Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

19. FEBRUAR 2015.
JUŽNA KOREJA

Južna Koreja kriva za zatvaranje Svedoka koji su uložili prigovor savesti

Južna Koreja kriva za zatvaranje Svedoka koji su uložili prigovor savesti

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava osudio je vladu Južne Koreje zbog samovoljnog zatvaranja osoba koje su uložile prigovor savesti na služenje vojske i kršenja njihovog prava na slobodu savesti. Ovo je peti put da je Savet osudio Južnu Koreju zbog zatvaranja prigovarača savesti, ali se prvi put navodi da je to zatvaranje bilo samovoljno. *

U prethodne četiri presude koje su se odnosile na ukupno 501 prigovarača savesti, Savet je konstatovao da Južna Koreja ugrožava njihovu slobodu misli, savesti i veroispovesti, koja je zagarantovana članom 18 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Međutim, poslednja presuda je otišla korak dalje. Usvojena je 15. oktobra 2014, a objavljena 14. januara 2015. i odnosila se na 50 mladih Svedoka. * Prema mišljenju Saveta, zatvaranjem ovih mladića zato što su postupali u skladu sa svojim osnovnim pravima prekršen je i član 9 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, kojim se zabranjuje samovoljno zatvaranje i garantuje pravo na odštetu. Savet je naveo da se značenje izraza „’samovoljno‘ [...] mora proširiti kako bi obuhvatio ono što je neprikladno [i] nepravedno“. Stoga su zaključili da je „zatvaranje kao kazna za postupke koji su u skladu sa slobodom veroispovesti i savesti zagarantovanom članom 18 Međunarodnog pakta“ samovoljna odluka.

Vlada obavezna da reši ovo pitanje

U svojoj odluci Savet je pozvao vladu Južne Koreje da izbriše kriminalne dosijee 50 Svedoka i da im plati odgovarajuću odštetu. Osim toga, navedeno je da je vlada „obavezna da [usvoji] zakonske mere kojima se garantuje pravo na prigovor savesti“. U roku od 180 dana po donošenju ove odluke, Južna Koreja je dužna da pruži „informacije o merama koje je preduzela kako bi ispunila zahteve navedene u preporukama“.

Južna Koreja uporno odbija da uvede civilnu službu, tvrdeći da to predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i da nema punu saglasnost javnosti o pitanju prigovora savesti. Po peti put, Savet je odbacio obrazloženja ove vlade i ukazao na preporuke usvojene 2006. Tu se kaže da Južna Koreja „nije navela nikakve posebne posledice koje bi usledile ako bi u potpunosti poštovala pravo na prigovor savesti“. Kada je reč o povezanosti pojedinca i društva, kao i o pravednom postupanju vlasti, Savet smatra da „država treba da poštuje i uvažava pravo na prigovor savesti jer je to važan faktor u postizanju skladnog i stabilnog pluralističkog društva“. Zato Savet ostaje pri mišljenju da Južna Koreja nema opravdanje za zatvaranje osoba koje ulažu prigovor savesti.

Samovoljnim zatvaranjem osoba koje su uložile prigovor savesti, Južna Koreja je jasno pokazala da ne poštuje međunarodno pravo i sudsku praksu u ovoj oblasti

Iako je Južna Koreja 1990. potpisala Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, ona uporno odbija da ispuni zahteve o pravima prigovarača savesti, koji su izloženi u ovom paktu. Zapravo, korejske vlasti svake godine i dalje zatvaraju na stotine mladih Svedoka. Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava više puta se zauzeo za mladiće koji u Južnoj Koreji ulažu prigovor savesti na služenje vojske. Vreme će pokazati da li će vlada odgovoriti na sve veći međunarodni pritisak tako što će prekinuti samovoljno zatvaranje i usvojiti zakon kojim će poštovati savest svojih građana.

^ odl. 2 Videti predmet br. 2179/2012 Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Jong-nam Kim i drugi protiv Južne Koreje, preporuke usvojene 15. oktobra 2014, odlomak 7.5.

^ odl. 3 Na gornjoj slici, 30 od 50 mladih Svedoka stoje ispred Vrhovnog suda Južne Koreje, kom su prvo uputili žalbu.