бонинских острва јужно од Јапана, научници су први пут фотографисали живу џиновску лигњу у њеном природном окружењу. Намамили су је малим лигњама и рачићима изнад којих су поставили камере. Онда се на дубини од око 900 метара појавила џиновска лигња која је према процени научника дуга око 8 метара.

„Диносаури су јели траву“

Откриће да су „диносаури јели траву“ представља „велико изненађење за научнике“, стоји у једном извештају Асошиејтед преса. То је откривено приликом анализирања фосилног остатка сауроподовог измета пронађеног у Индији. Због чега је то изненадило научнике? Мислило се да се „трава појавила дуго након изумирања диносаура“, објашњава се у извештају. Такође се веровало да сауроподи „нису имали посебно обликоване зубе који су неопходни за жвакање оштрих влати“. Палеоботаничар Керолајн Стромберг, која је предводила тим који је дошао до тог открића, каже: „Већина људи не би ни помислила да су [сауроподи] јели траву.“

Како пчеле лете?

У шали се каже да су инжењери доказали да пчеле не могу да лете. Изгледало је да тако „тешки“ инсекти с кратким замахом крила не могу створити довољан потисак. Да би открили тајну њиховог успеха, инжењери су „снимали пчеле док лете, са 6 000 кадрова у секунди“, стоји у часопису New Scientist. Техника пчела је описана као „необична“. „Крила забацују уназад у луку од 90 степени а онда их у повратку преврну— и то 230 пута у секунди... То би се могло упоредити са пропелером код кога се и крила обрћу око своје осе“, објашњава један члан истраживачког тима. Њихова открића могла би да помогну инжењерима да побољшају конструкцију пропелера и да направе летелице којима се лакше управља.

Распевани мишеви

„Мишеви могу да певају и... њихове песме упућене потенцијалном партнеру сложене су скоро као и песме птица“, извештава часопис New Scientist. Мишеви певају на ултразвучним фреквенцијама вишим од горње границе људског слуха — због чега њихове песме вероватно нису раније ни биле примећене. Истраживачи из Сент Луиса, у Мисурију, у САД, открили су да је оглашавање мужјака „подељено на фразе и мотиве што одговара дефиницији ’песме‘“. То сврстава мишеве у једну посебну групу. Још неки сисари познати по певању су китови, делфини, неке врсте слепих мишева и, наравно, људи.