Пређи на садржај

Пређи на садржај

Два лица ватре

Два лица ватре

Два лица ватре

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ПОЖАР може бити пријатељ, а и непријатељ. Пожар може обновити предео или га опустошити. Велики пожар може се претворити у деструктивну силу коју је веома тешко контролисати.

Једна стихија коју је проузроковао пожар догодила се 1997. у Индонезији. Те године неконтролисани шумски пожар опустошио је ову земљу проузрокујући непроцењиву штету земљишту, здрављу људи и економији. Огроман дим проширио се на околне земље — укупно осам њих — погађајући око 75 милиона људи. Извештаји показују да се 20 милиона људи лечило од тегоба попут астме, емфизема, кардиоваскуларних болести као и од проблема са очима и кожом.

У Сингапуру, загађење је достигло алармантне размере. Град је био прекривен димом. „Сви смо затвореници у својим домовима“, жалила се једна становница страхујући да изађе из своје куће опремљене клима-уређајем. Оним данима када је дима било највише људи нису могли да виде Сунце.

Следеће, 1988. године, 8 000 становника Британске Колумбије (Канада), било је принуђено да напусти своје домове јер им се ватрена стихија нагло приближавала. Тај пожар је био само један од скоро хиљаду који су те године беснели Канадом — од којих је у једном тренутку 115 било ван контроле. Један пожар у северном делу Алберте (Канада), прогутао је 35 000 хектара шуме. Један становник је приметио: „Изгледало је као да је експлодирала нуклеарна бомба. Огроман црни облак прекривао је небо над околним подручјем.“

Опасно лице пожара

Пожар је једна од најопаснијих сила природе. Неконтролисани шумски пожар може променити конфигурацију земљишта, равнотежу између биљних врста, изменити животињски свет и угрозити живот и поседе.

Јак пожар може убрзати ерозију тла. Тло се спира када је изложено јакој киши која често уследи након врелог лета. На овај начин погођене су и биљне врсте. Осетљивије врсте нестају, док се друге лако прилагоде. Нажалост, у овим околностима обично успева коров, који се шири по земљишту на штету локалне флоре.

Угрожене су такође и животиње које зависе од одређених врста биљака. Сисари који живе у Аустралији попут коале и торбарске лисице, угрожене су врсте које лако могу доћи у опасност од истребљења уколико пожар уништи већи део њиховог природног станишта. Током задњих 200 година, аустралијски континент је изгубио 75 процената кишних шума, 66 процената шумског покривача, 19 врста сисара и 68 врста биљака које на њему успевају, од којих се већина не може наћи ни на једном другом месту на свету.

Док су градови присвајали простор околних шума, људи су постали све рањивији на опустошујући утицај шумских пожара. Децембра 1997, више од 250 000 хектара шуме било је у пламену док је стотине пожара беснело у предграђима Сиднеја (Аустралија) и у неколико мањих градова око Плавих планина. Око половина њих измакла је контроли. Начелник ватрогасне службе је рекао да су то били најтежи пожари које је видео у последњих 30 година. Стотине људи је било присиљено да напусте своје домове, а некима је кућа изгорела у пожару. Ватрена стихија је такође однела два живота. Крајем децембра 2001. шумски пожар, за који се сматра да је подметнут, уништио је 753 000 хектара шуме.

Када пожар запрети

Неколико чинилаца може утицати на то да пожар измакне контроли. Један природни чинилац је климатски модел повезан са Ел Нињом, климатским феноменом који широм света периодично проузрокује топло, суво време. Тло које дође под утицај неповољних сувих временских прилика које изазива Ел Нињо представља одличну подлогу за избијање пожара.

Већу кривицу за неконтролисане пожаре сносе непромишљени поступци људи. Подметање пожара на неком терену сматра се кривичним делом у многим земљама. Процењује се да је више од половине пожара у државним шумама у Новом Јужном Велсу (Аустралија), било подметнуто или је избило случајно.

Неодговорно опхођење према околини је други фактор који погодује избијању великих пожара. Крчењем шума и сечом стабала, шуме се излажу опасности од пожара. Остаци стабала након њихове сече увећавају слој увенулог, сувог биља који условљава пожар. Сеча стабала такође уклања крошње дрвећа, омогућавајући сунчевој светлости да продре до слоја увенулог биља и да га исуши. Пожар који настане када искра потпали ову запаљиву мешавину лако може да измакне контроли.

Разлози економске природе такође могу допринети избијању великих пожара. У Индонезији се обрађивање земље по систему посеци и спали користи у пољопривреди вековима без утицаја на равнотежу у природи. Када фармери пажљиво и на контролисан начин користе пожар, он има исти утицај на околину као пожар који у природи настаје спонтано. Међутим, у последње време, традиционално обрађивање земље по систему посеци и спали повећало се у обиму, постајући индустријализовано. Због растуће светске потражње за производима попут палминог уља, шуме су збрисане а на њихово место су посађене саднице које расту брзо и доносе зараду. Најједноставнији и најјефтинији начин да се земљиште раскрчи јесте да се вегетација спали. Из тог разлога, људи спаљују хиљаде јутара под вегетацијом не водећи рачуна о дугорочним користима које имају ако се сачува довољно шума.

Пожар као пријатељ

Иако пожар може да направи пустош, он такође може бити јако користан за многе врсте биљака и животиња. У ствари, он чак може да игра важну улогу у одржавању равнотеже у природи. Како је то могуће?

Ватра је један од човекових најстаријих пријатеља. Она га је грејала, давала му светлост и служила му за кување хране. Аустралијски домороци су вековима користили ватру у свакодневном животу. Ватра је толико важна урођеничком племену Јанјува да они имају више од десет речи да опишу различите врсте ватре и начин како оне делују. На пример, они користе реч гембамбара када говоре о неконтролисаном шумском пожару или о јаком пожару који се нагло шири. Реч варман се користи да опише добро спаљено земљиште, које је идеално за лов. Дим који куља увис и формира облак познат је као румари.

Ови домороци обрађују земљиште од ког живе тако што уз помоћ ватре раскрче тло да на њему може да расте трава која служи као испаша. Они користе мале пожаре ниског интензитета да би смањили нагомилавање увенулог, сувог биља што је главни извор великих шумских пожара. Употреба ватре на контролисан начин попут овога омогућава урођеницима да живе од земље док одржавају станиште биљака и животиња. То је такође смањило ризик да људи буду изненада погођени опасним пожаром.

Вредност контролисаног пожара

Када су пре нешто више од 200 година европски досељеници дошли у Аустралију ова осетљива равнотежа између човека, природе и шумског пожара почела је да се нарушава. Гледано из угла Европљана, шумски пожар је било нешто што је требало искоренити. Ти су пожари постали ређи, али због тога што се слој сувог биља повећао, пожари који су избијали постали су интензивнији и теже их је било контролисати. Међутим, у последње време влада је извукла поуку из обичаја староседелаца Аустралије и направила је стратегију такозваног контролисаног пожара. Она подразумева да се пожар шири на контролисан начин како би се спречили катастрофални пожари. Мали пожари се изазивају у време када не избијају велики шумски пожари. Они се споро шире, пламен им је низак и осушено биље уклањају без угрожавања дрвећа. Обично их угаси вечерња роса.

Циљ спречавања великих шумских пожара коришћењем контролисаних пожара јесте заштита живота и имовине док се тиме такође одржава разноликост локалног биљног и животињског света. Контролисани пожари смањују интензивно ширење неких врста корова који не припадају локалној флори. Они такође помажу да се одржи разноликост станишта која је неопходна за опстанак локалне фауне.

Изгледа да је неким врстама биљака ватра потребна за клијање семена. Неке врсте семена имају тако тврду спољашњу чауру да је потребна ватра како би семе напукло омогућавајући да продре влага. Истраживачи указују да дим од ватре такође помаже да проклија семење. У диму постоји око 70 састојака за које се сматра да вероватно доприносе клијању семена, при чему је један важан састојак азот-диоксид.

Свеже спаљена земља је богата хранљивим састојцима попут азота и фосфора. Ватра ослобађа хранљиве састојке из сувог лишћа, омогућава да више сунчеве светлости продре до тла и ствара идеалну подлогу за раст нових биљака. Багрем, на пример, након ватре пушта семе, па чак и буја у условима који настају након пожара.

Такође, изгледа да многим животињама погодују услови који настају након пожара, нарочито раст вегетације која је мекша и сочнија. Неке врсте кенгура више воле шуму која чешће гори и за њих се каже да зависе од пожара. Разлог за то је тај што биљке које користе за исхрану и склониште такође зависе од ватре која им је потребна за обнављање и одржавање.

Још увек има много тога да се научи

Ова два лица пожара је сада лакше разумети, али узајамни однос између пожара и околине је сложен и још увек има много тога да се научи. Како пожар утиче на одређене врсте биљака и животиња јесте нешто што захтева више проучавања. Такође је потребно више истраживања о томе како пожар утиче на екологију на ширем плану и какав је у том погледу њихов међусобни однос. Нека питања на која треба одговорити јесу: Да ли пожар доприноси ефекту стаклене баште? Какав утицај има дим од пожара на климатске моделе? Како се пожари понашају у посебним околностима?

Тренутно постоје компјутерски програми, такозване симулације, који су направљени за предвиђање понашања пожара. Они раде на принципу анализе података, како о температури тако и о сувом биљу, брзини ветра и другим временским условима. Нажалост, данашњи модели нису увек тачни и не могу предвидети необичне феномене попут изненадног избијања пожара или изненадног повећања интензитета пожара. У пожарима у Сиднеју 1997, два искусна ватрогасца су изгубила живот због једног од ових изненадних појачања интензитета пожара, који се одговарајуће називају „прсти смрти“.

Посебно је тешко предвидети велике пожаре зато што они стварају посебне временске услове, који укључују снажне ветрове, облаке, чак и олује с грмљавином. Ови ветрови изненада могу променити свој правац или брзину, што чини пожар нестабилним. Истраживачи се надају да ће побољшати текуће симулације тако што ће у њих укључити поред постојећих и друге информације, као што су врста и нагиб терена и распрострањеност сувог биљног покривача.

Национални центар за атмосферска истраживања (NCAR) у Колораду (САД), започео је један пројекат како би решио овај проблем. Овај центар је опремио један добро изоловани транспортни авион C-130 најсавременијом научном опремом и са седам компјутера. Авион је пројектован да лети изнад великог пожара и да узима узорке помоћу сензора који су постављени на његовим крилима. Ови подаци се прослеђују компјутерима на обраду. Овај авион има инфрацрвену камеру која се зове Термакам, која показује релативни интензитет сваког дела пожара. На овај начин научници Националног центра (NCAR) стичу сазнања о томе како да побољшају постојеће симулације понашања пожара.

Постоји нада да ће побољшане симулације омогућити стручњацима да безбедније контролишу пожаре. Способност да се тачно предвиди понашање пожара, могло би такође умањити ризик с којим се суочавају ватрогасци у својим напорима да заштите друштво.

Да, када ватра измакне контроли, она се претвара у непријатеља који пустоши и уништава, али она такође може бити и користан пријатељ. Она игра важну улогу у кружним токовима у природи које је поставио Створитељ ради обнављања земље и одржавања равнотеже међу разноликим биљним и животињским светом.

[Слика на 25. страни]

Уплашени јелени избегавају пожар прелазећи долину реке Битерут, у Монтани

[Извор]

John McColgan, BLM, Alaska Fire Service

[Слика на 26. страни]

Контролисани пожар у Аустралији

[Извор]

Photo provided courtesy of Queensland Rural Fire Service