Vlasti Južne Koreje su 30. novembra 2018. pustile na slobodu gotovo sve Jehovine svedoke koji su bili zatvoreni zbog ulaganja prigovora savesti na vojnu službu. Ovaj istorijski događaj predstavlja ogroman korak južnokorejskih vlasti ka okončanju politike osuđivanja i zatvaranja Jehovinih svedoka zbog ulaganja prigovora savesti.

Od završetka Korejskog rata, Južna Koreja je sudski gonila i zatvarala sve one koji su ulagali prigovor savesti na vojnu službu. Međutim, vlasti su počele da menjaju svoj stav po pitanju rešavanja tih slučajeva zahvaljujući dvema veoma značajnim sudskim odlukama koje su donete ranije ove godine.

Dana 28. juna 2018, Ustavni sud je doneo odluku da je deo Zakona o vojnoj službi neustavan jer onima koji ulažu prigovor savesti ne pruža alternativu vojnoj službi. Zatim, samo dva meseca kasnije, Vrhovni sud je održao javno saslušanje na kom se razmatrao slučaj jednog mladog Jehovinog svedoka kog su niži sudovi osudili zbog odbijanja vojne službe. Dana 1. novembra 2018, Vrhovni sud je, sa devet glasova za i četiri protiv, doneo presudu da ulaganje prigovora savesti nije krivično delo.

Na osnovu ovih presuda niži sudovi u Južnoj Koreji sada imaju pravni osnov da iznova razmotre preko 900 slučajeva Jehovinih svedoka kojima se sudi zbog odbijanja vojne službe. Zahvaljujući tom pravnom osnovu, mladi Svedoci se nadaju da će ih sudovi proglasiti nevinima.

Sve veća odlučnost da se promeni Zakon o vojnoj službi

Do odluke donete u junu 2018, Ustavni sud je dva puta, 2004. i 2011, doneo presudu da Zakon o vojnoj službi nije u suprotnosti sa Ustavom, iako taj zakon ne priznaje pravo na prigovor savesti. Ipak, i pored tih presuda, neke sudije nižih sudova i dalje su smatrale da krše Ustav time što prigovarače savesti osuđuju na zatvorske kazne. Neki od njih su hrabro proglasili te mlade Svedoke nedužnima jer su prepoznali da ti mladići ne žele da idu u vojsku zbog iskrenih religioznih verovanja. S vremenom, sve više sudija je usvojilo takvo gledište.

Od 2015, sudije su presudile da 157 Svedoka koji su uložili prigovor savesti „nisu krivi“ za krivično delo odbijanja vojne službe, a 15 takvih presuda doneli su apelacioni sudovi. Pošto je sve više sudija smatralo da bi Zakon o vojnoj službi trebalo promeniti, u mnogim slučajevima su odložili saslušanja dok Ustavni i Vrhovni sud ne donesu svoje odluke jer nisu želeli da donesu nepravednu presudu.

Istorijska presuda Ustavnog suda

Počevši od 2012, niži sudovi su prosledili šest slučajeva Ustavnom sudu, tražeći da se ponovo donese presuda o ustavnosti Zakona o vojnoj službi. Ustavni sud je 9. jula 2015. po treći put održao saslušanje povodom toga.

Nakon skoro tri godine premišljanja, 28. juna 2018. Ustavni sud je priznao pravo na prigovor savesti. Sud je presudio da je nepostojanje alternative za vojnu službu za prigovarače savesti neustavno i da vlasti moraju da promene Zakon o vojnoj službi. Iako će sadašnji zakon ostati na snazi, vlada treba da ga dopuni do 31. decembra 2019. i obezbedi mogućnost civilne službe za prigovarače savesti.

Ministarstvo narodne odbrane je izjavilo da će poštovati odluku Suda. Međutim, da bi civilna služba bila u skladu s međunarodnim standardima, ona ne sme predstavljati nikakav vid kažnjavanja, po svojoj prirodi mora biti zaista civilna i ne sme biti u nadležnosti vojnih vlasti. Vlasti tek treba da objave detaljnije planove za uvođenje civilne službe, ali Jehovini svedoci se nadaju da će ta služba biti prihvatljiva za sve prigovarače savesti.

Sud je takođe razmatrao da li je ustavno kažnjavati prigovarače savesti na osnovu Zakona o vojnoj službi i utvrdio je da sudovi imaju pravo da liše slobode one koji odbiju vojnu službu. Međutim, takođe je odlučeno da, u zavisnosti od okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju, prigovarači savesti mogu biti oslobođeni krivice za izbegavanje vojne obaveze na osnovu „opravdanih razloga“ koji su predviđeni tim zakonom.

Veoma važna odluka Vrhovnog suda

Vrhovni sud je 1. novembra 2018. po prvi put u istoriji Južne Koreje priznao pravo na prigovor savesti. Ovaj sud je poništio nepovoljnu presudu Okružnog suda u Čangvonu od juna 2016, izrečenu jednom Svedoku koji je uložio prigovor savesti na služenje vojnog roka. Vrhovni sud je izjavio da taj okružni sud nije u potpunosti ispitao da li je optuženi postupao u skladu sa svojim iskrenim verskim ubeđenjima i naložio je da sud u Čangvonu ponovo razmotri taj slučaj.

U skladu sa novom presudom Vrhovnog suda, sudovi mogu prigovor savesti iz verskih uverenja prihvatiti kao „opravdani razlog“ za odbijanje služenja vojnog roka. Iznoseći svoje većinsko mišljenje, Sud je izjavio: „Krivično gonjenje ili kažnjavanje nekim drugim kaznenim merama lice koje ne želi da izvrši vojnu obavezu predstavlja ozbiljno kršenje slobode savesti.“

Vrhovni sud Južne Koreje ne samo što je prigovor savesti priznao kao zakonsko pravo, već je i opravdao neutralan stav Svedoka koji su u prošlosti bili u zatvoru. Pored toga, Sud je izjavio da „postojanje civilne službe nije preduslov da se prigovor savesti smatra ’opravdanim razlogom‘ za odbijanje vojne službe.“ Umesto toga, Sud smatra da se „opravdanim razlogom“ za odbijanje vojne službe može smatrati svaki razlog iza kog stoje duboka, čvrsta i iskrena uverenja.

Dalekosežni uticaj odluke Vrhovnog suda

Od kada je Vrhovni sud doneo svoju odluku, tri osnovna i jedan apelacioni sud doneli su oslobađajuće presude Svedocima koji su uložili prigovor savesti. Dvojica Svedoka odbila su da kao rezervisti učestvuju u vojnoj vežbi, a jedan Svedok je odbio služenje vojnog roka. Sudije vrhovnog suda su u 33 slučaja takođe presudile da treba doneti oslobađajuću presudu i vratile su te slučajeve apelacionim sudovima na ponovno razmatranje. Pored toga, vlasti Južne Koreje su skoro završile izradu plana o novom programu civilne službe.

Kao što je već rečeno, 30. novembra 2018, korejske vlasti su pustile na uslovnu slobodu 57 Jehovinih svedoka koji su uložili prigovor savesti. Oni su odslužili najmanje trećinu svoje 18-mesečne kazne. Osam Svedoka koji se još uvek nalaze u zatvoru trebalo bi da budu pušteni iz zatvora nakon što odsluže najmanje šest meseci svoje kazne.

Jehovini svedoci su se veoma obradovali promeni stava južnokorejskih vlasti u pogledu prigovora savesti. Više od tri generacije Jehovinih svedoka, njih 19 350, krivično je gonjeno i osuđeno na ukupnu kaznu od 36 824 godine zatvora zato što su odbili da služe vojsku. Jehovini svedoci širom sveta srećni su zbog toga što njihovi suvernici iz Južne Koreje koji ulažu prigovor savesti, kao i porodice tih suvernika, više neće morati da se suočavaju sa nepravednim kaznama zbog svojih iskrenih uverenja.

Pol Gilis, portparol Jehovinih svedoka, izjavio je: „Ove dve odluke pokazuju da je Južna Koreja konačno odlučila da poštuje prava onih koji ulažu prigovor savesti i postupa u skladu sa ustavom i međunarodnim sporazumima. Jehovini svedoci se nadaju da će svi njihovi suvernici u Južnoj Koreji koji su zatvoreni zbog prigovora savesti uskoro biti pušteni na slobodu. Oni se nadaju da će sudije u slučajevima koji još nisu rešeni prihvatiti odluku mladića koja se zasniva na njihovoj savesti oblikovanoj po biblijskim načelima i da će na tu odluku gledati kao na ’opravdani razlog‘ za donošenje oslobađajuće presude. Jehovini svedoci se nadaju i tome da će vlasti izbrisati krivične dosijee 19 350 Svedoka koji su okarakterisani kao kriminalci zbog toga što su zbog svojih snažnih verskih ubeđenja odbili da služe vojni rok.“

Pregled događaja

  1. 14. decembar 2018.

    Ukupno osam Jehovinih svedoka u zatvoru zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka.

  2. 30. novembar 2018.

    Na slobodu pušteno 57 Svedoka koji su zatvoreni zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka, a koji su odslužili najmanje jednu trećinu zatvorske kazne.

  3. 1. novembar 2018.

    Ustavni sud doneo odluku da je ulaganje prigovora savesti iz verskih uverenja „opravdani razlog“ za odbijanje služenja vojnog roka.

  4. 20. avgust 2018.

    Radna grupa UN koja se bavi zatvaranjem bez zakonske osnove donela odluku da je zatvaranje dvojice Svedoka koji su uložili prigovor savesti samovoljno odlučeno, budući da je u suprotnosti sa Opštom deklaracijom o pravima čoveka i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

  5. 28. jun 2018.

    Ustavni sud proglasio neustavnim član 5 stav 1 Zakona o vojnoj službi jer ne pruža alternativu vojnoj službi.

  6. 3. novembar 2015.

    Savet UN za ljudska prava objavio zaključke u kojima poziva Južnu Koreju da omogući obavljanje civilne službe.

  7. 9. jul 2015.

    Ustavni sud razmatra da li su pojedine odredbe zakona o vojnoj službi u skladu sa ustavom.

  8. 14. januar 2015.

    Savet UN za ljudska prava usvojio gledišta prema kojima je Južna Koreja prekršila član 18 (pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti) i član 9 (koji zabranjuje proizvoljno zatvaranje) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je zatvorila 50 Jehovinih svedoka i uskratila im pravo na odbijanje vojne službe zbog prigovora savesti.

  9. 30. jun 2014.

    Ustavni sud razmatra 28 slučajeva u vezi s prigovorom savesti na služenje vojnog roka; u zatvoru se nalazi 618 muškaraca.

  10. 28. januar 2014.

    Predsednik pomilovao i pustio na uslovnu slobodu oko 100 Jehovinih svedoka, čime su im zatvorske kazne smanjene za jedan do dva meseca; dana 31. januara u zatvorima je bilo 513 Svedoka.

  11. Novembar 2013.

    U zatvorima je 599 Svedoka zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka.

  12. April 2013.

    Sedamdeset procenata zatvorenih Svedoka odvojeno od ostalih zatvorenika i stavljeno u ćelije sa suvernicima.

  13. 25. oktobar 2012.

    Savet UN za ljudska prava zaključio da je Južna Koreja prekršila član 18 (pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je u slučaju 388 Svedoka uskratila pravo na odbijanje služenja vojnog roka zbog prigovora savesti.

  14. 30. avgust 2011.

    Ustavni sud utvrdio da su zakoni na osnovu kojih su kažnjavane osobe koje su uložile prigovor savesti na služenje vojnog roka u skladu sa korejskim ustavom.

  15. 24. mart 2011.

    Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava usvojio zaključke u kojima se navodi da je Južna Koreja prekršila član 18 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je u slučaju 100 Svedoka uskratila pravo na odbijanje služenja vojnog roka zbog prigovora savesti.

  16. 15. januar 2009.

    Korejska predsednička komisija za sumnjive smrtne slučajeve u vojsci izdala izveštaj u kom je potvrđeno da je vlada Južne Koreje u periodu od 1975. do 1985. odgovorna za smrt pet mladih Svedoka, koji su bili u zatvoru zbog prigovora savesti.

  17. Decembar 2008.

    Južna Koreja odustala od uvođenja civilne službe za one koji ulože prigovor savesti.

  18. 18. septembar 2007.

    Ministarstvo odbrane Južne Koreje najavilo da planira da onima koji ulažu prigovor savesti iz verskih razloga omogući civilno služenje i obećalo da će izmeniti zakon o vojnoj obavezi i zakon o služenju u rezervnom sastavu vojske.

  19. 3. novembar 2006.

    Savet UN za ljudska prava zaključio da je Južna Koreja prekršila član 18 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je u slučaju dva Svedoka uskratila pravo na odbijanje služenja vojnog roka zbog prigovora savesti.

  20. 26. avgust 2004.

    Ustavni sud proglasio ustavnim zakon na osnovu kog su kažnjavani oni koji su uložili prigovor savesti.

  21. 2001.

    Uprava za ljudske resurse vojske ukida prisilnu regrutaciju, a zatvorske kazne su smanjene sa tri godine na godinu i po.

  22. 1. decembar 1985.

    Kim Džong Gun preminuo zbog nasilnog i nečovečnog postupanja vojnih vlasti tokom izdržavanja zatvorske kazne zbog prigovora savesti.

  23. 17. avgust 1981.

    Kim Sun Ta preminuo zbog nasilnog i nečovečnog postupanja vojnih vlasti tokom izdržavanja zatvorske kazne zbog prigovora savesti.

  24. 28. mart 1976.

    Čung Sang Bok preminuo nakon što su ga vojne vlasti brutalno pretukle jer je na temelju prigovora savesti odbio da služi vojsku.

  25. 19. mart 1976.

    Li Čun Gil preminuo nakon što su ga vojni policajci tokom izdržavanja zatvorske kazne zbog prigovora savesti toliko tukli da mu je pukla slezina.

  26. 14. novembar 1975.

    Kim Džang Sik preminuo nakon što su ga vojni policajci brutalno tukli i mučili jer je na temelju prigovora savesti odbio da služi vojsku.

  27. 1975.

    Predsednik Park Čung Hi uvodi obavezno služenje vojnog roka bez izuzetaka. Jehovini svedoci su prisilno odvođeni u centre za regrutaciju.

  28. 30. januar 1973.

    Uvedena posebna odredba u zakonu o kažnjavanju za odbijanje služenja vojnog roka kojom je maksimalna zatvorska kazna za one koji ulažu prigovor savesti povećana sa tri godine na deset godina. Neki su više puta dobijali poziv za regrutaciju.

  29. 1953.

    U Južnoj Koreji počelo zatvaranje onih koji zbog prigovora savesti odbijaju da služe vojni rok.