Пређи на садржај

Пређи на садржај

Интелигентни камелеон из морских дубина

Интелигентни камелеон из морских дубина

Интелигентни камелеон из морских дубина

„Полип вас — ох ужаса! усише. Он вас вуче к себи и у себе и везани, припојени, немоћни, осећате како се полако празните у ту страшну врећу, у то чудовиште“ (ПОМОРЦИ, ВИКТОР ИГО).

Х ОБОТНИЦЕ су приказане у прилично лошем светлу. Древни митови и невероватне приче — попут оне која је цитирана на почетку — неправедно су ожигосали то створење.

У стварности, међутим, чак ни огромна пацифичка хоботница (Enteroctopus dolfleini), која може бити дугачка око 6 метара и тешка скоро 50 килограма, углавном није опасна за људе. Задњих година, легенде о овом ’чудовишту‘ са осам пипака уступиле су место чињеницама. Рониоци и хидробиолози су сазнали много о различитим врстама хоботница.

Хватање плена и избегавање непријатеља

Хоботнице не нападају људе, а хране се углавном љускарима, користећи својих осам пипака и чак 1 600 снажних пијавки за хватање плена. Помоћу пијавки, мала хоботница може да вуче предмет који је 20 пута тежи од ње! Неке хоботнице такође испуштају отров који скоро моментално паралише жртву. a Хоботница затим гута свој плен тако што га увлачи у уста налик кљуну.

Шта хоботница може да учини када се нађе на мети неког грабљивца? У том случају, она је у изузетно неповољном положају. Њена крв светлоплаве боје, у чији састав уместо хемоглобина улази хемоцијанин, преноси мало кисеоника. Због тога се хоботница брзо умара. Ипак, она поседује посебне вештине које користи да би се заштитила од фока, китова и других грабљиваца.

Једна од тих вештина је систем пропулзије. Када је угрожена, хоботница се одбацује уназад тако што избацује воду помоћу свог јаког плашта. Ово лукаво створење приликом бекства користи још једну тактику. Оно може испустити мастило, које садржи један пигмент који се у морској води не разблажује. Када се на тај начин сакрије, хоботница може променити смер и безбедно умаћи пре него што мастило ишчезне.

Мајстор за прерушавање

Свакако, хоботница више воли да се уопште не нађе на мети грабљиваца. Како се она скрива од њих? Жак-Ив Кусто, познати истраживач подводног света, пише: „Када је у Марсеју наш тим почео да снима филм о хоботницама, већина наших ронилаца известила је да у том крају нема више ниједне хоботнице. Заправо, рониоци су пливали баш покрај хоботница које су биле тако добро камуфлиране да су практично биле невидљиве.“ Како оне изводе ту мајсторију?

У кожи одрасле хоботнице има скоро два милиона хроматофора, то јест пигментних ћелија — што значи да их на квадратном милиметру има чак 200. Свака хроматофора садржи црвени, жути или црни пигмент. Стезањем или опуштањем мишића око тих ћелија, кожа хоботнице може за само неколико секунди постати једнобојна или чак прошарана разнобојним шарама.

Јесте иронично, али изгледа да хоботница не види у боји. Па ипак, њена кожа може попримити далеко више боја од три основне боје пигмента. Иридоците, ћелије које садрже рефлектујуће плочице, преламају светлост тако да се боја хоботнице прилагођава њеној околини. И то није све. Када се скрива на неком коралном гребену, хоботница може променити свој изглед тако што своју иначе глатку кожу набора и формира бодље. На тај начин се стапа с неравном околном површином.

Савестан градитељ и домар

Имајући на уму досад речено, не чуди што је дом хоботнице тешко пронаћи. Она своје скровиште углавном прави у пукотинама и испод великих стена, при чему користи грађевински материјал из околине. У горњем делу и зидовима њеног скровишта може се наћи камење, парчићи метала, шкољке, чак и остаци бродских олупина или отпаци.

Када направи дом, хоботница га марљиво одржава. Млазевима воде поравнава његов пешчани под. Након оброка избацује све остатке хране. Да би испитао вештине овог створења у бризи око дома, Кустоов тим ронилаца уклонио је део зида њеног скровишта. Шта је хоботница урадила? Постављајући полако један по један каменчић, поново је подигла зид! Кусто је написао: „Тај процес се наставио све док зид није био потпуно обновљен; и био је идентичан зиду који су рониоци срушили.“ Ово створење је добро познато по томе што свој дом одржава уредним и чистим. Када рониоци виде неко скровиште пуно песка и отпадака, тада знају да је ненастањено.

Њен последњи дом

У већини случајева, последњи и најважнији дом женке хоботнице јесте њено гнездо. Након што прими семе мужјака и смести га у своје тело док њена јаја не буду спремна за оплодњу, хоботница може провести неколико недеља у потрази за погодним местом за становање. Она затим гради своје гнездо при чијем врху лепи хиљаде јаја груписаних у скупине. Међутим, хоботница с плавим прстеновима не гради такво скровиште. Пошто њене јарке боје упозоравају грабљивце да се држе подаље, она више воли да своје младе подиже на отвореном мору, где се по њеним бојама јасно може разазнати да је отровна.

Хоботница је брижна мајка. Након што положи јаја, она ће вероватно престати да се храни. Уместо тога, она штити јаја, чисти их и снабдева ваздухом, одржава своје скровиште и одбија грабљивце тако што заузима одбрамбени став. Иако ће женка хоботнице угинути након што се младе хоботнице излегу, она све до краја води бригу о њима. Кусто пише: „Нико никада није видео да је женка хоботнице оставила своја јаја без заштите.“

Код већине врста, сићушне новоизлегле хоботнице подижу се до површине воде као планктон. Многе од њих ће постати храна морских животиња. Ипак, након неколико недеља, оне које преживе враћају се на морско дно и сазревају у одрасле хоботнице, чији је животни век до три године.

Колико су интелигентне?

Неки сматрају да се реч „интелигенција“, када се ради о животињама, односи на њихову способност да уче из искуства и да решавају проблеме. С тим у вези, запазите следећи Кустоов коментар: „Стидљивост хоботнице је промишљена реакција, која се првенствено темељи на обазривости и опрезности... Ако ронилац успе да јој стави до знања да не жели да је повреди, хоботница брзо престаје да буде стидљива — и то брже од било које ’дивље‘ животиње.“

Од свих бескичмењака, хоботнице имају најразвијенији мозак и очи. Попут наших, и њихове очи имају способност прецизног подешавања оштрине вида и прилагођавања променама светлости. Оптички режањ у мозгу обрађује информације које прима преко очију, и то, поред изврсног чула додира, омогућава хоботници да доноси изванредно мудре одлуке.

Неколико научника је известило да су видели хоботницу која је научила да скине чеп са флаше како би дошла до љускара који се налазио унутра. Други су известили да хоботница може пронаћи начин да одврне поклопац с тегле како би дошла до хране. У Ванкуверском акваријуму, у Канади, једна хоботница је сваке ноћи кроз одводну цев прелазила у оближњи резервоар да би јела рибу из њега.

Што се тиче интелигенције хоботнице, у књизи Exploring the Secrets of Nature износи се закључак: „Склони смо томе да највиши ниво интелигенције припишемо приматима, међутим, постоје докази да се међу најинтелигентније животиње могу сврстати и хоботнице.“

Мудро понашање хоботнице може нас подсетити на створења која Библија описује као ’инстинктивно мудра‘ (Пословице 30:24NW). Оне су заиста чудо стварства. Узвик ’ужас‘ којим је Виктор Иго описао хоботницу из своје маште, данас не користе ни научници ни рониоци. Заправо, они који проучавају то створење диве се том интелигентном камелеону из морских дубина.

[Фуснота]

a Смртоносном за човека сматра се једино хоботница с плавим прстеновима, која је пореклом из Аустралије. Њен отров може изазвати прекид рада дисајних органа.

[Слика на 15. страни]

Хоботница с плавим прстеновима

[Извор]

© Jeffrey Rosenfeld

[Слика на 16. страни]

Савршена камуфлажа џиновске хоботнице, која се налази тачно испод уста једне рибе грабљивице. Примећујете ли хоботницу?

[Слике на странама 16, 17]

Постоје хоботнице разних врста и боја

[Слика на 17. страни]

Сићушне тек излегле хоботнице хрле ка површини

[Извор]

© Fred Bavendam

[Извори слика на 16. страни]

Горе лево: © Roger T. Hanlon; изнад: © Jeffrey Rosenfeld