Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

8. JUN 2015.
UKRAJINA

Ukrajinski sudovi priznaju pravo na prigovor savesti tokom mobilizacije

Ukrajinski sudovi priznaju pravo na prigovor savesti tokom mobilizacije

Građanski nemiri i rat u istočnoj Ukrajini naveli su predsednika te države da u leto 2014. donese dekret o delimičnoj mobilizaciji. Vitalij Šalajko, nekada ukrajinski vojnik, a sada Jehovin svedok, odazvao se na poziv u skladu s tim dekretom. Kada se pojavio pred vojnim komesarijatom, gospodin Šalajko je rekao da na temelju prigovora savesti ne može da prihvati vojnu službu, ali da je spreman da prihvati bilo koju civilnu službu.

Komesarijat nije uvažio njegovo pravo na prigovor savesti i protiv njega je podigao krivične optužbe za izbegavanje vojne službe tokom mobilizacije. U ovim sukobima u Ukrajini, ovo je bila prva optužba protiv onih koji odbijaju mobilizaciju na temelju verskih ubeđenja.

Kao bivši vojnik, gospodin Šalajko razume da država želi da štiti svoj suverenitet i svoje građane. Međutim, on nije mogao da prihvati poziv za vojnu službu iz poslušnosti sledećem biblijskom načelu: „Dajte caru carevo, a Bogu Božje.“ * Pošto živi po hrišćanskim merilima, on želi da pokaže poštovanje prema ljudskom životu, kao i ljubav prema svima u svako vreme. *

Na sudu: Da li civilna služba znači izbegavanje vojne obaveze?

Optužba da je gospodin Šalajko izbegavao vojnu službu izneta je pred Okružni sud Novomoskovska u Dnjepropetrovskoj oblasti 13. novembra 2014. Sud je zaključio da se on nije krio od vojnih vlasti i inspektora, već da se odazvao na poziv. Sud je presudio da gospodin Šalajko „ima pravo na civilnu službu, čak i u vreme mobilizacije, budući da pripada verskoj organizaciji koja ne odobrava korišćenje oružja“.

Pored toga, okružni sud je rekao da je njegovo pravo na civilnu službu „zagarantovano Ustavom Ukrajine“. Takođe je naveo da Evropska konvencija o ljudskim pravima, * kao i presude Evropskog suda za ljudska prava štite slobodu veroispovesti. Zato je sudija oslobodio gospodina Šalajka optužbe da je izbegavao vojnu službu. Tužilac je uložio žalbu.

Žalba: Da li mobilizacija dolazi ispred savesti?

Tužilac je u svojoj optužbi naveo da ustavna obaveza da se brani domovina dolazi ispred prava na veroispovest i civilnu službu. Takođe je rekao da odluke Evropskog suda za ljudska prava ne važe u vreme mobilizacije.

Dana 26. februara 2015, Apelacioni sud Dnjepropetrovske oblasti doneo je presudu da „prigovor savesti tokom mobilizacije nije isto što i izbegavanje mobilizacije iz neosnovanih razloga“. Sud je uzeo u obzir verska ubeđenja gospodina Šalajka i ukazao na presude pomenutog Evropskog suda, navodeći da se „takva verska ubeđenja ne kose s članom 9 Evropske konvencije“ * o slobodi misli, savesti i veroispovesti.

Sud je takođe naveo da na osnovu člana 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima nema mesta za tvrdnju da „državna bezbednost [...] opravdava kršenje zagarantovanih prava“. Sudije su se složile da „interesi državne bezbednosti ne smeju ugroziti pravo na prigovor savesti“. Zaključili su da ukrajinski zakon o civilnoj službi važi i u vreme mobilizacije. Apelacioni sud je podržao presude osnovnog suda i oslobodio optužbe Vitalija Šalajka.

Poštovanje ljudskih prava nije krivično delo

Pomenute odluke osnovnog i apelacionog suda u istočnoj Ukrajini priznaju i potvrđuju pravo na prigovor savesti i civilnu službu čak i u vanrednim situacijama. Odluke u slučaju gospodina Šalajka u skladu su s napretkom međunarodnog prava, po kom prigovor savesti spada među osnovna ljudska prava. *

Pa ipak, tužilac je podneo žalbu višem sudu iznoseći iste argumente koje je ispitao i odbacio apelacioni sud. Pravni zastupnik gospodina Šalajka uložio je 30. aprila 2015. prigovore na žalbu tužioca.

Vitalij Šalajko je samo jedan od hiljada Svedoka iz Ukrajine koji su pozvani u vojsku. Oni se s poštovanjem odazivaju na poziv i traže da obavljaju službu koja se ne kosi s njihovim dubokim verskim ubeđenjima. Obično se njihove želje uvažavaju i mali broj Svedoka dospeva na sud. Sada je u rukama višeg suda da pruži garanciju da će se poštovati prigovor savesti Svedoka.

^ odl. 7 Ukrajina je 1997. prihvatila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

^ odl. 10 Odluka apelacionog suda temeljila se na presudama Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Jehovini svedoci iz Moskve protiv Rusije i Bajatjan protiv Jermenije.

^ odl. 13 Videti Bajatjan protiv Jermenije [GC], br. 23459/03, §§ 98-111, ECHR 2011; Čung protiv Republike Koreje UN Doc CCPR/C/101D/1642-1741/2007 (24. mart 2011) §§ 7.2-7.4.