Више од 60 процената преводилачких тимова сада не ради у подружницама већ у истуреним преводилачким одељењима. Зашто је то корисно? Која опрема им је потребна да би добро обављали свој посао? И како локација на којој живе и раде утиче на квалитет превода?

 Преводиоци који раде у овим одељењима живе на подручју на којем већина људи говори језиком на који преводе. Карин, која преводи на доњонемачки језик, каже: „Откад смо се преселили у Кватемок, у мексичкој држави Чивава, у преводилачком тиму стално разговарамо на доњонемачком. Тим језиком говоримо и у служби проповедања и када идемо у куповину. Свуда око нас говори се тим језиком. Овде чујемо изразе које већ одавно нисмо чули и трудимо се да се изражавамо онако како се људи овде изражавају.“

 Џејмс, који у Гани преводи на фрафра језик, признаје да му понекад недостаје бетелска породица. Али он још додаје: „Стварно ми се свиђа што радим у истуреном преводилачком одељењу. Срећан сам што могу да проповедам на локалном језику и што из прве руке могу да видим како људи реагују на добру вест.“

 На основу чега браћа одлучују где ће бити неко истурено преводилачко одељење? Џозеф, који служи у Међународном центру за пројектовање и градњу у Ворвику у Сједињеним Државама, каже: „Један од проблема је то што на неким подручјима нема редовног снабдевања електричном енергијом и водом или интернет веза није довољно стабилна да би се могли преузети фајлови које треба превести. Зато узимамо у обзир више локација на којима се говори језиком на који се преводи.“

 Уопштено говорећи, најбржа и најјефтинија опција је да истурено преводилачко одељење буде у нашој конгресној дворани, Дворани Краљевства или мисионарском дому, где преводиоци могу долазити. Ако тако нешто није могуће, браћа могу добити одобрење за куповину стамбеног и пословног простора у коме би преводиоци могли живети и радити. Уколико се потребе преводилачког тима промене, ти објекти се лако могу продати и средства искористити тамо где су најпотребнија.

 Током службене 2020. године, на истурена преводилачка одељења потрошили смо 13 милиона америчких долара. Тимовима су потребни компјутери, посебан софтвер, опрема за снимање, приступ интернету и неке основне ствари као што су вода и струја. На пример, рачунарска опрема за једног преводиоца кошта у просеку око 750 америчких долара. Компјутери су опремљени комерцијалним софтвером и нашим системом за превођење (Watchtower Translation System), то јест програмом који помаже преводиоцима да организују свој посао и да лако приступе материјалу за превођење.

 Преводиоци такође добијају опрему за снимање помоћу које могу снимати и у канцеларијама. Када је избила пандемија коронавируса, показало се да је веома корисно што преводиоци имају ову опрему јер су могли да је понесу кући и да наставе са снимањем чланака и видео-материјала.

 Локални добровољци често помажу тако што износе запажања о преведеном материјалу или помажу око одржавања објеката. „Многи објавитељи и стални пионири имају прилику да овде искористе своје таленте“, каже Керстин, који служи у истуреном преводилачком одељењу за африканс у Кејптауну, у Јужноафричкој Републици.

 Ти добровољци уживају у ономе што раде. Једна сестра која помаже у једном истуреном преводилачком одељењу каже да је то за њу право освежење. Нека браћа и сестре позајмљују свој глас у аудио-снимцима. Хуана, која преводи на тотоначки језик у мексичкој држави Веракруз, каже: „Сада када смо ближе местима у којима се говори нашим језиком, више браће и сестара има прилику да учествује у снимању аудио и видео публикација.“

 Да ли је овакав систем рада допринео квалитету превода? Многи од наших бројних читалаца кажу да јесте. Седрик, који ради у преводилачком тиму за конго језик у Демократској Републици Конго, каже: „Нека наша браћа и сестре су раније наш превод звали ’теократски конго‘ јер људи нису тако говорили. Али сада кажу да су наше публикације на савременом конгу јер је то језик који се користи у свакодневном говору.“

 Андиле, који ради у преводилачком тиму на коса језику, чуо је сличне коментаре у Јужноафричкој Републици. Он каже: „Многи кажу да су приметили разлику у квалитету превода. Чак и деца која су раније Стражарску кулу читала на енглеском, сада је читају на коса језику. Нарочито им се свиђа природност ревидираног превода Нови свет.“

 Сви трошкови око набавке опреме, одржавања објеката и збрињавања потреба преводилаца у истуреним преводилачким одељењима финансирају се од добровољних прилога за наше међународне активности. Ти прилози се, између осталог, дају и путем странице donate.jw.org.