Пређи на садржај

Пређи на садржај

Успон и пад „стручњака̂“

Успон и пад „стручњака̂“

Успон и пад „стручњака̂“

ДОВОЉНО је да у програм за претраживање преко Интернета укуцате речи „родитељство“ и „савет“ и истог трена ће се појавити преко 26 милиона референци. Ако бисте за сваку референцу одвојили само по један минут како бисте је погледали и прочитали, ваше дете би одрасло и отишло од куће пре него што бисте успели да довршите претраживање.

Коме су се родитељи обраћали за савет у време када није било педијатара, психолога и Интернета? Најчешће су савете добијали од своје родбине. Мајке, очеви, тетке и тече, стрине и стричеви, ујаци и ујне увек су били спремни да пруже вођство, финансијску помоћ и да причувају децу. Али, због масовне сеобе становништва из сеоске у градску средину у многим земљама су готово потпуно прекинуте такве блиске породичне везе. Данас мајке и очеви најчешће морају сами да се изборе са изазовима одгајања деце.

То је несумњиво један разлог због ког су савремене методе одгајања деце доживеле процват. Још један разлог је све веће поверење у науку. Америчка јавност је још крајем 19. века била уверена да наука може да побољша сваки аспект живота. Зашто онда не би и одгајање деце? Када се 1899. на Америчком националном конгресу мајки јавно јадиковало о „неспособности родитеља“, на сцени су се убрзо појавили многи „стручњаци“ из те области. Обећали су да ће мајкама и очевима у невољи помоћи да пронађу начин на који ће одгајати своју децу.

Родитељство из књиге

Ипак, шта су ти стручњаци постигли? Да ли су данашњи родитељи мање забринути и боље оспособљени да брину о деци него што је то било у протеклим деценијама? Судећи по једној недавној анкети у Британији, не би се могло рећи. Извештај показује да око 35 посто родитеља с малом децом још увек тражи поуздане савете. Други сматрају да им не преостаје ништа друго осим да следе своје осећаје.

У својој књизи Raising America: Experts, Parents, and a Century of Advice About Children, Ен Халберт анализира историјат професионалне литературе на тему одгајања деце. Она, која је и сама мајка двоје деце, истиче да се само неколико резултата до којих су дошли стручњаци темељило на провереним научним истраживањима. По свему судећи, њихови савети се чешће темеље на личном искуству него на објективним чињеницама. Када се погледа уназад, изгледа да је већи део онога што су написали било помодно, противречно и понекад јако чудно.

Према томе, шта данас преостаје родитељима? Искрено речено, многи су збуњени, суочени с толико савета, мишљења и полемика као никад раније. Међутим, неки родитељи нису без вођства. Широм света, многи од њих извлаче корист из једног древног извора мудрости који је још увек извор поузданих савета, као што ћемо видети у следећем чланку.