Пређи на садржај

Пређи на садржај

Шта је велики артески басен?

Шта је велики артески басен?

Шта је велики артески басен?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ДОК летимо у правцу запада преко последњег уског дела аустралијског великог планинског приобалног венца, поглед који се пружа је очаравајући. Изнад нас се пружају сводови ведро плавог неба који додирују хоризонт. Земља која се протеже је равна и једнолична докле поглед сеже. Колаж од зеленог растиња и златних савана ускоро се повлачи пред призором истрошене црвене земље на којој је попут мрља расута смеђа трава.

Веровали или не, испод ове земље се налази водено корито које је велико као две трећине Средоземног мора. Тај масивни подземни резервоар је познат као Велики артески басен.

Постојање овог подземног мора је веома битно за оне који живе од земље у забаченој и врелој унутрашњости Аустралије. Да бисмо схватили зашто је ово закопано благо толико важно и како је оно настало, треба да разумемо грађу саме Аустралије.

Сува на површини

Аустралија се с правом назива земља изгорела од сунца. Она је најмањи континент од седам светских континената, а у њој се налази друга по величини пустиња у свету. Ту је и једна од најдужих река на свету, Дарлинг. Међутим, аустралијске реке нису богате водом. У Сједињеним Државама сваке године само Мисисипи излије у море скоро 60 посто више воде него што је има у свим рекама и потоцима у Аустралији. Зашто киша заобилази ову земљу?

Због положаја који овај континент заузима на планети. Он се простире на 30 степени јужне географске ширине, тако да је тамошње време под великим утицајем поља високог ваздушног притиска. Ове ваздушне масе које подразумевају лепо време носе топао ваздух у централни део ове земље. Идући преко заравњених пространстава, ови ветрови не наилазе на високе планинске венце како би извукли влагу из ваздуха. Једини прави планински венац налази се на источној обали континента. Његов највиши врх издиже се само 2 228 метара, што је веома мало у односу на светске стандарде. Сви ветрови који с Тихог океана на истоку крећу ка унутрашњости наилазе на ове планине и испуштају свој терет који живот значи дуж овог уског приморског дела. Због равничарског изгледа, високих просечних температура и положаја планина Аустралија је најсувљи континент на земљи — барем на површини.

Вода испод површине

Испод спржене коре аустралијске земље налази се 19 великих подземних басена. Највећи, Велики артески басен, заузима једну петину континента. Овај басен је велики 1,7 милиона квадратних километара, и простире се од врха Кејп Јорка на северу до Еровог језера у Јужној Аустралији. У њему има око 8 700 кубних километара воде, што је довољно да се прелију језера Мичиген и Хјурон у Северној Америци.

Међутим, за разлику од Великих језера Северне Америке, вода из Великог артеског басена није тако доступна. Она у басен доспева путем кишнице која продире у земљиште и натапа слојеве пешчара у ком се већ налази вода. На овај начин у басен дневно стиже око 300 милиона литара воде. Шта се дешава с том силном водом?

Натапање масивног сунђера

Велики артески басен је попут једног џиновског сунђера. Слојеви пешчара налик сунђеру, дебљине од 100 метара до скоро три километра, леже између слојева стена које не пропуштају воду. Ове неравне плоче су нагнуте према западу, а источна ивица сеже дуж Великих разводних планина. Киша која натапа овај крај споро се слива према западу и годишње се помера само пет метара.

Ако се у подножју планинског венца ископа један бунар кроз горњи слој стене отпорне на воду до пешчара, гравитација гура ухваћену воду ка површини. То је артески бунар зато што се вода подиже под притиском, а назив је добио по имену некадашње француске покрајине Артоа, где је ископан први овакав бунар. Од открића аустралијског артеског блага ископано је хиљаде и хиљаде бунара који допиру до тог древног воденог тока.

Исушивање резервоара

Крајем 1800-их, насељеници који су били жељни да искористе простране равнице Квинсленда и Новог Јужног Велса, црпили су како су они сматрали овај неограничени извор воде. До 1915, из око 1 500 бунара Великог артеског басена дневно је вађено око 2 милијарде литара воде (колико има у 1 000 олимпијских базена). То је брже празнило резервоар него што се он могао пунити; тако да су многи бунари пресушили.

Данас од 4 700 артеских бунара само 3 000 њих се још увек природно пуне. Код даљњих 20 000 бунара који су избушени на овом великом сунђеру вода се на површину извлачи пумпама које покрећу ветрењаче које видите раштркане испод нас. Забринута влада ради на очувању овог резервоара зато што се сада расипа 95 посто артеске воде која се извлачи на површину будући да она испарава.

Колико је вредно очувати овај извор је очигледно, с обзиром да је подземна вода једини поуздани извор воде за 60 посто територије Аустралије. Многи градови и индустрије у унутрашњости у потпуности зависе од овог извора. Каквог је укуса ова вода? Џејсон, који је одрастао у Квинсленду на једној фарми која зависи од артеске воде, каже: „Мало је сланкаста и мени се више свиђа кишница кад је има; али стока воли ту воду.“ Овај укус јој дају растворени минерали који се накупљају у води која протиче кроз слојеве стена. Вода је на ивици басена скоро чиста, али према средишњем делу може бити неподношљиво слана — погодна само за овце и другу стоку. Вода коју човек не извуче и не искористи, наставља свој пут западно према сушној унутрашњости.

Слабашни див

Док летимо у правцу заласка сунца, далеко испод нас видимо раштркане попут дугмади сићушне светлуцаве кругове воде по пустињи. Кишница после подземног путовања од више стотина километара, што је путовање које траје хиљадама година, коначно стиже у југозападни део Великог артеског басена и продире на површину, стварајући тако ове природне купасте изворе испод нас. Вода која испарава из тих извора оставља иза себе минералне наслаге. На те наслаге се лепи песак који ветар наноси, и полако се извор издиже из околног пејзажа.

Чак и ово изоловано скровиште за биљке и птице доживљава штету коју наноси човек. Књига Discover Australia запажа: „Довођење стоке, зечева и још скорије туриста отворило је пут за уништавање многих осетљивих купастих извора... Највећа штета произлази услед извлачења велике количине воде из бунара која се користи за стоку те се тако осетно смањује млаз воде многих извора, у неким случајевима чак до капања.“

Овај древни водени ток је један слабашни див — масиван по обиму, али рањив на утицај човека. Као и са свим светским ресурсима, потребно је добро управљање да би се сачувао огромни подземни водени систем, то јест Велики артески басен.

[Мапа на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ВЕЛИКИ АРТЕСКИ БАСЕН

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 25. страни]

Пумпа с ветрењачом, симбол забачених крајева Аустралије, оживљава пустињу

[Слика на 26. страни]

Као и становници ове забачене фарме, 60 посто Аустралије данас у потпуности зависи од подземне воде

[Слика на 26. страни]

Природни купасти извори избацују воду стару хиљадама година

[Извор]

Љубазношћу National Parks and Wildlife South Australia

[Слика на 26. страни]

Слано језеро на југозападном рубу Великог артеског басена

[Слика на 26. страни]

Минералне наслаге које се споро нагомилавају око извора расту и до 15 метара

[Извор]

Љубазношћу National Parks and Wildlife South Australia