Џа ко тексто

Џа ки содрежина

СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 1

„Околенге со родена е Јехова нане те фалинел нијекх шукарипе“

„Околенге со родена е Јехова нане те фалинел нијекх шукарипе“

Е БЕРШЕСКОРО СТИХО БАШО 2022: Околенге со родена е Јехова нане те фалинел нијекх шукарипе (ПС. 34:10)

ГИЛИ 4 „О Јехова мло Пастири“

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *

Е Давидеске на фалинѓа нијекх шукарипе, чак кеда сине ко пхаре околностија (Дикх ко пасусија 1-3) *

1. Ки сави пхари ситуација аракхлило о Давид?

О ДАВИД нашела сине те шај те спасинел пло живото, соске о Саул, о моќно израелско цари мангела сине те мударел ле. Кеда е Давидеске ваљани сине хајбаске ов гело ки диз Нов, коте со родинѓа само панџ маре (1. Сам. 21:1, 3). Покасно, ов хем лескере мануша гаравѓе пе ки јекх пештера (1. Сам. 22:1). Сар аракхлило о Давид ки асавки ситуација?

2. Сар чхивѓа пе о Саул ки опасно ситуација? (1. Самоилова 23:16, 17)

2 О Саул сине бут љубоморно е Давидеске соске о мануша мангена ле сине хем фалинена ле сине адалеске со побединѓа ко бут војне. О Саул исто аѓаар џанља кај о Јехова отфрлинѓа ле сар цари соске сине леске непослушно хем кај биринѓа е Давиде те овел о следно цари. (Читин 1. Самоилова 23:16, 17.) Ама о Саул панда сине цари хем сине ле бари војска хем бут мануша кола со поддржинена ле сине. Адалеске о Давид мора сине те нашел те шај те спасинел пло живото. Дали о Саул чаче мислинѓа песке кај шај те џал против е Девлескири намера те керел е Давиде цари? (Иса. 55:11). И Библија на дела о одговор. Ама ко јекх шај те ова сигурна, о Саул коркори чхивѓа пе ки јекх опасно ситуација. Окола со боринена пе против о Девел секогаш нашавена!

3. Саво стави сине е Давиде иако аракхлило ко пхаре околностија?

3 О Давид сине понизно мануш. Ов на биринѓа коркори те овел цари ко Израел, о Јехова биринѓа ле (1. Сам. 16:1, 12, 13). О Саул почминѓа бут те мрзинел е Давиде. Ама о Давид на кривинѓа е Јехова баши опасно ситуација ки која со аракхлило, а ни на жалинѓа пе башо адава со на сине ле доволно хајбаске хем со мора сине те гаравел пе ки пештера. Наместо адава, шај баш џикоте сине ки пештера, ов пишинѓа акаја бут шужи фалбено гили коте сој вклучиме о лафија таро амаро главно стихо: „Околенге со родена е Јехова нане те фалинел нијекх шукарипе“ (Пс. 34:10).

4. Башо кола пучиба ка кера лафи хем соске тане важна?

4 Авдиве, бут слуге е Јеховаскере нане лен доволно хајбаске или јавера буќа сој ленге потребна живибаске. * Акава посебно случинела пе ко време тари пандемија КОВИД-19. А сар со аваја са попаше џи ки „бари неволја“, о буќа ка овен панда попхаре (Мат. 24:21). Адалеске, шукар тано те кера лафи башо акала штар пучиба: Ко саво начин е Давидеске „на фалинѓа нијекх шукарипе“? Соске мора те сикљова те ова задоволна адалеа со иси амен? Соске шај те овел амен доверба кај о Јехова ка грижинел пе аменге? Хем сар шај панда акана те спремина амен башо време со авела?

„НИШТО НАНЕ ТЕ ФАЛИНЕЛ МАНГЕ“

5-6. Сар о Псалм 23:1-6, поможинела аменге те хаљова со мислинѓа о Давид кеда вакерѓа кај е Девлескере слугенге „нане те фалинел нијекх шукарипе“?

5 Со мислинѓа о Давид кеда вакерѓа кај е Јеховаскере слугенге нане те фалинел нијекх шукарипе? О 23 Псалм шај те поможинел аменге те хаљова ко со мислинѓа соске адатхе користинѓа слична лафија. (Читин Псалм 23:1-6.) О Давид почминела акава псалм е лафенцар: „О Јехова тано мло Пастири ништо нане те фалинел манге“. Ко јавер дело таро акава псалм, о Давид спомнинела буќа кола сој тане чаче важна — о бут духовна берекетија коленде со уживинела сине соске прифатинѓа е Јехова сар пло Пастири. О Јехова водинела ле сине „ко праведна друмија“ хем верно поддржинѓа е Давиде хем ко шукар диве хем ко лошна. О Давид сине свесно кај, иако о Јехова ингарела ле сине ко „тхана пхерде чарјаја“, лескоро живото на сине те овел локхо. Ов џанља кај понекогаш шај те обесхрабринел пе сар те пхене пхирела таро тхан коте со иси баро каранлуко. Исто аѓаар џанља кај ка овен ле душмања. Ама адалеске со о Јехова сине лескоро Пастири, о Давид пишинѓа кај „нане те дарал таро лошнипе“.

6 Таро акава јасно дикхела пе ко саво начин е Давидеске на фалинѓа нијекх шукарипе. Ко духовно поглед ле сине ле са со ваљани леске сине. Лескоро бахталипе на зависинела сине таро материјална буќа. Ов сине задоволно адалеа со дела ле сине о Јехова хем најважно сине леске о берекети хем и заштита лестар.

7. Спрема Лука 21:20-24, саве пхарипа сине несаве христијанен кола со живинена сине ки Јудеја?

7 Таро е Давидескере лафија шај те хаљова кобор тано важно исправно те дикха ко материјална буќа. Џанѓола пе кај нане погрешно те уживина ко материјална буќа со иси амен, ама ола на ваљани те овен аменге о најважна буќа ко амаро живото. О христијања таро прво веко со живинена сине ки Јудеја халиле акава важно чачипе. (Читин Лука 21:20-24.) О Исус предупрединѓа лен кај ка авел време кеда и диз Ерусалим ка овел „опколими тари јекх бари војска“. Кеда случинѓа пе акава, ола ваљани сине „те нашен ко планине“. Адалеа ка спасинен сине пумаро живото, ама тари јавер страна ка нашавен сине бут буќа. Англедер некобор берша ки јекх Стражарско кула пишинела сине: „Ола мукхле пумаре ниве хем кхера, ни на кхединѓе о буќа со сине лен кхере. Сине лен доверба кај о Јехова ка заштитинел лен хем ка поддржинел лен. Адалеске, ола чхивѓе о обожавање англедер са о јавера буќа со шај изглединена сине ленге важна“.

8. Сави важно поука шај те сикљова таро адава со случинѓа пе е христијаненге таро прво веко ки Јудеја?

8 Сави важно поука шај те сикљова таро адава со случинѓа пе е христијаненге таро прво веко ки Јудеја? Ки Стражарско кула која со спомнинѓем ла англедер пишинела сине акава да: „Шај те овен амен испитија кола со ка сикавен сар дикхаја ко материјална буќа. Дали ола тане аменге најважна или аменге поважно те ова спасиме соске сием верна е Јеховаске? Кеда ка авел о крајо, шај ка ваљани те трпина несаве пхарипа хем те нашава нешто. Мора те ова спремна те кера са со ваљани, сар о христијања таро прво веко со нашле тари Јудеја“. *

9. Сар охрабринела тут е Павлескоро совет со денѓа ле е Евреенге?

9 Шај ли те замислине туке кобор сине пхаро адале христијаненге те мукхен са со сине лен хем те почминен таро почеток? Ваљани сине ленге вера хем доверба кај о Јехова ка грижинел пе ленге башо ленгере основна потребе. Ама ола на сине мукхле коркори, сине лен помош. Панџ берш англедер о Римјања те опколинен о Ерусалим, о апостол Павле денѓа е Евреенге јекх бут важно совет: „Ко тумаро живото те на овел тумен мангипе спрема о паре, него овен задоволна адалеа со иси тумен. Соске ов вакерѓа: ‘Никогаш нане те мукхав тут, хем никогаш нане те иранав туке мо думо’. Адалеске храбро шај те вакера: ‘О Јехова тано адава со поможинела ман. Нане те дарав. Со шај те керел манге мануш?’“ (Евр. 13:5, 6). Сигурно окола со шунѓе е Павлескоро совет англедер те авен о Римјања сине ленге полокхо те прилагодинен пе ко скромно живото ко пумаре неве кхера. Ола сине сигурна кај о Јехова ка грижинел пе башо ленгере основна потребе. Е Павлескере лафија аменде да уверинена амен кај о Јехова ка грижинел пе аменге.

„ТЕ ОВА ЗАДОВОЛНА АКАЛЕ БУЌЕНЦАР“

10. Со поможинѓа е Павлеске те ачхол верно?

10 О Павле денѓа слично совет е Тимотееске кова со важинела аменге да. Ов пишинѓа: „Значи, ако иси амен хајбаске, урајбаске хем тхан живибаске, те ова задоволна акале буќенцар“ (1. Тим. 6:8). Дали акава значинела кај тано погрешно те уживина ко вкусно хајбе, те овел амен шужо кхер или понекогаш те кина аменге неве шеја? О Павле на мангља те вакерел адава. Ов мангља те истакнинел кај ваљани те ова задоволна е материјална буќенцар со иси амен (Фил. 4:12). Адава поможинѓа е Павлеске те ачхол верно. И најважно бути со иси амен тано амаро амалипе е Девлеа, а на несави материјално бути со иси амен (Авак. 3:17, 18).

Е Израелцонге на фалинѓа ништо џикоте сине 40 берш ки пустина. Шај ли амен да те ова задоволна адалеа со иси амен? (Дикх ко пасус 11) *

11. Со сикљоваја таро адава со вакерѓа о Мојсеј е Израелцонге?

11 Понекогаш, шај те овел разлика машкаро амаро хем е Јеховаскоро размислување башо адава со ваљани аменге. Размислин башо адава со вакерѓа о Мојсеј е Израелцонге откеда накхле 40 берш ки пустина: „О Јехова, тло Девел, денѓа тут берекети ко са со керѓан. Ов шукар џанела сар пхирѓан ки акаја бари пустина. Акала 40 берш, о Јехова, тло Девел сине туја, хем ништо на фалинѓа туке“ (5. Мој. 2:7). Ко адала 40 берш, о Јехова денѓа е Израелцонге мана те шај те овел лен хајбаске. Ленгере шеја — о иста шеја коленцар со иклиле таро Египет — никогаш на пхаравдиле (5. Мој. 8:3, 4). Иако несаве шај мислинена сине кај акала буќа на сине доволна, о Мојсеј потсетинѓа е Израелцон кај сине лен са со ваљани ленге. О Јехова ка овел бахтало ако сикљоваја те ова задоволна. Ов мангела те ова благодарна чак башо тикне буќа со добинаја лен хем те дикха ки ленде сар поклон лестар.

НЕКА ОВЕЛ ТУТ ДОВЕРБА КАЈ О ЈЕХОВА КА ГРИЖИНЕЛ ПЕ ТУКЕ

12. Со сикавела кај о Давид на потпринѓа пе ки песте него сине ле доверба ко Јехова?

12 О Давид џанља кај о Јехова тано верно хем кај бут грижинела пе околенге со мангена ле. Иако лескоро живото сине ки опасност кеда пишинѓа о 34 Псалм, е Давидескири вера ко Јехова сине добором силно со сине сигурно кај „о ангели е Јеховаскоро икерела стража околу лесте“ (Пс. 34:7). О Давид шај спорединѓа е Јеховаскере ангеле јекхе војникоја кова со икерела стража хем пазинела те на авел о душмани. Иако ов сине искусно војнико хем о Јехова ветинѓа леске кај ка овел цари, о Давид на потпринѓа пе ки пли способност вешто те фрдел бареа или те користинел мачи те шај те побединел е душмане (1. Сам. 16:13; 24:12). Е Давиде сине ле доверба ко Девел, хем сине уверимо кај е Јеховаскоро ангели спасинела „околен со дарана лестар“. Џанѓола пе, амен авдиве на очекујнаја о Јехова те керел чудо те шај те заштитинел амен, ама џанаја кај секова јекх со иси ле доверба ко Јехова нане те трпинел трајно штета.

Ки бари неволја и војска таро Гог таро Магог ка пробинел те нападинел амен ко амаре кхера. Ама шај те ова сигурна кај о Исус хем о ангелија ка дикхен со случинела пе хем ка бранинен амен. (Дикх ко пасус 13)

13. Соске о народија ка мислинен кај локхе шај те побединен амен кеда о Гог таро Магог ка нападинел амен, хем соске на ваљани те дара? (Дикх и слика тари насловно страна.)

13 Панда хари, амари доверба ки е Јеховаскири способност те заштитинел амен ка овел чхивди ко испит. Кеда о Гог таро Магог — коалиција таро са о народија — ка нападинел е Девлескере народо, шај ка мислина аменге кај амаро живото тано ки опасност. Ама тегани ка овел бут важно те ова увериме кај о Јехова шај те спасинел амен хем кај ка керел адава. О народија ки аменде ка дикхен сар бакхре колен со никој нане те заштитинел лен (Езек. 38:10-12). Нане те овел амен оружје хем нане те ова обучиме војнаке. О народија ка мислинен песке кај ка шај локхесте те побединен амен. Ола нане те дикхен кај е Јеховаскере ангелија икерена стража околу аменде хем спремна тане те заштитинен амен. Ама амен џанаја адава соске иси амен вера. О народија нашти те дикхен лен соске нане лен вера ко Девел. Кобор само ка овен изненадиме кеда и небесно војска ка боринел пе аменге (Отк. 19:11, 14, 15).

СПРЕМИН ТУТ ПАНДА АКАНА БАШИ ИДНИНА

14. Со шај те кера панда акана те шај те спремина амен башо време со авела?

14 Со шај те кера панда авдиве те шај те ова спремна башо време со авела? Сар прво, ваљани исправно те дикха ко материјална буќа хем те ова свесна кај јекх диве ка нашава са со иси амен. Исто аѓаар, ваљани те ова задоволна адалеа со иси амен хем амаро бахтале ваљани те авел таро адава со сием паше амала е Јеховаја. Со пошукар пенџараја амаре Девле добором повише ка ова уверине кај ов шај те заштитинел амен кеда о Гог таро Магог ка нападинел.

15. Кола буќа со случинѓе пе е Давидеске ко тернипе сикавѓе леске кај о Јехова ка поможинел ле секогаш?

15 Те дикха која јавер бути поможинѓа е Давидеске хем сар адава шај аменге да те поможинел те спремина амен башо неволје. О Давид вакерѓа: „Пробинен хем дикхен кобор тано шукар о Јехова, бахтало тано окова мануш колеске со ов тано тхан гарајбаске“ (Пс. 34:8). Акала лафија сикавена соске о Давид сине уверимо кај о Јехова шај те поддржинел ле. О Давид бут пути сикавѓа доверба ко Јехова, хем лескоро Девел никогаш на разочаринѓа ле. Кеда сине терно, ов иклило те боринел пе против о филистејско џини о Голијат хем вакерѓа акале моќно војникоске: „Авдиве о Јехова ка дел тут ко мле васта“ (1. Сам. 17:46). Покасно, кеда о Давид служинела сине е цареске е Саулеске, о Саул пробинѓа бут пути те мударел ле ама о Јехова сине е Давидеа (1. Сам. 18:12). Адалеске со англедер дикхља сар о Јехова поможинѓа леске, о Давид џанља кај о Јехова понадари да ка поможинел леске.

16. Ко саве начинија шај те „пробина“ кај о Јехова тано шукар?

16 Со повише иси амен доверба ко е Јеховаскоро водство акана, добором повише ка ова увериме кај о Јехова шај те спасинел амен ки иднина. Ваљани те овел амен вера хем спремно те сикава доверба ко Јехова те шај те рода слободно диве тари бути башо конгрес, или те рода те промена ко амаро работно време те шај редовно те џа ко состанокија хем те шај те овел амен повише време службаке. Ама со ако амаро газда на мангела те дел амен слободно време хем нашаваја амари бути? Дали ка овел амен вера кај о Јехова никогаш нане те мукхел амен хем кај секогаш ка дел амен адава со ваљани аменге? (Евр. 13:5) Бут џене сој тане ки полновремено служба доживинѓе сар о Јехова поможинѓа ленге кеда највише ваљанѓа ленге. О Јехова тано верно.

17. Кова тано е бершескоро стихо башо 2022, хем соске одговоринела?

17 Адалеске со о Јехова тано тари амари страна, нане амен нисави причина те дара таро адава со ка случинел пе ки иднина. Са џикоте чхиваја о Царство ко прво тхан, амаро Девел никогаш нане те мукхел амен. Те шај те на бистра кобор тано важно панда авдиве те спремина амен башо пхаре диве сој англи аменде хем те овел амен доверба кај о Јехова никогаш нане те мукхел амен, о Водечко тело биринѓа о стихо таро Псалм 34:10 те овел е бершескоро стихо башо 2022: „Околенге со родена е Јехова нане те фалинел нијекх шукарипе.“

ГИЛИ 38 Ов ка дел тут сила

^ пас. 5 Е бершескоро стихо башо 2022 тано лендо таро Псалм 34:10: „Околенге со родена е Јехова нане те фалинел нијекх шукарипе“. Буте Јеховаскере слуген иси лен бут хари ко материјално поглед. Тегани сар шај те вакерел пе кај нане „те фалинел ленге нијекх шукарипе“? Хем сар адава со ка хаљова со значинела акава стихо ка поможинел аменге те спремина амен башо пхаре времија со авена?

^ пас. 4 Дикх ко „Пучиба таро читателија“ ки Стражарско кула таро 15 септември 2014 берш. Акава број нане ки романи чхиб.

^ пас. 8 Дикх ки Стражарско кула таро 1 Мај 1999 берш, стр. 19. Акава број нане ки романи чхиб.

^ пас. 54 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Чак џикоте гаравела пе сине ки пештера те шај те нашел таро цари о Саул, о Давид сине благодарно башо буќа со добинела сине таро Јехова.

^ пас. 56 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Откеда о Израелција иклиле таро Египет, о Јехова денѓа лен мана хајбаске хем на мукхља ленгере шеја те пхаравѓовен.