Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

5. FEBRUAR 2015.
FRANCUSKA

Najviši upravni sud u Francuskoj okončao diskriminaciju

Najviši upravni sud u Francuskoj okončao diskriminaciju

Nakon naših susreta, ja sam srećan i pevušim u sebi. Vaša poseta mi pruža utehu a proučavanje Biblije daje smisao mom životu.

Želim samo da zahvalim na svemu što ste u pravnom, administrativnom i duhovnom smislu preduzeli da biste neometano vršili svoju službu.

Susreti s vama su odgovor na moje molitve.

Ovako su neki zatvorenici u Francuskoj izrazili svoju zahvalnost za duhovnu pomoć koju dobijaju od Jehovinih svedoka.

Najviši upravni sud u Francuskoj je 16. oktobra 2013. doneo odluku kojom je okončan period diskriminacije Jehovinih svedoka u ovoj zemlji. Ovom odlukom sud je dozvolio Jehovinim svedocima da odlaze u zatvore kao verski službenici i pružaju duhovnu pomoć zatvorenicima koji to žele. *

Svedocima odbijene dozvole za versku službu

Zatvorske uprave su godinama dozvoljavale Svedocima da posećuju zatvorenike i pružaju im duhovnu pomoć i savete iako nisu imali dozvolu na osnovu koje bi bili zvanično priznati kao verski službenici. Situacija je počela da se menja od 1995, kada je Parlamentarno veće objavilo kontroverzan izveštaj koji je sadržao spisak „opasnih“ sekti, među kojima su bili i Jehovini svedoci. Ovaj negativan izveštaj ne samo što je narušio ugled Svedoka već je i pokrenuo talas diskriminacije protiv njih. To se odrazilo i na propovedanje u zatvorima.

Iako parlamentarni izveštaji nisu pravno obavezujući, neki zatvori su na osnovu izveštaja iz 1995. Svedocima ograničili pristup zatvorenicima koji su tražili duhovnu pomoć. Svedoci su imali zakonsko pravo da ih posete samo kao privatna lica, ali ne i kao verski službenici. Više nisu mogli da nose Bibliju ni drugu versku literaturu. Sve posete su se obavljale u javnoj prostoriji koja nije bila pogodna za razgovore o duhovnim temama. Jedan Svedok je rekao da je u tim prostorijama „bilo bučno i prometno kao na železničkoj stanici“. Neke zatvorske ustanove su zahtevale da zatvorenici budu detaljno pregledani nakon posete Svedoka, jer nisu došli u svojstvu verskih službenika.

Nastojeći da dobiju ista prava kao i pripadnici drugih religija, Jehovini svedoci su 2003. od Državne zatvorske uprave tražili dozvole za obavljanje verske službe u zatvorima. Sve molbe su kategorički odbijene. Svedoci su uložili žalbe višem zakonskom telu zbog ovih proizvoljnih i diskriminacionih odluka, ali su bili odbijeni. Francusko ministarstvo pravde je u zvaničnom saopštenju navelo razlog za odbijanje zahteva za dozvolu, rekavši da se Jehovini svedoci ne nalaze na spisku religija koje imaju pravo da posećuju zatvorenike. Ministarstvo je takođe izrazilo zabrinutost da bi odobravanje verske službe Jehovinim svedocima samo ohrabrilo druge verske manjine da traže isto. Nakon više bezuspešnih pokušaja da reše ovo pitanje preko Ministarstva pravde, Svedoci nisu imali drugog izbora nego da slučaj predaju sudu.

Vlasti odbijaju da prekinu diskriminaciju

Jehovini svedoci su 2006. poveli nekoliko parnica kako bi poništili odluke Ministarstva pravde i dobili dozvole za versku službu u zatvorima. Svi upravni i apelacioni sudovi u zemlji koji su bili uključeni u ovaj slučaj zaključili su da je odluka vlasti nezakonita. Godine 2010, Državni visoki organ za borbu protiv diskriminacije i uspostavljanje ravnopravnosti osudio je stav vlasti i preporučio da ministar pravde okonča diskriminaciju.

Francuska vlada ne samo da se oglušila na to upozorenje i odluke suda već je i uložila žalbe Državnom veću, najvišem upravnom sudu u Francuskoj.

Velika pobeda u korist Jehovinih svedoka

Slučaj Jehovinih svedoka je 2013. dospeo do Državnog veća. U razmatranje je uzeto još devet sličnih predmeta. Prema odluci od 16. oktobra 2013, ovaj sud je odbio žalbe francuske vlade. U zaključku je navedeno da zatvorska uprava iz poštovanja prema pravima zatvorenika mora „u najkraćem roku ovlastiti dovoljno verskih službenika, ali u skladu sa zahtevima o bezbednosti i redu u zatvorskoj ustanovi“. Nadalje, ukazujući na francuski Ustav i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Državno veće je izjavilo da „zatvorenici imaju zagarantovanu slobodu misli, savesti i veroispovesti i da mogu ispovedati veru koju oni žele“. Zahvaljujući toj odluci, do sada je u Francuskoj i njenim prekomorskim teritorijama izdato 105 dozvola za versku službu, tako da Jehovini svedoci mogu da posećuju zatvorenike.

U januaru 2014, Državna zatvorska uprava je ovlastila Žan-Marka Furka kao glavnog verskog službenika Jehovinih svedoka. Prema tome, gospodin Furko ima pristup svim zatvorima u Francuskoj. Takođe ima ovlašćenje da zastupa Jehovine svedoke pred Državnom zatvorskom upravom. On je izjavio: „Baš kao i predstavnici drugih religija, od sada će i Jehovini svedoci moći da posećuju zatvorenike na dostojanstvenim i prikladnim mestima, ponekad i u njihovim ćelijama.“

Ova odluka je važna pobeda za versku slobodu u Francuskoj. Ona potvrđuje da zatvorenici imaju pravo da ispovedaju veru koju oni žele i da primaju posete verskih službenika po svom izboru. Jehovini svedoci su zahvalni francuskim sudovima jer su okončali diskriminaciju i tako načinili još jedan korak prema priznavanju Jehovinih svedoka kao religije u Francuskoj.

^ odl. 6 Neki zatvorenici su postali Jehovini svedoci u zatvoru nakon što su došli u kontakt sa Svedocima. Drugi su ranije imali kontakt sa Svedocima ili su odrasli u porodici Svedoka pre nego što su se upustili u kriminal i sada žele da se vrate u skupštinu. Bez obzira na razlog zbog kog žele da ih Jehovini svedoci posete u zatvoru, ovi ljudi imaju pravo na istu versku slobodu kao i zatvorenici koji pripadaju drugim religijama.