Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

JUŽNA KOREJA

Zatvoreni zbog svojih verovanja

Zatvoreni zbog svojih verovanja

Jehovini svedoci postoje u Južnoj Koreji više od 100 godina i imaju versku slobodu. Ali to nije slučaj sa onima koji zbog prigovora savesti odbijaju da služe vojsku. Od Korejskog rata pa sve do danas, Južna Koreja neprestano sudski goni mlade Jehovine svedoke koji ne žele da služe vojni rok i ne preduzima ništa kako bi rešila taj problem. Do čega je to dovelo? Južna Koreja je osudila preko 19 000 Svedoka na ukupno više od 36 000 godina zatvora zato što su odbili da služe vojsku.

Stav međunarodne zajednice prema pravu na prigovor savesti

Savet UN za ljudska prava, koji nadgleda primenu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, više puta je utvrdio da Južna Koreja * krši prava onih koji ulažu prigovor savesti tako što ih osuđuje i kažnjava zatvorom. Na primer, 14. januara 2015. Savet UN za ljudska prava objavio je petu odluku protiv Južne Koreje zbog kršenja prava na prigovor savesti. U ovoj odluci, u kojoj je razmatran slučaj 50 Svedoka koji su bili u zatvoru jer su odbili da služe vojsku, Savet je ponovio da Južna Koreja krši njihovo „pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti“. U odluci je takođe stajalo da vlasti samovoljno kažnjavaju muškarce koji postupaju u skladu sa svojim pravom koje im je zajemčeno Međunarodnim paktom o građanskim pravima.

Nakon što je razmotrio odnos Južne Koreje prema ljudskim pravima, Savet UN za ljudska prava je 3. novembra 2015. godine usvojio zaključke kojima je pozvao južnokorejske vlasti da iz zatvora puste sve koji ulažu prigovor savesti, da izbrišu njihov krivični dosije, da im isplate odštetu i da usvoje zakon o civilnoj službi. U izveštaju je takođe navedeno da bi vlasti „trebalo da u potpunosti primene sve odluke koje je Savet UN za ljudska prava do sada doneo“.

Gledišta unutar Južne Koreje

Unutar same Južne Koreje vrši se sve veći pritisak na vlasti da usvoje zakon koji bi osobama koje ulažu prigovor savesti omogućio prihvatljivu civilnu službu. Devetoricu Svedoka koji su uložili prigovor savesti sudije okružnih sudova proglasili su nevinim za izbegavanje služenja vojnog roka. Neki okružni sudovi su slučajeve prosledili Ustavnom sudu, a taj sud je 9. jula 2015. održao raspravu s ciljem da se utvrdi da li država krši ustav time što ne želi da prizna pravo na odbijanje služenja vojnog roka zbog prigovora savesti. Sud je u dva navrata, 2004. i 2011. godine, doneo presudu da kažnjavanje osoba koje ulažu prigovor savesti na služenje vojnog roka ne predstavlja kršenje ustava. Očekuje se da će sud uskoro doneti novu presudu.

Pregled događaja

  1. 30. april 2017.

    Ukupno 401 Jehovin svedok nalazi se u zatvoru zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka.

  2. 3. novembar 2015.

    Savet UN za ljudska prava objavio zaključke u kojima poziva Južnu Koreju da svojim građanima omogući obavljanje civilne službe.

  3. 9. jul 2015.

    Ustavni sud razmatra da li su pojedine odredbe zakona o vojnoj službi u skladu sa ustavom.

  4. 14. januar 2015.

    Savet UN za ljudska prava usvojio je gledišta prema kojima je Južna Koreja prekršila član 18 (pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti) i član 9 (koji zabranjuje proizvoljno zatvaranje) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je 50 Jehovinih svedoka poslala u zatvor i uskratila im pravo na odbijanje vojske zbog prigovora savesti.

  5. 30. jun 2014.

    Ustavni sud razmatra 28 slučajeva u vezi s prigovorom savesti na služenje vojnog roka; u zatvoru se nalazi 618 muškaraca.

  6. 28. januar 2014.

    Predsednik pomilovao i pustio na uslovnu slobodu oko 100 Jehovinih svedoka, čime su im zatvorske kazne smanjene za jedan do dva meseca; 31. januara u zatvorima je bilo 513 Svedoka.

  7. Novembar 2013.

    U zatvorima je 599 Svedoka zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka.

  8. April 2013.

    Sedamdeset procenata zatvorenih Svedoka odvojeno od ostalih zatvorenika i stavljeno u ćelije sa suvernicima.

  9. 25. oktobar 2012.

    Savet UN za ljudska prava zaključio da je Južna Koreja prekršila član 18 (pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je u slučaju 388 Svedoka uskratila pravo na odbijanje služenja vojnog roka zbog prigovora savesti.

  10. 30. avgust 2011.

    Ustavni sud je utvrdio da su zakoni na osnovu kojih su kažnjavane osobe koje su uložile prigovor savesti na služenje vojnog roka u skladu sa ustavom.

  11. 24. mart 2011.

    Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava zaključio da je Južna Koreja prekršila član 18 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je u slučaju 100 Svedoka uskratila pravo na odbijanje služenja vojnog roka zbog prigovora savesti.

  12. 15. januar 2009.

    Korejska predsednička komisija za sumnjive smrtne slučajeve u vojsci izdala izveštaj u kom je potvrđeno da je vlada Južne Koreje odgovorna za smrt pet mladih Svedoka, koji su bili u zatvoru zbog prigovora savesti u periodu od 1975. do 1985.

  13. Decembar 2008.

    Južna Koreja odustala od uvođenja civilne službe za one koji ulože prigovor savesti.

  14. 18. septembar 2007.

    Ministarstvo odbrane Južne Koreje najavilo da planira da onima koji ulažu prigovor savesti iz verskih razloga omogući civilno služenje i obećalo da će izmeniti zakon o vojnoj obavezi i zakon o služenju u rezervnom sastavu vojske.

  15. 3. novembar 2006.

    Savet UN za ljudska prava zaključio da je Južna Koreja prekršila član 18 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je u slučaju dva Svedoka uskratila pravo na odbijanje služenja vojnog roka zbog prigovora savesti.

  16. 26. avgust 2004.

    Ustavni sud proglasio ustavnim zakon na osnovu kog su kažnjavani oni koji su uložili prigovor savesti.

  17. 2001.

    Uprava za ljudske resurse vojske ukida prisilnu regrutaciju, a zatvorske kazne su smanjene sa tri godine na godinu i po.

  18. 1. decembar 1985.

    Kim Džong-gun preminuo zbog nasilnog i nečovečnog postupanja vojnih vlasti tokom izdržavanja zatvorske kazne zbog prigovora savesti.

  19. 17. avgust 1981.

    Kim Sun-ta preminuo zbog nasilnog i nečovečnog postupanja vojnih vlasti tokom izdržavanja zatvorske kazne zbog prigovora savesti.

  20. 28. mart 1976.

    Čung Sang-bok preminuo nakon što su ga vojne vlasti brutalno pretukle jer je na temelju prigovora savesti odbio da služi vojsku.

  21. 19. mart 1976.

    Li Čun-gil preminuo nakon što su ga vojni policajci tokom izdržavanja zatvorske kazne zbog prigovora savesti toliko tukli da mu je pukla slezina.

  22. 14. novembar 1975.

    Kim Džang-sik preminuo nakon što su ga vojni policajci brutalno tukli i mučili jer je na temelju prigovora savesti odbio da služi vojsku.

  23. 1975.

    Predsednik Park Čung Hi uvodi obavezno služenje vojnog roka bez izuzetaka. Jehovini svedoci su prisilno odvođeni u centre za regrutaciju.

  24. 30. januar 1973.

    Uvedena je posebna odredba zakona o kažnjavanju za odbijanje služenja vojnog roka, a maksimalna zatvorska kazna za one koji ulažu prigovor savesti povećana je sa tri godine na deset godina. Neki su više puta dobijali poziv za regrutaciju.

  25. 1953.

    U Južnoj Koreji počelo zatvaranje onih koji zbog prigovora savesti odbijaju da služe vojni rok.

^ odl. 4 Južna Koreja je država ugovornica Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, kao i Fakultativnog protokola uz ovaj pakt, čime omogućava svojim građanima da pismenim putem obaveste Savet UN za ljudska prava o kršenju ovog pakta.