САНКТ ПЕТЕРБУРГ. Ове године навршава се 125 година од када су власти у царској Русији прогнале Семјона Козлицког, једног од првих Јеховиних сведока у Русији, због проповедања. Господин Козлицки је 1891. без икаквог суђења у ланцима протеран у Сибир, где је живео до своје смрти 1935.

Став руских власти према Јеховиним сведоцима од тада се није много променио. Као што се каже у последњем извештају Савета УН за људска права, многи извори указују на то да Русија и даље „спутава слободу изражавања [...] и слободу вероисповести, чиме су између осталих погођени и Јеховини сведоци“.

Савет УН за људска права задужен је да надгледа примену Међународног пакта о грађанским и политичким правима, који је потписала и Русија. „Они који су саставили овај пакт“, каже Хајнер Билефелт, специјални извештач УН за слободу вероисповести, „препознали су суштински карактер слободе вероисповести тиме што су је прогласили неотуђивим правом [што значи да не може бити укинута] чак и у случају опште опасности (члан 4.2). Овај статус има само још неколико категорија људских права.“ Након свог 113. заседања (слика на почетку чланка), Савет је објавио свој најновији периодични извештај о Руској Федерацији, у чијем закључку стоји да иако Русија наводно штити слободу вероисповести тиме што је потписница Пакта, судови широм те земље произвољно примењују закон о екстремизму против Јеховиних сведока.

Руски Федерални закон о сузбијању екстремистичких активности (Бр. 114-ФЗ) усвојен је 2002, делимично због страха од тероризма. Међутим, Русија је 2006, 2007. и 2008. године усвојила амандмане на овај закон, чиме његова примена више није била уско везана за тероризам, како је речено у чланку „Руски закон о екстремизму крши људска права“, објављеном у недељнику The Moscow Times. Закон се сада „просто хвата за ’терористичку‘ листу речи које су се одомаћиле широм света након напада на Светски трговински центар 11. септембра и користи је да опише непожељне верске групе широм Русије“, објашњава Дерек Дејвис, некадашњи директор Досоновог института за проучавање односа цркве и државе на Универзитету Бејлор. Дакле, према речима господина Дејвиса, „Јеховиним сведоцима је неправедно и много чешће него другима прилепљена етикета да су ’екстремисти‘“.

Савет за људска права сматра да је суштина проблема у томе што закон није јасно дефинисао шта се подразумева под екстремистичком активношћу. Џералдина Фејган, ауторка дела Believing in Russia – Religious Policy After Communism, објаснила је за новине The Washington Post да непрецизан избор речи у закону омогућава локалним судовима да врло лако „пронађу неколико такозваних стручњака који можда не воле Јеховине сведоке и наложе им да напишу извештај да је литература Сведока екстремистичка“.

Управо то се догодило почетком ове године, када је на основу сведочења једног лингвисте судија Градског суда у Виборгу прогласио два часописа Јеховиних сведока екстремистичким. Исти тужилац је покренуо случај да се превод Светог писма Нови свет, који су објавили Јеховини сведоци, прогласи екстремистичком литературом. Саслушања су почела 15. марта 2016.

Проблемима са којима се Сведоци суочавају у 2016. години претходио је неповољан развој догађаја током 2015. Као што је рекао Роман Лункин, шеф Центра за проучавање религије и друштва на Европском институту на Руској академији наука у Москви, напади на Јеховине сведоке „постали су не само жешћи него и све бројнији током 2015.“ У марту су руске власти блокирале увоз верске литературе Јеховиних сведока, чак и оне за коју је руски суд раније потврдио да није екстремистичка. У јулу су руски цариници почели да спречавају увоз Светог писма на руском које су објавили Јеховини сведоци. Такође у јулу, Русија је постала једина земља на свету која је забранила званичан веб-сајт Јеховиних сведока, jw.org. Надаље, Јеховиним сведоцима у новембру није дозвољено да увезу руски синодални превод Светог писма, који користе и друге хришћанске заједнице у Русији, укључујући и Руску православну цркву. Протекла година је завршена суђењем које је Washington Post описао као „једно од највећих суђења за екстремизам у новијој руској историји “ на коме је судија Градског суда у Таганрогу осудио групу од 16 Јеховиних сведока због организовања мирних верских састанака и присуствовања њима.

Оно што се догодило у случају у Таганрогу, као и у другим сличним случајевима, права је иронија. „Старији Јеховини сведоци који се налазе међу онима који су сада прогоњени већ имају потврде да су били жртве репресије“, рекао је господин Лункин. На хиљаде Јеховиних сведока је током совјетске власти било у затворима. Русија је 1990. ослободила и последњег Сведока који је био затворен. Ти бивши затвореници су добили потврду о рехабилитацији у којој је званично потврђено да они нису били „државни непријатељи“ већ невине жртве режима. Према томе, господин Лункин закључује да „Русија законом о екстремизму на неки начин поништава ту рехабилитацију“.

Међутим, Јеховини сведоци у Русији су 27. маја 2015. остварили ретку правну победу када је руско министарство правде поново регистровало верску заједницу Јеховиних сведока у Москви, чиме је поново добијен статус који су Сведоци изгубили када су 26. марта 2004. власти укинуле правно тело Сведока у Москви. Сведоци су се жалили Европском суду за људска права и 10. јуна 2010. тај суд је наредио Русији да поново региструје Сведоке у Москви и да им исплати моралну одштету.

„Слажем се са закључком Европског суда за људска права“, рекао је специјални извештач УН. „Укидање права Јеховиним сведоцима да организују своје активности у складу са својим веровањима било је ’драстично‘ и ’непримерено‘ и представља кршење слободе вероисповести.“ Руска влада је исплатила одштету коју је одредио Европски суд за људска права, али је скоро пет година одуговлачила с поновним регистровањем Јеховиних сведока у Москви.

Портпарол Јеховиних сведока у Русији Јарослав Сивуљски је изјавио: „У Москви живи преко 9 600 Јеховиних сведока, а у целој земљи их има око 175 000. Сви Сведоци у Русији, као и наша браћа којих има преко осам милиона широм света, надају се да регистрација Јеховиних сведока у главном граду Русије наговештава истинско поштовање права на слободу вероисповести у целој земљи.“ Међутим, стручњаци попут господина Дејвиса кажу да иако Русија тиме што је регистровала Јеховине сведоке у Москви „жели да покаже да поштује право на слободу вероисповести, то треба сматрати првенствено политичким потезом којим Русија жели да умири светску јавност“.

Савет за људска права је 2015. поновио своје препоруке из 2003. и 2009. по којима Русија треба да „без одлагања измени Федерални закон о сузбијању екстремистичких активности“, тако да у њему буде јасно дефинисано шта се подразумева под „екстремистичком активношћу“, као и да активност која се сматра екстремистичком мора имати елементе насиља и мржње. Надаље, закон мора пружити јасне смернице на основу којих нека литература може бити проглашена екстремистичком. Осим тога, Савет је затражио од Русије да „предузме све неопходне мере како би спречила произвољну примену закона и ревидирала Списак екстремистичке литературе“.

„Дискриминација Јеховиних сведока представља верско прогонство у правом смислу те речи“, рекао је господин Лункин, „јер друге признате верске заједнице могу учествовати у сличним верским активностима, а да притом не буду кажњене“. Па ипак, упркос свим оптужбама на судовима, које су често пропраћене агресивним медијским кампањама, господин Лункин закључује да су „Јеховини сведоци организација која делује у целој земљи и да њихов број стално расте“.

Контакт:

Међународни: Дејвид Семонијан, Служба за односе с јавношћу, тел.: +1 718 560 5000

Русија: Јарослав Сивуљски , тел.: +7 812 702 2691