Живети са афективним поремећајем

ЗАБРИЊАВАЈУЋА је чињеница да све више људи пати од афективних поремећаја. На пример, процењује се да више од 330 милиона људи широм света има проблем с депресијом, стањем које карактерише велика туга и губитак задовољства у обављању свакодневних активности. Такође, процењује се да ће за 20 година депресију по броју оболелих надмашити једино срчана обољења. Не чуди што неки кажу да је, када је реч о душевним болестима, депресија уобичајена колико и прехлада.

Задњих година, у јавности се више говори о биполарном поремећају. У симптоме ове болести спадају велике промене расположења — од депресије до маније. „Током депресивне фазе“, каже једна књига коју је недавно објавило Америчко медицинско удружење, „особу могу прогањати самоубилачке мисли. Током маничне фазе, особа може изгубити здраво расуђивање и способност да види штетне последице својих поступака.“

Сматра се да два посто популације Сједињених Држава пати од биполарног поремећаја, што значи да само у тој земљи има неколико милиона оних који имају ову болест. Међутим, патња коју изазивају афективни поремећаји не може се изразити пуким бројевима.

Депресија — стање безнађа

Већина нас зна како је то када наиђе талас меланхолије. С временом — можда за само неколико сати или дана — то осећање нестаје. Међутим, код клиничке депресије, ситуација је много озбиљнија. У ком смислу? „Они који нису депресивни знају да се расположење на крају стабилизује“, објашњава др Мич Голант, „међутим, депресивна особа доживљава успоне и падове и честе промене расположења, што изгледа као да се налази у неком возилу које се неконтролисано креће, а да при том не зна када ће се и како — и да ли ће се уопште — та вожња завршити.“

Клиничка депресија се може јавити у више облика. Примера ради, неки људи имају такозвани сезонски афективни поремећај, који се јавља у одређено доба године — обично током зиме. „Људи који пате од сезонског афективног поремећаја кажу да је њихова депресија јача уколико живе северније и уколико преовладава облачно време“, наводи једна књига коју је објавило Народно медицинско удружење. „Премда је сезонски афективни  поремећај углавном повезан са тмурним зимским данима, у неким случајевима он се доводи у везу и са слабим осветљењем на радном месту, с периодима облачног времена неуобичајеним за одређено доба године и с поремећајима вида.“

Који су узроци клиничке депресије? Одговор није познат. Док у неким случајевима изгледа да је у питању наслеђе, у већини случајева животна искуства можда играју важну улогу. Такође је запажено да од ње оболева двапут више жена него мушкараца. a Међутим, то не значи да она не погађа мушкарце. Напротив, процењује се да ће се у неком периоду живота клиничка депресија појавити код 5 до 12 посто мушкараца.

Депресија овог типа врло је дубока и погађа практично сваки аспект живота. Она „уздрма живот из  темеља“, каже Шила, која пати од ње, „поткопава ваше самопоуздање, самопоштовање, способност да јасно размишљате и доносите одлуке, а када постане интензивнија у неколико наврата снажно вас притиска као да хоће да види докле можете да издржите“.

Постоје прилике када особа може разговарати о својим осећањима с неким саосећајним слушаоцем и доживети велико олакшање (Јов 10:1). И поред тога, мора се признати да се, када су у питању биохемијски фактори, депресија не може победити само снагом воље, то јест позитивним гледиштем. У том случају, болесник не може контролисати суморно расположење. Осим тога, може се осећати збуњено због тог обољења баш као и чланови његове породице и пријатељи.

Осмотрите случај Поле, b хришћанке која је имала периоде дубоке и сламајуће туге док код ње није установљена депресија. „Понекад након хришћанских састанака“, каже она, „улетела бих у свој аутомобил и плакала, без икаквог разлога. Осећања усамљености и туге била су изузетно јака. Премда је било сасвим очигледно да имам много пријатеља којима је стало до мене, ја то нисам примећивала.“

Нешто слично је било и са Елен, чија је депресија захтевала болничко лечење. „Имам два сина, две дивне снахе и мужа, и знам да ме сви они много воле“, каже она. Сама логика би, како се чини, требало да каже Елен да је њена породица поштује и да је живот леп. Међутим, када се неко бори с депресијом, црне мисли, колико год да су ирационалне, могу га надвладати.

Не треба превидети ни знатан утицај који депресија неке особе има на њену породицу. „Када је неко кога волите депресиван“, пише др Голант, „може се десити да живите у сталној неизвесности, наиме, да никада не знате када ће се депресивна фаза у којој се налази ваша вољена особа завршити или када ће започети нова. Може се појавити снажан осећај губитка — чак и жалост и бес — због тога што се ваш живот променио, и то можда трајно.“

Често, деца могу уочити депресију код својих родитеља. „Дете депресивне мајке постаје јако осетљиво на њено емоционално стање, пажљиво посматрајући сваку, па чак и најмању промену њеног расположења“, пише др Голант. Др Керол Воткинс запажа да код деце депресивних родитеља постоји „већа вероватноћа да ће имати проблема што се тиче понашања, учења и односа са својим вршњацима. Већа је вероватноћа да ће таква деца и сама постати депресивна“.

Биполарни поремећај — стална нестабилност

Клиничка депресија је заиста озбиљан проблем. Ипак, када јој се придода и манија, целокупни поремећај назива се биполарни поремећај. c „Једино што стално прати овај поремећај јесте нестабилност“, каже Лусија, која пати од њега. Током маније, запажа The Harvard Mental Health Letter, пацијенти који пате од биполарног поремећаја „могу бити неподношљиво наметљиви и нападни, а њихова непромишљена и неуморна еуфорија може се изненада претворити у раздражљивост или бес.“

Ленор се присећа свог еуфоричног расположења током маније. Она каже: „Била сам препуна енергије. Многи су ме звали супержена. Неки су ми говорили да би волели да буду као ја. Често сам осећала велику снагу, као да могу да постигнем све што желим. Енергично сам вежбала. Била сам у стању да обављам своје свакодневне активности иако сам ноћу спавала врло мало— свега два или три сата. И поред тога, будила сам се пуна енергије.“

Међутим, након неког времена над Ленор су почели да се надвијају тамни облаци. „На врхунцу еуфорије“, каже она, „дубоко у себи  осећала сам неки немир, попут неког мотора који се не може зауставити. Одједном је моје пријатно понашање постајало агресивно и деструктивно. Без неког очигледног разлога, речима бих се окомила на неког члана породице, бесно, злобно и без икакве контроле над собом. Након тог застрашујућег понашања, изненада сам се осећала исцрпљено, жалосно и јако депресивно. Имала сам осећај да сам безвредна и зла. С друге стране, дешавало се да ми се то зачуђујуће весело расположење поврати, као да се ништа није догодило.“

Нестабилно понашање које карактерише биполарни поремећај збуњује чланове породице. Мери, чији муж пати од биполарног поремећаја, наводи: „Збуњена сам када видим да је мој муж срећан и причљив, а онда изненада постаје утучен и повлачи се у себе. Заиста нам је тешко да разумемо да он има мало контроле над тим.“

Иронично је што је биполарни поремећај често у истој мери — ако не и још више — збуњујућ и мучан онима који пате од њега. „Завидим људима који су уравнотежени и стабилни“, каже Глорија, која има биполарни поремећај. „У животу оних који пате од биполарног поремећаја, стабилност је само пролазна станица.“

Шта је узрок биполарног поремећаја? Један фактор може бити генетске природе, и он је јачи од генетског фактора који изазива депресију. „Према неким научним истраживањима“, наводи Америчко медицинско удружење, „вероватноћа да ће чланови најуже породице — родитељи, браћа и сестре или деца оних који имају биполарни поремећај добити ову болест, 8 до 18 пута је већа него код чланова најуже породице здравих људи. Поред тога, уколико неки близак члан ваше породице има биполарни поремећај, можете бити подложнији озбиљној депресији.“

Насупрот депресији, изгледа да биполарни поремећај подједнако погађа и мушкарце и жене. Најчешће се јавља на почетку одраслог доба. Међутим, случајеви биполарног поремећаја откривени су и код тинејџера па чак и код деце. И поред тога, анализирање симптома и успостављање исправне дијагнозе може бити веома тешко чак и за неког стручњака. „Биполарни поремећај је попут камелеона међу психијатријским поремећајима. Његови симптоми се разликују од једног пацијента до другог и чак од једне фазе до друге код истог пацијента“, пише др Франсис Марк Мондимор с Медицинског факултета на Универзитету Џон Хопкинс. „То је сабласт која се може пришуњати својој жртви под велом мрака званог меланхолија и зграбити је, а затим нестати на дуже време — да би се на крају вратила у сјајној али ватреној одори маније.“

Јасно, тешко је поставити дијагнозу у случају афективних поремећаја, а још теже је живети с њима. Међутим, за оне који пате од њих постоји нада.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

„У животу оних који пате од биполарног поремећаја, стабилност је само пролазна станица“ (ГЛОРИЈА).

[Оквир⁄Слика на 5. страни]

Симптоми озбиљне депресије d

● Депресивно расположење траје већи део дана, скоро свакодневно, најмање две седмице

● Губитак интересовања за активности у којима је особа раније уживала

● Претерано мршављење или гојење

● Прекомерно спавање или насупрот томе, несаница

● Ненормално убрзани или успорени покрети

● Превелик умор, без јасно видљивог узрока

● Осећања безвредности и/или неосноване кривице

● Смањена способност концентрације

● Размишљање о самоубиству

Неки од ових симптома такође могу указивати на дистимију — благ али дуготрајнији облик депресије

[Фуснота]