Намибијске мобилне скулптуре

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈУЖНЕ АФРИКЕ

УМЕТНИКОВ стил се стално мења, а ефекат је ипак задовољавајућ. Материјал је песак. А ко је уметник? То је ветар, који мобилним пешчаним динама даје карактеристичне облике. Можда је месечев срп најпознатији облик. Страна „скулптуре“ која је изложена ветру има благу косину. Нагиб на страни која је у заветрини стрмији је и краћи. Врх дине изгледа оштар попут жилета, иако се лако затупи ударцем неке незграпне чизме.

Одлично место за посматрање ових мобилних скулптура је пустиња Намиб, на југозападу Африке. Она има дине које су међу највишим на свету, с висином од преко 400 метара. Међутим,  по површини пустиња Намиб је мања од других великих пустиња у свету. Протеже се од Атлантског океана до највише 160 километара у унутрашњост, а дуга је 1 900 километара.

И други уметници раде

Ветар није једини уметник карактеристичан за ову далеку ’уметничку галерију‘. Поближе испитивање дина пружа доказе о специфичним дезенима и других уметника. На пример, можете видети нешто што личи на дугу, фину, огрлицу немарно бачену у песак. Ако чекате довољно дуго, можда чак видите и саме уметнике како раде. „Огрлица“ је направљена од отисака које су оставиле бубе док су ноћу ишле преко песка. Недалеко од ’златне огрлице‘ је симетричан низ нечега што личи на мајушне рупе у песку. То су такође отисци, које је скакутајући до свог одредишта оставила сурласта ровчица. Изненада схватате да ова забачена, наоко пуста уметничка галерија, врви од живота.

На северу, дуж Скелетне обале, можете видети дело других пустињских уметника. Они грубо поступају с песком, а финални производ је прилично у нереду. Пазите! Ево их, долазе поскакујући преко дине. Једна ствар је сигурна: они уживају у својој креативности. Ова велика створења трче дином невероватном брзином, бацајући песак на све стране. Незадовољна трчањем, она се и клизају, вукући своје задње ноге и остављајући тако бразде у песку. Јуре према оближњој води, скачу у њу и веселе се попут срећне деце. Ови уметници, афрички слонови, теже отприлике по шест тона!

Други чудни уметник с необичним стазама, иако не тако грубим, јесте Перингвејева шарка. Њен графички приказ на песку изгледа попут низа вијугавих штапова. Змија оставља ове трагове иза себе док се креће на јединствен начин, постранце. Изненада се трагови губе, а шарке нигде нема. Где је нестала? Ако врло пажљиво загледате, можете видети два коса ока како кроз песак зуре у вас. Остали део змије је потпуно под песком. Овако камуфлирана, она стрпљиво чека на оброк — обично на неког гуштера у пролазу.

Један дизајн на песку можда није тако естетски леп. Виде се широки трагови гума које је оставио мотоцикл на три точка, посебно дизајниран за савладавање оваквог терена. Човек такође оставља свој траг.

Темпераментан уметник

И многи други, превише бројни да би се споменули, остављају свој траг у овом песку. То су носорози, лавови, жирафе и шакали који се могу видети у резервату Скелетна обала и на другим местима.

Али ветар је главни уметник. Он одлучује о генералном изгледу галерије и преуређује облике како хоће. Он вечито прави измене. Када бисте се у ову галерију вратили за годину дана, запазили бисте да су у вашем одсуству неке дине померене за 30 метара! Ето шта намибијски ветрови могу да ураде.

[Мапа на 27. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АФРИКА

НАМИБИЈА

[Слика на 26. страни]

Сурласта ровчица

[Извор слике на 26. страни]

Des and Jen Bartlett