Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

4. JUL 2017.
TURKMENISTAN

Da li će Turkmenistan primeniti odluke Saveta UN za ljudska prava?

Da li će Turkmenistan primeniti odluke Saveta UN za ljudska prava?

U deset nedavno donetih odluka, Savet UN za ljudska prava (Savet) pozvao je turkmenistanske vlasti da ispune svoje obaveze i da zaštite ljudska prava svojih građana. * U odlukama koje su donete 2015. i 2016. stajalo je da vlasti moraju da prestanu da kažnjavaju one koji ulažu prigovor savesti i da svoje zakone moraju da usaglase sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, koji je potpisao i Turkmenistan.

Svedoci koriste pravni lek

Odluke Saveta zasnivale su se na žalbama koje su u septembru 2012. uputili desetorica Svedoka koji su bili osuđeni zbog prigovora savesti na vojnu službu. Devetorica su bila zatvorena u veoma lošim uslovima i naveli su da su trpeli batine i da se sa njima postupalo na ponižavajuć način. Pored toga, morali su da podnose ekstremne temperature u prljavim i pretrpanim ćelijama, a bili su izloženi i zaraznim bolestima.

U svim odlukama Saveta zaključeno je da je Turkmenistan narušio „prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti“ ovih ljudi. U slučajevima devetorice Svedoka koji su bili zatvoreni, Savet je rekao da se Turkmenistan nije „prema njima ophodio humano i nije poštovao njihovo dostojanstvo“ i da „ih je izložio okrutnom, nehumanom i ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju“.

Savet je naložio vladi Turkmenistana da Svedocima izbriše krivične dosijee, na odgovarajući način nadoknadi štetu i da izmeni zakone kako bi omogućila „poštovanje prava na prigovor savesti“. Ovaj savet je takođe naložio vladi da nepristrasno i temeljno istraži tvrdnje o nehumanom postupanju i da kazni sve odgovorne.

Još petorica Svedoka su 2013. uložili žalbe Savetu zbog kažnjavanja za ulaganje prigovora savesti. Njihovi advokati očekuju da će i te odluke biti poput prethodnih deset.

Zlostavljanje Navruza Nasirlajeva

Navruz Nasirlajev

Jedna odluka Saveta, doneta 15. jula 2016, ticala se Navruza Nasirlajeva. Kada je u aprilu 2009, sa 18 godina prvi put dobio poziv za služenje vojnog roka, vlastima je obrazložio da mu savest ne dozvoljava da prihvati vojnu službu. Međutim, rekao je da je spreman da služi u civilnoj službi. Kasnije je optužen za izbegavanje vojne obaveze i osuđen na dve godine zatvora u Sejdiju. U zatvoru je s vremena na vreme bio zatvaran u samicu i maskirani zatvorski čuvari su ga žestoko tukli.

U januaru 2012, mesec dana nakon izlaska iz zatvora, gospodin Nasirlajev je ponovo dobio poziv za vojnu službu. Ponovo je izjavio da je spreman da obavlja civilnu službu, ali opet je osuđen po istom osnovu i kažnjen sa još dve godine „zatvora sa strogim režimom“ gde vladaju očajni uslovi. Kao i prethodnog puta, stražari su ga žestoko tukli i prisiljavali su ga da obavlja ponižavajuće poslove.

Porodica gospodina Nasirlajeva je takođe patila. Kratko nakon što je Savet prosledio njegovu žalbu vlastima Turkmenistana, policajci su upali u porodični dom u Dašhovuzu gde su maltretirali članove njegove porodice i njihove goste u znak odmazde povodom žalbe.

Iako je gospodin Nasirlajev pušten iz zatvora u maju 2014, on i dalje trpi posledice zatvaranja. Savet je naveo da je on bio ozbiljno zlostavljan i da je dva puta osuđen i kažnjen za „isto čvrsto uverenje doneto na osnovu savesti“. Savet je zaključio: „Odbijanje [gospodina Nasirlajeva] da bude regrutovan proizlazi iz njegovih verskih ubeđenja [...] i zbog toga doneta presuda predstavlja kršenje slobode misli, savesti i veroispovesti.“

Hoće li Turkmenistan promeniti način na koji tretira Jehovine svedoke?

U jednom prethodnom izveštaju o ljudskim pravima u Turkmenistanu iz 2012, Savet je naložio vlastima da „prestanu da progone sve one koji zbog savesti odbijaju da obavljaju vojnu službu i da oslobode one koji se trenutno nalaze na odsluženju zatvorskih kazni“. Vlasti Turkmenistana su delimično postupile po tome tako što su u februaru 2015. oslobodile poslednjeg Svedoka zatvorenog zbog prigovora savesti. Od tada, niko od Svedoka nije osuđen na kaznu zatvora zbog prigovora savesti na vojnu službu.

Međutim, time što progone i kažnjavaju one koji ulažu prigovor savesti, turkmenistanske vlasti nastavljaju sa kršenjem međunarodnih sporazuma kojima se štite ljudska prava.

  • Od kraja 2014, vlasti su Svedoke koji su uložili prigovor savesti kažnjavale izvršenjem na zaradi. To znači da oni moraju da državi plaćaju 20 procenata od svoje plate u periodu od jedne do dve godine. Trenutno su dvojica Jehovinih svedoka kažnjena na ovaj način.

  • U drugim slučajevima, vlasti su vršile ogroman pritisak na one koji su uložili prigovor savesti kako bi ih prisilili da se odreknu svojih uverenja.

Artur Jangibajev

Na primer, 16. juna 2016, načelnik policije i dvojica predstavnika Vojnog komesarijata otišli su u dom Artura Jangibajeva, Svedoka koji je podneo molbu za civilnu službu. Odveli su ga u kancelariju javnog tužioca, gde su na njega vršili ogroman psihološki pritisak, tako da je bio prinuđen da napiše pismo kojim povlači svoju ranije podnetu molbu. Kasnije je gospodin Jangibajev uložio žalbu zbog prisile i nakon tri nedelje pritvora, pušten je uz dve godine uslovne kazne. *

Druga kršenja ljudskih prava

Osim što nepravedno postupa prema onima koji ulažu prigovor savesti, Turkmenistan ograničava i kažnjava verske aktivnosti. U izveštaju Komiteta UN protiv torture od januara 2017, zatraženo je od vlasti Turkmenistana „da se pobrinu da se odmah pokrenu objektivne istrage [...] događaja od maja 2015. kada je u pritvoru navodno mučen Jehovin svedok Bahram Hemdemov [i] događaj od jula 2014, kada je Mansur Mašaripov, Jehovin svedok uhapšen, surovo prebijan i prisilno zadržan u rehabilitacionom centru za lečenje narkomanije“. Gospodin Mašaripov je u međuvremenu oslobođen nakon što je proveo godinu dana u zatvoru. Ni gospodin Hemdemov, koji je osuđen zbog navodnih nezakonitih verskih aktivnosti ni gospodin Mašaripov, koji je zatvoren na osnovu lažnih optužbi zbog svojih verskih aktivnosti, nisu krivi.

Jehovini svedoci u Turkmenistanu nadaju se da će vlasti uskoro preduzeti korake kako bi rešile ova pitanja u korist slobode veroispovesti i savesti. Time će pokazati da poštuju ljude koji se drže svoje savesti i da žele da poprave svoju reputaciju kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava.

^ odl. 2 Međunarodni zakoni priznaju prigovor savesti na vojnu službu kao osnovno ljudsko pravo i većina država ga svojim zakonima uvažava. Međutim, Turkmenistan, Azerbejdžan, Eritreja, Singapur, Južna Koreja i Turska ne samo da odbijaju da priznaju ovo pravo već nastavljaju da progone one Jehovine svedoke koji odbijaju vojnu službu zbog prigovora savesti.

^ odl. 18 Uslovna kazna predstavlja zamenu za lišavanje slobode pod određenim uslovima. Gospodin Jangibajev se nalazi pod stalnim policijskim nadzorom i nije služio zatvorsku kaznu.