Севиља — капија ка Америци

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

ГОДИНЕ 1493, из шпанског града Кадиса испловила је флота од најмање 17 бродова. Био је то почетак другог истраживачког путовања Кристифора Колумба, на које је кренуло и 1 500 морнара, авантуриста, свештеника и колонизатора. Коначан циљ експедиције био је колонизација америчког континента.

Убрзо након овог историјског путовања, други шпански град, Севиља, постао је капија ка Новом свету. Севиља је од краља добила монопол над трговином с колонијама. Шпанске галије су испловљавале из Севиље, да би се вратиле крцате сребром из рудника у Боливији, Мексику и Перуу. За само неколико деценија, овај град је постао један од највећих и најнапреднијих у Европи. У старим здањима Севиље још увек постоје подсетници на то раздобље њене историје.

Да би организовао све обимнију трговину са Америком, шпански краљ Филип II је поред реке Гвадалкивир подигао једну импресивну зграду која је служила као тржница, где су имућни трговци могли да послују. (Надбискуп се пре тога жалио јер су у ту сврху користили катедралу.) Два века касније та иста зграда је постала Колонијални архив, а данас се у њој налазе практично сви извештаји о шпанској колонизацији Новог света. a

Ловци на благо који траже потонуле галије још увек посећују овај архив у Севиљи да би проучавали давнашње поморске извештаје. Међутим, историчаре више занимају нека од оригиналних писама Кристифора Колумба.

Ветроказ и врт поморанџи

Међутим, Севиља је доживела процват давно пре открића Америке; нека њена раскошна здања потичу из тог периода. Великим делом Шпаније неколико векова владали су Маври, од којих је већина дошла из Марока. У 12. веку, за време владавине династије Алмохада, Севиља је  постала престоница, и у том периоду изграђена је џамија с чијег се минарета још увек пружа поглед на град.

Када су Маври протерани из Севиље, њени становници су срушили џамију како би обезбедили простор за севиљску катедралу, трећу по величини катедралу у Европи (фотографија бр. 1). Међутим, прекрасни минарет је био и сувише леп да би га уклонили, тако да је од њега направљен звоник катедрале која је изграђена поред њега. Његове складне пропорције, рад од цигли пун детаља и пажљиво израђени прозори у пријатном су контрасту са огромном катедралом.

Пре отприлике 500 година, био је оштећен у земљотресу па је било потребно реновирати његов горњи део, а уместо првобитне куполе постављен је бронзани ветроказ. Захваљујући њему, минарет је добио шпанско име Хиралда (фотографија бр. 2), и постао је најпознатији симбол Севиље. Сви посетиоци који реше да се попну на врх Хиралде могу уживати у предивној панорами града.

У подножју катедрале налази се Патјо де лос наранхос, мало маварско двориште које је било део првобитне џамије. Овај трг, украшен дрвећем поморанџи, постао је узор за многа слична дворишта у Андалузији. b Пошто су поморанџе засађене дуж многих улица и на трговима у Севиљи, мирис њихових цветова може се  у пролеће осетити по читавом граду. Воћњаци поморанџи — које су у Шпанију донели Маври — још увек окружују град, а њихов плод је на цени због тога што се од њега прави мармелада.

Река Гвадалкивир, која протиче кроз град, одувек је за севиљске трговце била жила куцавица. Захваљујући њој, град је постао главна шпанска лука према Новом свету, а бродови још увек пристају у луку на овој реци. На речним обалама близу центра града посађени су вртови. На једној од обала налази се још један подсетник из маварске прошлости Севиље, Торе дел оро, Златна кула (фотографија бр. 3).

Њено име потиче из времена када је била обложена плочицама боје злата. Међутим, кула је углавном служила као утврђење, а не као украс. Некада се од Златне куле до њене куле близнакиње на другој обали протезао масиван ланац који је браниоцима омогућавао да контролишу сав речни саобраћај. Стога је разумљиво што су бродови из обе Америке овде искрцавали злато и сребро. Уместо галија, данас код Златне куле пристају туристички бродови са својим путницима.

Вртови, дворишта и плочице

Маври су градили џамије и палате око којих су садили украсне вртове. Тако се Севиља поноси палатом Алказар (фотографија бр. 4), која представља један од најлепших шпанских комплекса палате с вртом. Она потиче из 12. века, премда је знатно измењена у 14. веку. Међутим, маварски стил је очуван тако да су посетиоци импресионирани предивно украшеним собама и двориштима с префињено обликованим луковима, разнобојним плочицама и вешто израђеним детаљима на зидовима.

Око палате се налази прелеп врт с много фонтана и палми. Маварски владар је чак изградио и аквадукт у дужини од 16 километара како би обезбедио да врт има довољно воде. Палата и њени вртови су толико привлачни да их шпанска краљевска породица у последњих 700 година користи као једну од својих званичних резиденција.

Баш као што поморанџино дрвеће пружа градским улицама хлад и мирис, тако  и разнобојне плочице дају градским кућама карактеристичан изглед. И овај стил су у Шпанију донели Маври. Они су по правилу у унутрашње просторије постављали плочице украшене геометријским шарама. Данас украсне плочице улепшавају екстеријер кућа, радњи и великих здања.

Поред разнобојних плочица, уске улице старог дела Севиље красе и мале терасе и саксије пуне мушкатли и ружа које оживљавају бело окречене зидове. Захваљујући благој клими, цвеће цвета скоро током целе године, дајући граду посебну ноту алегрије, то јест живости.

Међународни догађаји у Севиљи

Током прошлог века, међународни догађаји учврстили су везу између Севиље и Америке. Грациозни Плаза де Еспања, Шпански трг (фотографија бр. 5), изграђен је 1929. за Међународни шпански сајам, и још увек је популарна туристичка локација. На једној страни трга, на зидовима једне велике полукружне зграде може се видети уметнички рад од плочица којим је представљена свака шпанска покрајина.

Године 1992, пет векова након што је Колумбо први пут испловио за Америку, Севиља је била домаћин Светског сајма трговине, познатог као EXPO ’92. У складу с његовим мотом, „Век открића̂“, на изложби је у природној величини приказана репродукција Колумбовог адмиралског брода (фотографија бр. 6), чије су мале димензије подсетиле посетиоце на рискантност тих херојских путовања. Други историјски експонат на овом Сајму био је Картуха (фотографија бр. 7), реновирани манастир у коме се Колумбо припремао за једно од својих прекоокеанских путовања и где је првобитно био сахрањен. У њему се сада налази музеј уметности.

Нови Олимпијски стадион у Севиљи користиће се за један важан догађај у 2003. години — међународни конгрес Јеховиних сведока. Овај конгрес ће делегатима из Европе и Америке пружити прилику да боље упознају Севиљу — капију ка Америци.

[Фусноте]

[Извор слике на 15. страни]

Godo-Foto

[Извор слике на 16. страни]

Godo-Foto

[Извор слике на 17. страни]

Godo-Foto