Суочити се с претњом тероризма

КРАЈЕМ 1980-их, изгледало је као да тероризам јењава. Међутим, појавила се једна нова врста тероризма. Данашња опасност од терориста првенствено потиче од екстремиста који су успоставили сопствену мрежу финансирања — путем препродаје дроге, приватним бизнисима, приватном имовином, преко добротворних установа и локалном финансијском подршком. И постају све окрутнији и окрутнији.

Током недавних година било је све више бесмислених терористичких акција. У Светском трговачком центру у Њујорку експлодирала је бомба која је убила 6 људи, а ранила око 1 000. Један култ је у токијској подземној железници распршио нервни гас сарин, при чему је живот изгубило 12 особа, а 5 000 је повређено. Један терориста је с камион-бомбом сравнио са земљом једну савезну зграду у Оклахома Ситију, где је погинуло 168, а рањено на стотине људи. Као што списак на 4. и 5. страни показује, различити терористички напади дешавају се све до сада.

 Уопште узев, изгледа да се терористи мање устручавају него што је то било у прошлости. Осуђени бомбаш савезне зграде у Оклахома Ситију године 1995, цитиран је како каже да је желео „мноштво телеса“ да би привукао жељену пажњу. Коловођа групе одговорне за подметање бомбе у Светском трговачком центру у Њујорку током 1993, желео је да се једна зграда обруши на другу и тако сви страдају у обе зграде.

Такође новину представља и избор оружја које је на располагању терористима. Луис Р. Мизел мл., експерт на подручју тероризма рекао је: „Живимо у доба незамисливог беса и апокалиптичког арсенала: нуклеарног, хемијског и биолошког.“ Екстремисти који желе да оставе већи утисак окрећу се смртоноснијим оружјима које је технологија ставила на располагање.

Напад нулама и јединицама

То што се назива сајбертероризмом укључује коришћење савремене технологије, као што су компјутери. Једно од оружја је компјутерски вирус, који прождире податке или замрзава компјутерске системе. Постоје такође и „логичке бомбе“ које наводе компјутере да ураде нешто што не могу, присиљавајући их на тај начин да затаје. Пошто привреда и безбедност држава све више зависе од компјутерских мрежа, многи мисле да је јавност рањивија на овакве терористичке нападе. Иако већина армија поседује системе за одржавање комуникација чак и током нуклеарног рата, ипак су цивилни системи — електродистрибуција, превоз и финансијска тржишта — осетљивији на саботажу.

Не тако давно, ако је терориста желео да изазове прекид струје, рецимо у Берлину, морао је да потражи посао као радник у комуналном предузећу тако да би на тај начин могао да саботира систем електродистрибуције. Али сада, кажу неки, један вешти хакер може да замрачи град из приватности свог дома и то из неког удаљеног села с друге стране света.

Не тако давно, један хакер из Шведске напао је компјутерски систем на Флориди и на сат времена је избацио из строја хитне службе, спречавајући на тај начин да се одазове служба полиције, ватрогасаца и хитне помоћи.

„У суштини ми смо створили једно глобално село без полиције“, запажа Френк Џ. Чилуфо, управник Оперативне групе информационог ратовања при Центру за стратешке и међународне студије (CSIS). А Роберт Куперман, виши саветник CSIS-а, рекао је 1997. да ако терористи изаберу да користе високотехнолошке методе, „ниједна владина агенција која тренутно постоји неће моћи да изађе на крај с последицама њиховог напада“.

Неки аналитичари верују да компјутерски терористи поседују технолошка средства с којима су у стању да надмудре било  коју врсту заштите коју би користиле безбедносне снаге. „Непријатељ који је способан да убаци одговарајући вирус или да приступи правом терминалу може нанети велику штету“, рекао је Џорџ Тенет, директор Централне обавештајне службе САД.

Терор хемикалијама и клицама

Коришћење хемикалија и биолошког оружја такође задаје бриге. Почетком 1995. свет је био шокиран када се прочула вест о терористичком нападу отровним гасом у токијској подземној железници. За овај инцидент одговорна је једна апокалиптична секта.

„Тероризам се променио“, каже Бред Робертс са Института за анализу одбране. „Традиционални терористи су желели политичке уступке. Али сада, неке групе кажу да је њихов главни циљ велики број жртава. Због тога је биолошко оружје привлачно.“ Да ли је тешко набавити такво оружје? Часопис Scientific American каже: „Можете гајити на трилионе бактерија с релативно малом опасношћу по сопствено здравље и то помоћу опреме не сложеније од оне за ферментацију пива и културе бактерија с протеинском подлогом, гас маском и пластичним заштитним оделом.“ Чим су клице припремљене, прилично је једноставно ширити их. Жртве чак и не знају да је оружје активирано све до дан или два касније. А до тада може бити прекасно.

За антракс се говори да је погодан као биолошко оружје. Ова болест добила је своје име од грчке речи за угаљ — што указује на црне красте типичне за рану насталу на кожи оних који дођу у контакт са стоком зараженом антраксом. Имунологе више брину инфекције плућа до којих долази удисањем спора антракса. Код људи инфекција антраксом има велику стопу смртности.

Зашто је антракс тако делотворно биолошко оружје? Бактерија се лако култивише и веома је отпорна. Прође неколико дана  пре него што жртва примети прве симптоме, осећај нелагодности попут грипа и малаксалост. Затим следи кашаљ и благ осећај непријатности у грудима. Након тога долази до тешких поремећаја у дисању, шок и за неколико сати наступа смрт.

Нуклеарно оружје у рукама терориста?

Након распада Совјетског савеза неки су се питали хоће ли се украдено нуклеарно оружје појавити на црном тржишту. Међутим, многи стручњаци сумњају да ће се то икада догодити. Раније цитирани Роберт Куперман запажа да „нема доказа о томе да је било која терористичка група настојала да набави нуклеарни материјал“.

Већу бригу представља тихи, али смртоносни рођак нуклеарне бомбе — радиоактивни материјал. Он не експлодира. Не наноси штету ударом ваздушног притиска нити топлотом. Уместо тога, он емитује зраке који уништавају поједине врсте ћелија. Ћелије коштане сржи нарочито су осетљиве. Њихово изумирање покреће серију последица, укључујући и крварење и пад имунолошког система. За разлику од хемијског оружја које се разграђује чим дође у контакт с кисеоником и влагом, радиоактивни материјал може годинама да наноси штету.

Несрећан случај у Гојанији, граду у централном делу јужног Бразила, показује колико радијација може да буде смртоносна. Године 1987. један човек је ништа не сумњајући отворио један оловни канистер причвршћен уз бачену медицинску опрему. У канистеру је био цезијум-137. Фасциниран плавим светлуцавим сјајем овог метала, поделио је са својим пријатељима то што је нашао. У року од једне недеље прве жртве су почеле да долазе на локалну клинику. На хиљаде људи је било прегледано због симптома контаминације. Разболело се око стотину становника. Педесеторо људи је морало у болницу, а четворо их је умрло. Антитерористичким стручњацима представља праву ноћну мору и сама помисао на то шта би се све могло догодити да је цезијум намерно био разбацан.

Невероватна цена

Трагичан губитак људског живота је најочигледнија последица тероризма. Али постоје и шире импликације. Тероризам може да уништи или одложи мировне преговоре у проблематичним местима у свету. Он изазива, продужује или продубљује сукобе и убрзава циклус насиља.

Тероризам може такође да има утицаја и на државне економије. Владе су присиљене да потроше огромне количине времена и средстава да би се бориле против њега. На пример, само у Сједињеним Државама је за трошкове антитероризма у 2000. години издвојен буџет од преко десет милијарди долара.

Приметили ми то или не, тероризам утиче на све нас. Он утиче на наша путовања и на изборе које чинимо када путујемо. Он присиљава државе широм света да потроше огромне количине новца прикупљеног порезом да би се заштитили истакнути државници, важна постројења и грађани.

Дакле, остаје питање: постоји ли трајно решење за пошаст у виду тероризма? То ће се осмотрити у следећем чланку.

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Тероризам у име екологије

Нова врста терора појављује се у виду „подметања пожара, постављања бомби и саботаже у име заштите околине и њених створења“, извештавају новине Oregonian. Ове деструктивне акције називају се екотероризам. Од 1980. најмање стотину већих дела ове врсте почињено је у западном делу Сједињених Држава, што је нанело штету од укупно 42,8 милиона долара. Типична намена таквих злочина јесте да се поремети сеча дрва, коришћење дивљине у рекреационе сврхе, искоришћавање животиња ради крзна, хране или истраживања.

Оваква дела спадају у тероризам јер укључују примену насиља да би се променило понашање појединаца и институција или да би се изменили ставови јавности. Екотерористи осујећују рад иследника тако што погађају удаљене мете, и то често ноћу, а за собом оставе мало доказа изузев згаришта. Све донедавно, криминал у име заштите животне средине био је ограничен, локалног карактера и није привлачио велику пажњу. Али недавних година мете су постале све веће. „Циљ ових људи јесте да скрену пажњу на разлог за промену“, каже специјални агент Џејмс Н. Дамитио, искусни иследник Шумске службе САД. „Ако сматрају да нису добили ту пажњу, тада предузимају нешто друго.“

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

Тероризам и медији

„Публицитет је једно време био главни циљ и оружје оних који су користили терор над недужним људима како би унапређивали политичка питања или једноставно изазвали хаос“, каже Тери Андерсон, новинар којег су терористи у Либану држали у заробљеништву скоро седам година. „Прва добијена битка за терористе јесте сам извештај о политичком киднаповању, убиству или смртоносном бомбардовању. Без привлачења пажње света, ова дивљачка недела била би бесмислена.“

[Слике на странама 8, 9]

1. Самоубилачки бомбашки напад у Јерусалиму (Израел)

2. Етнички терористи дижу у ваздух банку у Коломбу (Шри Ланка)

3. Експлозија ауто-бомбе у Најробију (Кенија)

4. Породица жртава експлозије бомбе у Москви (Русија)

[Извори]

Heidi Levine/Sipa Press

A. Lokuhapuarachchi/Sipa Press

AP Photo/Sayyid Azim

Izvestia/Sipa Press