Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

MLADI PITAJU

Da li sam perfekcionista?

Da li sam perfekcionista?

Ako

  • ne prihvataš ocenu ispod petice na svakom kontrolnom

  • izbegavaš da probaš nešto novo jer se plašiš neuspeha

  • svaku kritiku doživljavaš kao ličnu uvredu

...onda bi odgovor na gornje pitanje mogao biti da. Ali da li je to uopšte važno?

 Zašto perfekcionizam nije dobar?

Nema ničeg lošeg u tome da daješ sve od sebe. Međutim, „postoji ogromna razlika između zdrave težnje za dostizanjem maksimuma i nezdravog stremljenja ka nemogućem idealu“, kaže se u knjizi Perfectionism — What’s Bad About Being Too Good? Dalje se kaže: „Perfekcionizam može biti teško breme jer, realno gledano, niko nije savršen.“

Biblija se slaže s tim. Ona kaže: „Nema na zemlji pravednog čoveka koji čini samo dobro i nikad ne greši“ (Propovednik 7:20). Pošto si nesavršen, ono što uradiš neće svaki put biti baš fantastično.

Da li ti je teško da se pomiriš s tim? Ako jeste, razmisli o četiri načina na koja perfekcionizam utiče na tebe — i to ne pozitivno.

  1. Kako vidiš sebe. Perfekcionisti previše očekuju od sebe, što je najkraći put do razočaranja. „Budimo realni, nećemo u svemu biti odlični, a ako sebe stalo prekoravamo jer nismo savršeni, na kraju nećemo imati nimalo samopoštovanja. To može biti deprimirajuće“ (Ališa).

  2. Kako gledaš na dobronamerni savet. Perfekcionisti kritiku doživljavaju kao napad na njihovu ličnost. „Kada me neko ispravi, osećam se užasno“, kaže mladić po imenu Džeremi. On još kaže: „To što si perfekcionista sprečava te da priznaš svoje granice i prihvatiš pomoć koja ti je potrebna.“

  3. Kako gledaš na druge. Perfekcionisti su često kritički nastrojeni prema drugima i nije teško razumeti zašto. „Kad očekuješ savršenstvo od sebe, isto očekuješ i od svih drugih“, kaže Ana koja ima 18 godina. „Kad god ljudi ne uspeju da ispune tvoja očekivanja, ti se razočaraš u njih.“

  4. Kako te drugi vide. Ukoliko imaš nerealno visoka očekivanja kada su drugi u pitanju, nemoj biti iznenađen ako ljudi počnu da te izbegavaju. „Iscrpljujuće je pokušavati da ispuniš preterano velika očekivanja perfekcioniste“, kaže devojka po imenu Bet. „Niko ne želi da bude u njegovom društvu.“

 Postoji li bolji način?

Biblija kaže: „Neka vaša razumnost bude poznata“ (Filipljanima 4:5). Razumni ljudi su uravnoteženi u onome što očekuju od sebe i drugih.

„Ionako već imamo dovoljno pritisaka. Zašto bi na to još dodavali i perfekcionizam? To bi bilo previše!“ (Najla).

Biblija kaže: „Da li Jehova, Bog tvoj, traži od tebe išta osim da [...] skromno hodiš sa njim?“ (Mihej 6:8). Skromni ljudi su svesni svojih granica. Oni ne počinju više nego što mogu da završe, niti posvećuju nečemu više vremena nego što to realno mogu da priušte.

„Ukoliko želim da budem zadovoljna onim što radim, mogu da prihvatim samo razumnu količinu obaveza. Više od toga ne mogu“ (Hejli).

Biblija kaže: „Sve što ti dođe pod ruku da činiš, čini to svom snagom svojom“ (Propovednik 9:10). Prema tome, lek za perfekcionizam nije lenjost, već marljivost prožeta već pomenutim vrlinama, a to su razumnost i skromnost.

„Trudim se da ono što radim radim na najbolji mogući način i dajem sve od sebe. Svestan sam da nikad neće ispasti savršeno, ali sam srećan jer znam da sam se maksimalno potrudio“ (Džošua).