Пређи на садржај

Пређи на садржај

Задивљујући свет инсеката

Задивљујући свет инсеката

Задивљујући свет инсеката

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

ДА ЛИ сматрате да инсекти нису ништа друго до само једна напаст? Да ли бисте волели да на свету нема ове досадне гамади? Да ли их у свакој прилици прскате спрејом, гњечите или газите? Пре него што свакој буби која вам се испречи на путу објавите рат, зашто не бисте покушали да научите нешто о њиховом свету? Уосталом, због њихове популације која бројно надмашује људску за отприлике 200 000 000 напрема 1, можете бити уверени да ће они и даље бити с нама!

Само један кратак поглед на неколико ових задивљујућих створења може вас сасвим уверити да инсекти заслужују вашу обзирност.

Мајстори летења, чуда виђења

Многи инсекти су мајстори летења. Размотрите неколико примера. Комарци могу да лете наглавачке. Неки чак могу да лете по киши, а да се не поквасе — да заиста, измичући капима кише! Неке тропске осе и пчеле разлете се унаоколо брзином и до 72 километра на час. Један лептир монарх из Северне Америке је прешао 3 010 километара у свом миграционом лету. Цветне муве могу својим крилима да замахну више од хиљаду пута у секунди — много брже од колибрија. Вилин коњиц може да лети натрашке, и та чињеница подстиче истраживаче на радозналост и прецизније изучавање.

Ако сте икада пробали да убијете неку муву, онда знате да ови инсекти имају изузетно оштар вид, који је повезан с рефлексом десет пута бржим од нашег. Занимљиво је да мува има мрежасто око с хиљадама шестостраних сочива од којих свако ради независно. Стога је мувин поглед вероватно разбијен на сићушне делиће.

Неки инсекти могу да виде ултраљубичасту светлост која је невидљива за људе. Тако оно што нама изгледа као само једна бледуњава, незанимљива лептирица, нимало није незанимљива мужјаку лептира. У ствари, када се посматра на ултраљубичастој светлости, женка има примамљиве шаре идеалне за привлачење пажње удварача.

Очи многих инсеката служе као компас. На пример, пчеле и осе могу да опазе раван поларизоване светлости која им омогућава да одреде положај сунца на небу — чак и када се крије иза облака. Захваљујући овој способности, ови инсекти могу да траже храну далеко од свог легла и да још увек непогрешиво пронађу пут до куће.

Љубав је свуда

У свету инсеката, звуци и мириси често се користе да би се пронашао парњак — што и није мали подвиг када ваш животни век траје само неколико недеља, а потенцијалних парњака има тек ту и тамо.

Женка малог ноћног пауновца налази свог просиоца ширећи мирис који је толико јак да мужјак може да пронађе његов извор чак и на удаљености од скоро 11 километара. Његови осетљиви пипци могу да открију један једини молекул овог мириса.

Цврчци, скакавци и зрикавци више воле да се чују. Чак и ми људи можемо да чујемо заљубљеног зрикавца, док цело своје тело претвара у резонатор. А велика група зрикаваца удварача може да створи буку гласнију од пнеуматске бушилице. За разлику од њих, неке женке уопште не производе звуке.

Буђење и загревање

За људе који живе у хладним поднебљима, одржавање топлоте је важно. Исто је и с хладнокрвним инсектима који се свакога јутра буде практично слеђени. Сунце је њихов савезник и они га врло добро искоришћавају.

Цвеће или листови који се купају у топлоти сунца током раних јутарњих сати привлаче муве и бубе. Неке бубе често посећују аустралијске локвање који функционишу попут ботаничке пећи јер загревају своје цветове и до 20°C изнад температуре ваздуха. Насупрот њима, лептири имају уграђено грејање. Када треба да се загреју, они шире своја крила, која служе као ефикасни панели са сунчаним ћелијама, и окрећу их према сунцу.

Шта пожелите, инсекти учине

У свету инсеката, скоро свака врста игра другачију улогу, од којих су неке прилично бизарне. На пример, неки мољци траже животодајну со и влагу тако што сишу сузе бизона. Други инсекти, опремљени моћним антифризом, настањују залеђене планинске врхове и проводе свој живот скупљајући бубе које су подлегле хладноћи.

Као што је пре хиљаде година мудри краљ Соломон приметио, мрав је нарочито вредан. Соломон је писао: „Иди к мраву, лењивче, на његове путе пази, и буди разуман. Нема он управитеља, нити надгледника, нити господара, али опет себи лети храну спрема, и уз жетву пићу своју збира“ (Пословице 6:6-8). Одсуство надгледника је још фасцинантније када се има у виду да неке колоније могу да броје и до 20 милиона мрава! Ипак, ова „метропола“ инсеката савршено функционише тако што сваки мрав извршава свој специфичан задатак, те је цела колонија заштићена, обезбеђена храном и има кров над главом.

Можда је хумка термита најимпресивнији пример куће инсеката. Неке од њих су високе 7,5 метара. a Ово чудо од конструкције је опремљено усавршеном климатизацијом и подземним баштама гљива. Још зачуђује то што су термити који граде ове високе пирамиде слепи!

Зашто су нам инсекти потребни

Инсекти играју важну улогу у нашем свакодневном животу. Заиста, око 30 посто хране коју једемо зависи од опрашивања пчела, углавном дивљих. Али опрашивање је само један од корисних послова које инсекти обављају. Инсекти одржавају земљу чистом помоћу ефикасне рециклаже, будући да прерађују мртве биљке и животиње. Тако се земља обогаћује, а хранљиве материје које су ослобођене могу да проузрокују поновни раст. „Без инсеката“, пише ентомолог Кристофер О’Тул у својој књизи Alien Empire, „били бисмо преплављени мртвим биљкама и животињама.“

Инсекти ужасно недостају када њихов посао остаје неурађен. Запазите шта се догодило у Аустралији која је постала дом милионима говеда. Крда неминовно посеју измет свуда. Поред тога што је ружно, гнојиво је пружило расплодно тло за шумску муву — напаст и за људе и за говеда. Тако су балегари били увезени из Европе и Африке. Проблем је решен!

Пријатељи или непријатељи?

Истина је да неки инсекти једу усеве и преносе болести. Али, отприлике само 1 проценат инсеката на свету сматра се штеточинама, а многи од њих праве више штете због начина на који човек сам мења средину. На пример, комарци који преносе маларију ретко кад досађују староседеоцима који живе у екваторијалним шумама. Ипак, они изазивају болести у градовима који се граниче са шумом где има пуно стајаће воде.

Често, човек може на природан начин да контролише штеточине које нападају усеве, било наизменичним узгајањем усева или увођењем и чувањем природних грабљивица. Обичне бубамаре и златооке ефикасно контролишу штеточину лисну ваш. И у југоисточној Азији, здравствени радници су открили да би пар ларви вилиних коњица могао сачувати контејнер ускладиштене воде безбедним од ларви комараца.

Према томе, чак и поред својих слабих страна инсекти су саставни део природе од које зависимо. Као што је Кристофер О’Тул указао, док инсекти могу да преживе без нас „ми не можемо да преживимо без њих“.

[Фуснота]

a За људе, еквивалент би био небодер висок више од 9 километара.

[Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

МЕТАМОРФОЗА — нови изглед, нови начин живота

Неки инсекти потпуно промене свој изглед кроз процес који се зове метаморфоза — дословно „промена у облику“. Те промене могу бити прилично драматичне. Црвићи се претварају у муве, гусенице у лептире, а водене ларве у летеће вилине коњице. Стотине хиљада инсеката пролази кроз метаморфозу.

Да би се извела једна таква трансформација — која се може упоредити с претварањем воза у авион — унутар тела инсекта морају се одиграти велике промене. Размотримо пример лептира. Док је гусеница успавана у чаури, многа њена ткива и телесни органи се распадају, а настаје потпуно нови скуп до краја развијених органа — као што су крила, очи и пипци.

Трансформација често укључује и започињање потпуно новог начина живота. На пример, док је у стању ларве, вилин коњиц хвата мале рибе или пуноглавце; али кад постане слободан одрасли летач, он прелази на инсекте. То би одговарало човеку који својих првих 20 година проводи пливајући у води, а остатак живота лети унаоколо попут птице.

Може ли еволуција да уреди овако невероватне трансформације? Како би гусеница могла једноставно да се појави на сцени програмирана да се претвори у лептира? Шта је онда прво настало — гусеница или лептир? Једно без другог не може да постоји, јер само лептир носи и полаже јаја.

Сигурно, процес метаморфозе даје уверљив доказ о Врхунском Дизајнеру, оном кога Библија идентификује као Створитеља свих ствари, Свемоћног Бога (Псалам 104:24; Откривење 4:11).

[Слике]

Тек што је измилео из своје чауре, ластин репак испружа своја крила

[Слике на 18. страни]

Горе: Буба која једе полен

Горе десно: Орошена лисна бубица се загрева

Скроз десно: Буба носорога

[Слика на 18. страни]

Афрички скакавац кратких пипака

[Слика на 18. страни]

Обад