Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

12. OKTOBAR 2016.
JUŽNA KOREJA

Krivični dosijei prepreka normalnom životu

Krivični dosijei prepreka normalnom životu

U januaru 2016, Huan-đun Gvon i Gvang-tek Ou ukrcali su se na avion u Južnoj Koreji nestrpljivo očekujući da provedu prijatan odmor u Japanu. Kada su sleteli uputili su se ka imigracionoj kontroli na aerodromu u Nagoji, očekujući rutinsku kontrolu. Umesto toga, službenici su ih ispitivali jer su ranije bili krivično gonjeni.

Mladići su objasnili da su obojica bili u zatvoru jer su na temelju savesti odbili da služe vojni rok, kao i da je njihov stav u skladu s međunarodno priznatim pravom na prigovor savesti. Pa ipak, nije im odobren ulazak u Japan. Naknadno su se žalili japanskom konzulatu u Južnoj Koreji, ali bez uspeha. Ovi mladići su na teži način naučili da će to što na miran način brane svoja verska ubeđenja imati dalekosežne posledice i da će uticati na njihov život na neočekivane načine.

Dodatni problemi

Južna Koreja pruža samo dve mogućnosti onima koji ulažu prigovor savesti: da učine kompromis i služe vojni rok ili da idu u zatvor. Južna Koreja ne daje nikakve druge mogućnosti što je direktna povreda međunarodnih povelja o ljudskim pravima. * Situaciju dodatno otežava i to što se onima koji odu u zatvor zbog prigovora savesti otvaraju trajni krivični dosijei koje vlasti ne žele da izbrišu. Zbog toga oni trpe posledice i nakon što su odslužili zatvorsku kaznu. Taj trajni „krivični“ dosije umnogome im sužava mogućnosti za zaposlenje i onemogućuje im da putuju na mesta poput Japana, što je uobičajena destinacija za Južnokorejce.

Slične nepravde su doživeli i drugi muškarci koji su uložili prigovor savesti u Južnoj Koreji. Na primer, u decembru 2011, gospodin Ðin-mo Kang i njegova žena Kotomi, koja je Japanka, putovali su u Japan da posete njenu porodicu. Gospodinu Kangu nije bilo dozvoljeno da uđe u Japan jer mu je zbog prigovora savesti otvoren krivični dosije i bio je prisiljen da ostavi svoju ženu u Japanu i da se vrati u Južnu Koreju. Iako je ponovo pokušao da uđe u Japan, nije mu bilo dozvoljeno.

Izuzetak, a ne pravilo

Japan je izuzetak po tome što prigovarače savesti tretira kao nepoželjne. Međutim, japanski konzulat je na kraju odobrio vizu gospodinu Ou. On je konzulatu dostavio garantno pismo od svojih prijatelja iz Japana koji bi se tamo pobrinuli za njega. Otišao je u Japan početkom jula 2016.

Za razliku od Japana, mnoge demokratske zemlje uviđaju da prigovarači savesti nisu kriminalci i odobravaju im ulazak u zemlju uprkos tome što poseduju „krivične“ dosijee. Neke zemlje čine i više. Na primer, Australija, Kanada i Francuska pružaju azil Južnokorejcima koji su uložili prigovor savesti na služenje vojnog roka. To je u skladu s nedavnom rezolucijom Saveta UN za ljudska prava po tom pitanju. Njom se podstiču druge države da „razmotre mogućnosti za pružanje azila prigovaračima savesti koji imaju osnovani strah od progonstva u svojoj zemlji zbog odbijanja vojne službe, budući da ne postoji odgovarajuća alternativa služenju vojnog roka.“ *

Pravni zastupnici Jehovinih svedoka zajedno sa predstavnicima vlasti u Japanu rade na pronalaženju rešenja. Andre Karbono, advokat za ljudska prava, kaže: „To što je gospodin Ou na kraju uspeo da uđe u Japan dokazuje da rešavanje ovakvih slučajeva nije teško. Jednostavno se radi o tome da Japan prihvati stav drugih zemalja da su prigovarači savesti miroljubivi pojedinci, a ne kriminalci, iako imaju krivične dosijee i da im treba dozvoliti ulazak u zemlju.“

Hoće li Južna Koreja ispraviti nepravdu?

Međunarodna zajednica uviđa da zatvorenici zbog prigovora savesti nisu kriminalci. Od 2006, Savet UN za ljudska prava više puta je osuđivao postupanje Južne Koreje prema prigovaračima savesti. Savet je zatvaranje onih koji ulažu prigovor savesti u Južnoj Koreji okarakterisao kao „zatvaranje bez zakonskog osnova“. Savet je takođe apelovao na vladu Južne Koreje da usvoji zakone kojima bi zaštitila prava onih koji ulažu prigovor savesti. Naložio je Južnoj Koreji da izbriše krivične dosijee onima koji su zbog prigovora savesti služili zatvorske kazne. *

Južna Koreja i dalje ignoriše odluke Saveta UN za ljudska prava. Međutim, kao potpisnica Međunarodnog pakta o političkim i građanskim pravima i njegovog Fakultativnog protokola, Južna Koreja se obavezala da će poštovati odluke Saveta čak i onda kada su one u suprotnosti s njenim zakonima.

Sve dok se Južna Koreja ne povinuje međunarodnim standardima i prizna prigovor savesti kao osnovno ljudsko pravo, stotine njenih građana će i dalje trpeti nepravdu zbog zatvaranja i biće žigosani kao kriminalci. * Jehovini svedoci nestrpljivo očekuju dan kada će Južna Koreja priznati pravo na prigovor savesti i prestati da na one koji ga ulažu gleda kao na kriminalce. U međuvremenu, Južnokorejci kao što su gospodin Gvon i Ou, nadaju se će se vlasti u Japanu ugledati na primere drugih država i dozvoliti prigovaračima savesti ulazak u Japan.

^ odl. 5 Južna Koreja je trenutno jedna od samo četiri zemlje koje zatvaraju Jehovine svedoke zbog prigovora savesti. Većina zemalja u kojima je služenje vojnog roka obavezno poštuju pravo na prigovor savesti i obezbeđuje neku vrstu civilne službe koja nije u nadležnosti vojske ili oslobađa obaveze služenja vojnog roka one koji ulažu prigovor savesti.

^ odl. 9 Videti Rezoluciju 24/17 „Prigovor savesti na služenje vojnog roka“, usvojenu od strane Saveta za ljudska prava 8. oktobra 2013.

^ odl. 12 Videti Saopštenje br. 1642-1741/2007, Jong i drugi protiv Južne Koreje, Zapažanja koja je Savet usvojio 24. marta 2011.

^ odl. 14 Tokom proteklih pet godina, u Južnoj Koreji je 2 701 Jehovin svedok zatvoren zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka.