Пређи на садржај

Пређи на садржај

Поглед у свет

Поглед у свет

Поглед у свет

Учити историју религије?

У недавном истраживању које су спровеле новине Le Monde и часопис Notre Histoire само су се 57 посто Француза изјаснили да би у државним школама радо имали један курс историје религије. „Невероватно, али број противника тога расте“, наводи Notre Histoire. „Из овога се да видети подозривост према прозелитизму, односно концепт школства у ком религију треба у потпуности избацити.“ Парадокс је у томе што огромна већина ипак мисли да би такви курсеви унапређивали толеранцију међу школарцима. Према том истраживању, ислам је с четири милиона присталица друга главна религија у Француској, одмах после католицизма, док протестанти, Јевреји, будисти, православци и Јеховини сведоци такође чине део „разнолике религиозне слике“ ове земље.

Преношење зараза

„Заразне болести се могу преносити с једне особе на другу једноставно преко славине или телефонске слушалице“, каже лондонски The Guardian. Научници на Универзитету Аризона (Тусон, САД), известили су да особа с јаким назебом која издува свој нос, а затим окрене славину може на њој да остави „преко 1 000 вируса“. Многи од њих могу да заразе особу која након тога дира славину, нарочито ако она још дотакне уста, нос или очи. Тестови на бактерије и бактеријске вирусе показали су да су „слушалице пренеле 39% бактерија и 66% вируса, док је код славина тај однос био 28% и 34%“. Додиривање доње усне зараженим прстом пренеће више од трећине ових патогених агенаса. Болести проузроковане рота вирусима и дијареја проузрокована салмонелом лако се на овај начин преносе неопраним рукама.

Решење за најезду скакаваца

„У Кини је покренута читава војска од 700 000 специјално обучених патака и кокошака како би се зауставила највећа најезда скакаваца у последњих 25 година“, извештава лондонски The Daily Telegraph. Ројеви скакаваца су током лета 2000. године уништили 1,6 милиона хектара усева на северу и истоку ове земље и 3,9 милиона хектара пашњака на далеком западном Синкјангу. Патке и кокошке су издресиране да на звиждук почну да траже и једу инсекте. Жао Сеншвен, заменик шефа Одсека за уништавање скакаваца и пацова у Синкјангу, где се ова живина дресира и користи, објашњава: „Пољопривредници знају да кокошке воле да једу скакавце, па смо зато извршили неке пробе [и] установили да патке поједу више скакаваца од кокошки [чак 400 дневно], да су по ружном времену издржљивије и да нису плен орлова и ласица... Ми их пуштамо на пашњаке, дувамо у пиштаљку и оне једу скакавце.“ Ова живина је део програма у који су укључени и пољопривредни авиони и микроорганизми који убијају скакавце.

Сан није луксуз

„Због недовољно сна или поремећаја у спавању, барем четвртина становништва Јужне Африке функционише упола снаге“, наводе јужноафричке новине The Natal Witness. Према др Џејмсу Масу који истражује спавање, оно омогућује мозгу да се напуни виталним неуропреносницима, тако да је за добро памћење, креативност, решавање проблема и способност учења неопходан добар сан. Последице недовољног сна су депресија, раздражљивост, узнемиреност, слабији смисао за хумор и друштвене активности, смањена концентрација и памћење, слабија комуникативност и способност доношења добрих одлука, лакше упуштање у ризике, нижа продуктивност и слабији квалитет живота. Код особа које спавају пет сати и мање такође слаби отпорност на вирусе. „За најбољи учинак“, износи Мас, „једну трећину свог живота морамо провести у спавању, што је отприлике осам сати сваке ноћи.“

Корали у морским дубинама

„У дубоким, мрачним, хладним водама северне Европе откривени су корални гребени — и то густо збијени с разноликим морским животом типичним за њихове тропске еквиваленте“, извештава канадски National Post. У коралима живи на стотине врста, укључујући и сунђере, морске лепезе и „небројено много врста морских црва, од којих неке научници никада нису запазили“. Безброј сићушних животиња пронађено је у узорцима талога с морскога дна, „од којих је науци око половина била непозната“, каже Алекс Роџерс са Океанографског центра при Универзитету Саутемптон у Уједињеном Краљевству. „Морамо заштитити ове гребене не толико због самих корала — они живе посвуда у издвојеним колонијама — колико због средине коју пружају другим створењима која тамо живе.“ Он процењује да у коралима обитава око 900 врста. Такође се претпоставља да корали пружају дом „неким младим рибама које су важне за трговину“, наводи овај часопис.

Распад породице у Британији

Британија има највећу стопу развода у Европи, а још већу стопу распада парова који живе невенчано. Један извештај о студији под покровитељством владе, назван „Цена распада породице“, упозорава: „Главни разлог што је добробит деце све угроженија јесте распад породице — нарочито заједнице у којој мајка и отац заједно одгајају дете.“ Директна последица тога је да порески обвезник мора да издвоји 11 фунти недељно, међутим у индиректне трошкове спадају додатни домови који су потребни раздвојеним породицама као и штета по средину. Иако не жели да држи проповед о моралу, тај извештај наводи: „Верујемо да се кроз векове брак показао као најсигурнија основа за стабилно друштво и одгој деце.“

Малолетни слонови-делинквенти

Забележено је да су од 1991. године у парку Шлушлуви-Мфолози у Јужној Африци, млади мужјаци слонова одговорни за смрт 36 носорога, наводи извештај из African Wildlife, под насловом „Сурла је из раја изашла“. Како се чини, ови необично агресивни адолесценти јесу сирочад која су у Националном парку Кругер остављена на животу током програма селекције слонова за погубљење и код којих полни нагон настаје много година раније него што је то обично. Истраживачи верују да је за њихово застранело понашање криво то што међу њима не постоји нормално друштвено уређење. Зато је из Националног парка Кругер довезено десет маторих слонова како би завели дисциплину злоћудној млађарији. Један други резерват дивљих животиња, где је овај програм уведен 1998, известио је да од тада није било забележених смртних случајева код носорога.

Кинески теракота војници под нападом

„Једна од чувених туристичких атракција Кине, 2 000 година стари теракота војници суочавају се с новим непријатељем“, извештава лондонски The Guardian. Од укупно више од 8 000 војника, стрелаца и коња у природној величини, ископаних у близини царског гроба кинеског цара Ћин Шиуанга, изван некадашње древне престонице Сиана, преко 1 400 фигура нападнуто је од четрдесет врста гљивица. Ова сјајна колекција која је откривена 1974. а сада се налази у једној подземној засвођеној просторији, у опасности је и због „људског даха и телесне топлоте скоро 4 300 посетилаца дневно од чега бледи некада јасна боја ових фигура“, наводи лондонски The Times. Да би се спречило ширење плесни на све фигуре, градске власти Сиана обратиле су се једној белгијској компанији специјализованој за уклањање гљивица.

Зима — пријатељ или непријатељ?

Хладно и влажно време не мора бити штетно по ваше здравље, извештава немачки здравствени билтен Apotheken Umschau. Напротив, редовна шетња по зимском времену може допринети добром раду вашег срца и крвотока, и може ојачати цело тело, према здравственом климатологу др Анђели Шу. Изгледа да чамљење у загрејаним просторијама може бити узрок што тело губи своју способност адекватног прилагођавања температурним променама. То, како се сматра, може повећати подложност инфекцијама, малаксалост и главобољама. Међутим, ако се прекаљујете редовним вежбањем по „лошем“ времену, онда ваше тело може да буде мање осетљиво на хладноћу, а и повећава се његова отпорност.