Нешто веће од египатског блага

МОЈСИЈЕ спада међу највеће историјске личности. Четири библијске књиге — од Изласка до Поновљених закона — скоро искључиво говоре о Божјем поступању с Израелом под Мојсијевим вођством. Он је управљао њиховим изласком из Египта, посредовао у савезу Закона и довео Израелце до границе Обећане земље. Мојсије је био одгојен у фараоновом домаћинству, али је постао опуномоћени вођа Божјег народа, као и пророк, судија и божански надахнут писац. Па ипак, био је и ’човек врло устрпљив [„кротак“, ДК], више него ма који други човек‘ (Бројеви 12:3).

Већина појединости које Библија износи о Мојсију односе се на последњих 40 година његовог живота, и обухватају период од ослобођења Израелаца из ропства до Мојсијеве смрти када је имао 120 година. Од своје 40. до 80. године, био је пастир у Мадијаму. Али, како каже један извор, „можда је најинтересантнији део његовог живота, а ипак најмање познат“ — првих 40 година, од његовог рођења до бекства из Египта. Шта заправо можемо сазнати о овом периоду? Како су околности Мојсијевог одгајања утицале на то какав ће касније бити? Којим је утицајима био изложен? С каквим се изазовима суочио? И чему нас све ово може научити?

Ропство у Египту

Књига Изласка извештава да је један фараон почео да се плаши израелских насељеника у Египту због тога што су постајали све бројнији. Верујући да поступа „мудро“, он је покушао да смањи њихов број тако што их је подвргнуо окрутном ропском раду — тешким пословима, прављењу глине и производњи дневне количине опеке — наредивши да их надзорници бичују (Излазак 1:8-14; 5:6-18).

Овај опис Египта у којем се родио Мојсије добро се слаже с историјским сведочанством. Древни папируси и најмање једна слика из гробнице описују како у другом миленијуму пре н. е. или још раније, робови израђују цигле од блата. Службеници који су били одговорни за испоруку цигала организовали су на стотине робова груписаних  у скупине од 6 до 18 под једним надзорником или вођом групе. Глина за цигле се морала ископавати, а и слама превозити до циглане. Радници различитих националности црпли су воду и мотикама је мешали с глином и сламом. Из правоугаоних калупа изашло је безброј цигала. Радници су онда на раменима носили јармове с циглама осушеним на сунцу до градилишта, које се понекад налазило на узвисици. Египатски надгледници, опремљени батинама, седели су или шетали се поред радника док су надгледали посао.

Један древни обрачунски извештај указује на 39 118 цигала које су направила 602 радника, што у просеку износи 65 цигала по особи током једне смене. А један документ из 13. века пре н. е. каже: „Људи свакодневно праве... своју количину цигала.“ Све ово јако подсећа на рад који се захтевао од Израелаца како је описано у књизи Изласка.

Тлачење није успело да смањи број јеврејског становништва. Баш супротно, „што га [Египћани] више мучаху, то се он више множаше... и синови Израелови постадоше мрски“ (Излазак 1:10, 12). Зато је фараон заповедио најпре јеврејским бабицама, а затим целом народу да убију свако израелско мушко новорођенче. Под оваквим ужасним околностима, Јохаведи и Амраму се родио леп дечак, Мојсије (Излазак 1:15-22; 6:20; Дела апостолска 7:20).

Сакривен, пронађен и усвојен

Мојсијеви родитељи се нису покорили фараоновој заповести да убију дете и сакрили су свог малог дечака. Да ли су га крили од ухода и надзорника који су ишли унаоколо у потрази за бебама? Не можемо бити сигурни. У сваком случају, Мојсијеви родитељи га после три месеца нису више могли крити. Тако је његова очајна мајка направила корпу од папируса, премазала је смолом да буде непромочива и положила дете у њу. У извесном смислу, Јохаведа је послушала слово, али не и прави смисао фараонове наредбе да се свако јеврејско мушко новорођенче баци у Нил. Марија, Мојсијева старија сестра, стајала је недалеко и посматрала (Излазак 1:22–2:4).

Не знамо да ли је Јохаведа баш хтела да Мојсија пронађе фараонова ћерка када дође на реку да се купа, али управо се то догодило. Принцеза је схватила да је ово дете јеврејско. Шта ће урадити? Да ли ће из послушности свом оцу наредити да га убију? Не, реаговала је онако како би природно реаговала већина жена. Поступила је саосећајно.

Убрзо се и Марија нашла поред ње. Питала је: ’Хоћеш ли да позовем јеврејску жену да ти доји дете?‘ Неки виде велику  ироничност у овим речима. Мојсијева сестра је поступила супротно фараоновој заповести који је са својим саветницима сковао заверу како би „мудро“ поступио с Јеврејима. Наравно, Мојсијев живот је био сигуран тек када се принцеза сложила с планом његове сестре. „Иди!“ одговорила је фараонова ћерка и Марија је одмах позвала своју мајку. Направљен је један изванредан договор, по коме је Јохаведа унајмљена да одгаја своје дете под краљевском заштитом (Излазак 2:5-9).

Принцезино сажаљење је била сушта супротност окрутности њеног оца. Она није била ни неупућена ни преварена у вези с дететом. Сажаљење од срца ју је покренуло да га усвоји и њено прихватање предлога за јеврејску дојиљу показује да није имала предрасуде као њен отац.

Одгајање и образовање

Јохаведа „узе дете и одгоји га. Кад дете одрасте, одведе га кћери Фараоновој, а она га гледа као да јој је син“ (Излазак 2:9, 10). Библија не каже колико је дуго Мојсије живео са својим правим родитељима. Неки мисле да је то морало бити барем док није био одбијен од сисе — две или три године — али могло је и дуже трајати. Књига Изласка једноставно наводи да је он „одрастао“ са својим родитељима, што се може односити и на више година. У сваком случају, Амрам и Јохаведа су без сумње искористили то време да дете постане свесно свог јеврејског порекла и да га поуче о Јехови. Колико су били успешни у усађивању вере и љубави према праведности у Мојсијево срце, само ће време показати.

Након што је био враћен фараоновој ћерки, Мојсије је био поучен „свој египатској мудрости“ (Дела апостолска 7:22). То је укључивало обуку која би оспособила Мојсија за владара. Огромно египатско знање обухватало је математику, геометрију, архитектуру, грађевинарство и друге вештине и науке. По свој прилици, краљевска породица је желела да Мојсије буде поучен и египатској религији.

Можда је Мојсије стекао повлашћено образовање заједно с другим краљевским потомцима. Међу онима који су имали користи од таквог елитног образовања била су „деца страних владара која су послата у Египат да би се ’цивилизовала‘, или су одведена као таоци, а затим била враћена да би владала као вазали“ одани фараону (The Reign of Thutmose IV, од Бетси М. Брајан). Изгледа да су се у одгајалиштима која су била повезана с краљевским палатама припремали млади да служе као дворски службеници. a Записи који датирају из периода средњег и новог египатског краљевства откривају да су неки фараонови лични пратиоци и високи службеници у влади задржали почасну титулу „дете из одгајалишта“ чак и као одрасли.

Живот на двору ће бити испит за Мојсија. Тамо су се нудили богатство, раскош и моћ. Такође је било и моралних опасности. Како ће Мојсије реаговати? Коме ће бити одан? Да ли ће се показати као истински обожавалац Јехове, брат тлачених Јевреја или ће му се више допасти оно што је пагански Египат могао да понуди?

 Важна одлука

Са својих 40 година, до када је могао да постане прави Египћанин, он је ’изашао к браћи својој да види њихову невољу‘. Оно што је затим урадио показало је да то није била само радозналост; он је чезнуо да им помогне. Када је видео да један Египћанин бије Јеврејина, он се умешао и убио тиранина. Овај поступак је показао да је Мојсијево срце било с његовом браћом. Убијени човек је вероватно био службеник, који је убијен док је извршавао своје дужности. С гледишта Египћана, Мојсије је имао сваки разлог да буде одан фараону. Ипак, Мојсија је покренула и љубав према правди, особина коју је показао и следећег дана када се успротивио Јеврејину који је неправедно тукао свог друга. Мојсије је жарко желео да ослободи Јевреје од тешког ропства, али када је фараон сазнао за његову издају и хтео да га убије, Мојсије је био принуђен да побегне у Мадијам (Излазак 2:11-15; Дела апостолска 7:23-29). b

Мојсијев избор тренутка за ослобођење Божјег народа није одговарао Јеховином. Ипак, његова дела су откривала веру. У Јеврејима 11:24-26 се каже: „Вером је Мојсије, кад је одрастао, одбио да се зове сином фараонове кћери, изабравши да буде злостављан заједно с Божјим народом уместо да има привремени ужитак греха.“ Зашто? „Зато што је Христову срамоту сматрао богатством већим од египатског блага; јер је пажљиво гледао на награду.“ Ово необично коришћење израза „Христ“, што значи „помазаник“, одговара Мојсију у том смислу што је касније добио посебан задатак директно од Јехове.

Замисли само! Мојсије је имао одгој какав је могао да прими само неки египатски племић. Његов положај је нудио изванредну каријеру и свако замисливо задовољство, али он је ипак све то одбацио. Није могао да усклади живот на двору фараона, тиранина, с љубављу према Јехови и правди. Познавање Божјих обећања која су дата његовим прецима Аврахаму, Исаку и Јакову и дубоко размишљање о њима навели су Мојсија да још више цени Божју наклоност. Због тога је Јехова могао да употреби Мојсија за јединствену улогу у испуњавању својих намера.

Сви ми се суочавамо с прављењем избора око тога шта су најважније ствари. Можда се као Мојсије суочаваш с неком тешком одлуком. Да ли ћеш се одрећи одређених навика или очигледних предности, без обзира колико те то може коштати? Ако стојиш пред таквим избором, сети се да је Мојсије сматрао да је Јеховино пријатељство вредније од свег египатског блага, и да због тога није зажалио.

[Фусноте]

[Оквир на 11. страни]

Уговори о дојењу

Обично су мајке дојиле своје бебе. Међутим, изучавалац Бревард Чајлдс у делу Journal of Biblical Literature наводи да су „племићке [блискоисточне] породице у одређеним случајевима унајмљивале дојиље. Овај обичај се практиковао и онда када мајка није могла да храни своје дете или када се није знало ко је мајка. Дојиља је преузимала одговорност одгајања тог детета као и његовог дојења током уговореног периода“. Из древног доба Блиског истока опстало је неколико папируса с текстом уговора о дојењу. Ови документи потврђују оно што је било широко распрострањен обичај у Египту, од времена сумера до времена касног хеленизма. Уобичајена обележја ових докумената су изјаве појединаца који су у то укључени, време које је обухваћено уговором, услови рада, детаљи у вези са исхраном, новчане казне за раскид уговора, наднице и начин исплате надница. Обично су „дојиље служиле преко две или три године“, објашњава Чајлдс. „Дојиља је гајила дете у својој кући, али се понекад захтевало да се дете доведе власнику на проверу.“

[Слике на 9. страни]

Као што показује једна древна слика, прављење опека у Египту се од Мојсијевог времена до данас врло мало променило

[Извори]

Горе: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.; Доле: Erich Lessing/Art Resource, NY