Извештај објавитеља Краљевства

Сећање на „заборављене жртве“

ПОЧЕТКОМ 2001, у Берну, у Швајцарској, Хајказ, 15-годишњи Јеховин сведок, посетио је изложбу под називом „Заборављене жртве“, на којој је приказано како су нацисти прогонили Јеховине сведоке. Након што је погледао изложбу, Хајказ је рекао: „Знао сам још одраније да се под нацистичким режимом нехумано поступало с Јеховиним сведоцима и да су много пропатили, али сада сам први пут видео аутентичне извештаје и фотографије из тог времена. Експонати, извештаји очевидаца и коментари историчара на изложби оставили су на мене дубоки утисак.“

Нешто касније, када је Хајказ добио задатак да напише један састав који ће изнети пред школским друговима, он је изабрао тему „Јеховини сведоци — заборављене жртве нацизма“. Наставник му је дозволио да обради ту тему, под условом да користи и световну литературу као извор. Хајказ се врло радо сложио с тим. „Направио сам сажетак онога што неке књиге говоре о Јеховиним сведоцима из времена нацизма. Такође сам испричао своје утиске са изложбе ’Заборављене жртве‘. У свој рад који је обухватао 43 стране, укључио сам и илустрације и фотографије.“

У новембру 2002, Хајказ је изнео свој рад пред школским друговима, наставницима, породицом и пријатељима. Након тога, публика му је постављала питања, што му је пружило прилику да објасни своја веровања темељена на Библији. Када га је једна девојка из публике упитала зашто је изабрао баш ту тему, Хајказ је објаснио да многе историјске књиге не помињу Јеховине сведоке и да је зато желео помоћи људима да сазнају како су Сведоци храбро бранили своју хришћанску веру. Какав је био резултат његовог излагања?

„Моји школски другови су били зачуђени“, каже Хајказ. „Нису знали да су Јеховини сведоци као група били тако окрутно прогоњени. Такође, многи нису знали да су Сведоци који су били у нацистичким концентрационим логорима носили посебан знак — љубичасти троугао.“

Након презентације, Хајказ је имао још прилика да са својим школским друговима разговара о ставу Сведока, темељеном на Библији, о трансфузији крви, алкохолу и моралу. „Нико од мојих школских другова није ме задиркивао нити исмевао“, каже Хајказ. Штавише, његов рад се сада чува у школској библиотеци. То ће такође допринети томе да храбар став који су заузели Јеховини сведоци не падне у заборав.