Поглед у свет

Под стресом

„Скоро половина Канађана се жали да су под умереном или чак јаким стресом док покушавају да ускладе свој посао са животом код куће“, извештавају новине Vancouver Sun. „То је дупло више него пре десет година.“ Откуда тај пораст? Једна анкета коју је спровео Канадски конгресни одбор, открила је пораст у проценту канадских радника који се старају о члановима породице. Већи број њих има децу у каснијим годинама, и они се често суочавају са изазовом „да се истовремено брину и о деци и о својим родитељима“. Иако је 84 процента испитаника и даље задовољно својим послом, извештај напомиње да када усклађивање захтева у кући са захтевима на послу постане проблем, „већина најпре закида од свог времена, у шта спада и време за сан“. Конгресни одбор примећује следеће: „Последица је стрес, а трпи здравље.“

Поучавати поштовању ауторитета

„Данашњи родитељи захтевају тако мало поштовања према ауторитету да ми родитељи заправо умањујемо самопоштовање код своје деце“, каже један извештај у листу The Toronto Star. „Познавање ограничења у ствари апелује на дететову потребу за извесношћу и сигурношћу — што му за узврат помаже да има веће самопоштовање“, примећује стручњак за бихејвиоризам Роналд Мориш. „Деца која немају осећај за правила и одговорност израстају у несигурне особе.“ Он додаје: „Знам за децу од шест година која сама одређују када ће ићи на спавање. Знам за децу од три године чије мајке настоје да их убеде да буду добра тако што им објашњавају како се мама осећа.“ Деца треба да науче да се повинују породичним правилима, а представа о томе да ће она природно мање сарађивати док одрастају, сасвим је погрешна, каже Мориш. „Очекујемо да нам деца из године у годину све више знају. Зашто онда да не очекујемо да се и њихово понашање из године у годину не побољшава?“ пита он. „Ако не урадите оно што је потребно да би дете подигло играчку, онда нећете имати ни тинејџера који ће поштовати време у које треба да се дође кући.“

Снимци за ручак на фарми

Канадски научници су открили да младунчад домаћих животиња могу бити подстакнута да једу ако им се пуштају снимљени звуци, извештава часопис New Scientist. „Снимили смо зов кокошке када пронађе нешто што жели да поједу њени пилићи“, каже Луис Бејт, са универзитета Принс Едвард Ајленд. Када су ти снимци били пуштени преко звучника постављених близу хране, пилићи су јели иако им ту није било мајке. Али звуци морају бити одговарајући. Бејт примећује: „Када смо им пустили глас мајке након што излегне пилиће, што је за моје уши идентично позиву за јело, пилићи се нису помакли.“ Циљ ових научника је да убрзају раст животиња, и у првим експериментима пилићи су током прве три седмице расли и до 20 посто брже него иначе. У сличним експериментима, ћурићи и прасићи такође су били покренути да чешће једу.

Рецепт за опасност

„Лекови су прошле године у Немачкој однели више живота него саобраћајне несреће“, известиле су новине Stuttgarter Nachrichten. Према извештају, 1998. је отприлике 25 000 људи умрло од лекова који су били погрешно преписани. То је три пута више од броја погинулих у саобраћајним несрећама током истог периода. Каже се да самолечење има само споредну улогу. Изгледа да је главни проблем недостатак информација и обуке међу докторима о лековима и њиховом дејству. Фармацеут Инголф Каскорби је рекао да се према једној процени „сваке године у Немачкој може избећи 10 000 смртних случајева и 250 000 случајева озбиљног нежељеног дејства ако би се у потпуности искористили резултати истраживања и обуке“, наводи овај извештај.

Слично томе, француски часопис Sciences et avenir извештава о једној недавној студији у Француској која је открила да од 150 000 рецепата преписаних људима изнад 70 година старости, око 10 700 је било или погрешно преписано или неделотворно. Скоро сваки педесети међу њима био је у потенцијалној опасности због могућих реакција у комбинацији с другим преписаним лековима или због неких других ствари. Процењује се да старији људи у Француској сваке године проведу укупно милион дана у болници услед негативних реакција на лекове.