Божић на Оријенту

• ПРЕ ОКО ДВЕСТА ГОДИНА, један угледни корејски изучавалац посетио је Пекинг (Кина). Зурећи у слику на плафону једне катедрале, угледао је призор у коме Марија у свом наручју држи малог Исуса. О овој чудесној слици је рекао:

„Жена је на свом скуту држала дете болешљивог изгледа, узраста од пет до шест година. Изгледа да јој је врат био нејак, као да из сажаљења није могла да поднесе да гледа свог сина. А далеко у позадини, било је много духова и беба с крилима које су летеле унаоколо. Док сам пиљио у њих, изгледало је као да ће сваког трена пасти на мене. Сав запањен пружио сам руку да их ухватим.“

ОВО се збило дуго након почетка Реформе у Европи, дуго након мрачне ере средњег века. Али, за већину оријенталаца, хришћанство је било тако страно као и сама ова слика. Како се та ситуација само изменила! У време Божића праве се призори с малим Исусом. На Оријенту су ти призори сада толико уобичајени да многе улице сличе европским.

Увече 25. новембра 1998, месец дана пред Божић, париски Шанзализе шљашти од преко 100 000 лампињона покачених на 300 стабала који окружују ту чувену авенију. Слично томе, једна велика робна кућа у центру Сеула, у Кореји, поставља џиновску јелку која почиње да осветљава ту престоницу. Убрзо су улице накићене божићним украсима.

На телевизији и радију се дан за даном појављују емисије које говоре о Божићу, а у штампи излазе чланци о томе. Понесена божићним расположењем, цела земља је заокупљена поздрављањем завршетка године. Цркве у Сеулу, чији број запањује многе посетиоце, ужурбано се украшавају. Овако су крајем новембра Кореја и друге земље на Оријенту обузете божићним духом, док се у Сједињеним Државама слави Празник захвалности.

Већина земаља са Оријента не сматра се делом хришћанског света. Примера ради, само 26,3 посто корејског становништва исповеда хришћанство. У Хонгконгу 7,9 посто, на Тајвану 7,4, а у Јапану само 1,2 посто. Јасно је да већина Оријенталаца не практикује хришћанство, али изгледа да немају ништа против прославе Божића. У ствари, често изгледа да су у томе полетнији од својих истомишљеника са Запада. Хонгконг је,  рецимо, добро познат по претерано китњастој прослави Божића, без обзира што су тамошњи становници већином будисти или таоисти. Чак и у Кини, где само 0,1 посто људи исповеда хришћанство, Божић веома брзо задобија популарност.

Зашто је прослава Божића тако распрострањена на Оријенту? Зашто се људи који не прихватају Исуса као Месију придружују прослави Божића којег већина оних који се изјашњавају за хришћане сматра његовим рођенданом? Да ли прави хришћани треба да опонашају њихово гледиште о Божићу? Одговоре ћемо пронаћи док разматрамо како је Божић постао популаран у Кореји, једној древној земљи Оријента.