Тамо где новац иде на четири ноге

„У НАШЕМ крају свиња је једна од најважнијих ствари коју нека породица има. Зато је велика одговорност узгајати је“, каже Енмари Кенај, седамнаестогодишња девојка која живи у брдима Папуе Нове Гвинеје. „Када ми је тата дао прасе да се бринем о њему, била сам и узбуђена и уплашена, јер је било тако малецно да сам мислила да можда неће преживети.“

Како је Енмари бринула о својој свињици? И зашто су људима који живе у брдовитом подручју Папуе Нове Гвинеје свиње важне колико и новац? Ево шта је она рекла за Пробудите се!

Молимо те, опиши нам где живиш.

Живим са својим родитељима у једној колибици са сламнатим кровом у једном удаљеном селу у Западним висоравнима. Имам две млађе сестре и два млађа брата. Наше село има око 50 становника од којих су сви моји рођаци, а ми живимо поред једне мале реке која тече низ таласаста брда прекривена густом шумом.

Многи људи у нашем селу живе од пољопривреде. Моја породица има велику башту у којој гајимо слатки кромпир,  бундеву, краставце, кафу и друго. Уживам у гајењу поврћа и волим физички рад. Обављам такође и кућне послове, као што су чишћење, прање веша, а наравно бринем и о нашој свињи.

Како се бринеш за своју свињу?

Када ју је тата донео пре отприлике годину дана, била је толико сићушна да сам могла да је носим у рукама. Сваког дана сам је хранила напојем од рибљег брашна помешаног са слатким кромпиром, водом, сољу и соком од шећерне трске. Ноћу, када на брдима постане прилично свеже, ставила бих је да спава близу огњишта у једну празну врећу која је била окачена о таваницу, а ја сам спавала на поду близу ње. На крају, свиња не само да је преживела већ је порасла и угојила се!

Нашој свињи никада нисам дала име — једноставно сам је звала свиња, и тако је Свиња постало њено име. Бринула сам о њој као да је моја беба — хранила сам је, купала и сатима се играла с њом. Она се баш везала за мене и свуда ме је пратила.

Када је Свиња порасла, навикла сам је на нешто што и данас радимо. Канапом је одведем у башту, што је од наше куће удаљено 15 минута. Тамо је привежем за једно дрво и пустим је да цео да рови по башти. Захваљујући снажном врату и тврдој њушци, она копа тражећи корење и црве. Док то ради, прекопава и ђубри земљу. Кад дан дође свом крају, водим је кући и, пре него што је сместим у обор у ком спава,  нахраним је сировим и куваним слатким кромпиром.

Зашто код вас свиње имају толику вредност?

Код нас постоји изрека: „Новац је свиња и свиња је новац.“ Много пре него што је новац почео да се користи у нашем крају, свиње су се користиле уместо новца, а и данас је тако. На пример, једном је једна ауто-кућа уз свако ново возило нудила по једну свињу. Често су племена решавала своје неспоразуме давајући једни другима новац и свиње. Многе младожење су младиним родитељима или њеном племену давале свиње као цену за невесту.

Ако једете свињетину, то је као да једете своје приходе!

Тачно! Пошто свиње имају толику вредност, свињетину обично једемо само у посебним приликама. Међутим, на великим свечаностима за оброк се припрема стотине свиња да би се истакла имућност племена или да би се изразила захвалност.

Шта ће твоја породица урадити са свињама?

Добро сте рекли „свињама“, пошто наша Свиња има много прасића. Недавно смо једно прасе продали за 100 кина (око 30 евра). Тај новац ћемо потрошити за аутобуске карте да бисмо ишли на обласни конгрес Јеховиних сведока у оближњи град Банз. Тата ће вероватно продати и остале прасиће и на тај начин збринути свакодневне потребе наше породице.

Зашто не гајите више свиња како бисте зарадили више новца?

Наш циљ није да се обогатимо већ да имамо оно што нам је потребно — храну, одећу и кров над главом. Наша породица се више усредсређује на духовне ствари. Ту спада служење нашем Богу Јехови, присуствовање хришћанским састанцима, помагање другим људима тамо где можемо, било материјално било духовно, као и обављање разних ствари као породица. Водимо једноставан начин живота, али смо зато блиски и срећни.

Сада сам запослена — радим у башти и гајим свиње — али не цело радно време. Међутим, моја главна преокупација је проповедање, јер тако својим ближњима преносим истину из Библије. То је задатак за који је Исус опуномоћио своје следбенике, и ја сам њиме заокупљена неколико дана у недељи (Матеј 28:19, 20). Волела бих да једног дана радим у подружници Јеховиних сведока у Порт Морсбију, где се библијска литература преводи на локалне језике. Али чак и ако не остварим тај циљ, знам да ћу увек уживати у служењу Јехови и да ћу увек стављати духовне ствари на прво место. Срећна сам што захваљујући својој Свињи имам додатни приход.

[Оквир/Слика на 12. страни]

ЗАНИМЉИВОСТИ О СВИЊАМА

● На острву Нова Гвинеја има најмање два милиона домаћих свиња — на свака три становника по једна свиња.

● Више од половине људи са села поседује свиње.

[Мапе на 10. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ИНДОНЕЗИЈА

ПАПУА НОВА ГВИНЕЈА

АУСТРАЛИЈА

ИНДОНЕЗИЈА

ПАПУА НОВА ГВИНЕЈА

ПОРТ МОРСБИ

ЗАПАДНЕ ВИСОРАВНИ

АУСТРАЛИЈА

[Слика на странама 10, 11]

Одлазак у башту

[Слика на 11. страни]

Време за брчкање

[Слика на 11. страни]

Време за игру