У земљи термалних извора

ПРЕ више од 2 000 година Келти су у близини неколико минералних извора основали насеље које су назвали Ак-Инк, што значи „обилне воде“. То место је заправо данашња Будимпешта — главни град Мађарске и један од најстаријих градова у Европи. Његови први становници волели су да се с времена на време купају у топлим изворима, што је деловало као освежење и ублажавало је болове.

У првом веку нове ере, овај део Европе је доспео под римску власт. Римљани су проширили постојеће насеље и подигли војно утврђење које су назвали Аквинкум. Верује се да то име води порекло или од келтске речи за воду или од латинског израза аква квинкве, што значи „пет вода“. Римљани су изградили аквадукте, канализационе системе и приватна и јавна купалишта. Према томе, будимпештанска купалишта имају дугу историју.

Након пада Римског царства, прошло је неколико стотина година док ова купалишта нису поново постала омиљено стециште људи. У XV веку писци су хвалили термалне изворе у близини мађарске престонице, што је допринело популарности овог града. Прича се да је краљ Матија Корвин, који је владао Мађарском од 1458. до 1490, наложио да се његова омиљена бања, Рац, повеже наткривеним пролазом с краљевским дворцем. Тако се до бање могло доћи у свако доба, без обзира на временске прилике.

Током XVI и XVII века Турци су заузели велики део Мађарске, па и њен главни град. Они су направили парна купатила и купатила с топлом водом, која су се користила за исламско церемонијално купање и била су важан део друштвеног живота Турака. Унутар њихових велелепних купатила која су била покривена куполом налазио се базен окружен степеницама. Вода у њима досезала је отприлике до рамена. Око базена су се налазиле каде и места за одмарање  и користили су их наизменично мушкарци и жене. Нека од тих купатила су још увек у употреби.

У једном путопису из 1673. каже се да су бање на подручју данашње Будимпеште међу најбољима у Европи због „њихових богатих термалних извора и лековитих својстава, као и због величине и лепоте бањских објеката“. У XIX веку је понуда тих бања обогаћена када су уведена финска парна купатила, то јест сауне. Тако су с временом у будимпештанским бањама почеле да се користе сауне, парне купке и базени с хладном водом.

Геолошке одлике подручја

У Будимпешти постоје 123 термална извора и 400 извора с горком водом из којих сваког дана избије око 70 милиона литара воде. Одакле долази сва та вода? Одговор има везе с геолошким одликама овог подручја.

Кроз Будимпешту протиче река Дунав која раздваја брежуљке Будима, на десној обали, од равничарског подручја на левој обали, где се налази Пешта. У једном периоду у далекој прошлости, ту се налазило море иза ког су остале наслаге кречњака и доломита. Те стене су биле прекривене слојевима глине, лапора, песка и угља.

Кроз пукотине на површини Земље падавине доспевају дубоко у тло, где усијане стене богате минералима загревају воду. Она затим под притиском избија на површину у млазевима и с паром, било дуж пукотина или кроз изворе.

Овакве геолошке карактеристике не постоје само у Будимпешти већ и широм Мађарске. Зато се на многим местима у овој земљи могу наћи воде богате минералима и прелепе бање за које неки верују да имају медицинска и лековита својства. *

Топли извори су се одувек ценили у многим деловима света. Њихово откриће у пустињи Сир, између Мртвог мора и Акабског залива, било је запажено и у време библијских патријарха (Постанак 36:24).

Човек има још много тога да научи о сложености наше планете. Како је Бог утемељио земљу и створио све чудесне ствари на њој? Док размишљају о таквим питањима, побожне особе осећају страхопоштовање пред недокучивом мудрошћу Створитеља (Јов 38:4-6; Римљанима 1:20).

[Фуснота]

[Слика на странама 24, 25]

Базен с топлом водом у хотелу Гелерт

[Слика на 24. страни]

Бања Рудаш коју су изградили Турци

[Слика на странама 24, 25]

Бања Сечењи током зиме

[Извор слике на 24. страни]

Све фотографије: Courtesy of Tourism Office of Budapest