Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Da li hrišćani treba da drže sabat?

Da li hrišćani treba da drže sabat?

Odgovor iz Svetog pisma

Hrišćani nisu obavezni da drže sedmični sabat. Oni su pod ’Hristovim zakonom‘, koji ne uključuje držanje sabata (Galatima 6:2; Kološanima 2:16, 17). Zašto u to možemo biti sigurni? Kao prvo, osmotrimo poreklo sabata.

Šta je sabat?

Reč „sabat“ potiče od hebrejske reči koja znači „počinuti, odmoriti“. U Bibliji se prvi put pominje u okviru zapovesti koje su date drevnim Izraelcima (Izlazak 16:23). Na primer, četvrta od Deset zapovesti kaže: „Sećaj se sabatnog dana i smatraj ga svetim. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmi dan je sabat posvećen Jehovi, tvom Bogu. Ne radi nikakav posao“ (Izlazak 20:8-10). Sabat je trajao od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu. Tokom tog vremena, Izraelci nisu smeli da napuštaju svoje mesto, da lože vatru, da skupljaju drva i da nose teret (Izlazak 16:29; 35:3; Brojevi 15:32-36; Jeremija 17:21). Kršenje sabata bio je ozbiljan prestup (Izlazak 31:15).

Određeni dani prema jevrejskom kalendaru, kao i svaka sedma i pedeseta godina, takođe su bili sabatni. Tokom sabatnih godina, zemlja se nije obrađivala, a Izraelci nisu smeli da uteruju dugove od svojih sunarodnika (Levitska 16:29-31; 23:6, 7, 32; 25:4, 11-14; Ponovljeni zakoni 15:1-3).

Isusovom žrtvom sabatni zakon je prestao da važi

Zašto sabatni zakon ne važi za hrišćane?

Zakon o sabatu važio je samo za one koji su bili pod Mojsijevim zakonom (Ponovljeni zakoni 5:2, 3; Jezekilj 20:10-12). Bog nikada nije zahtevao od drugih ljudi da drže sabatni počinak. Osim toga, čak su i Jevreji putem žrtve Isusa Hrista „oslobođeni [Mojsijevog] Zakona“, koji obuhvata i Deset zapovesti (Rimljanima 7:6, 7; 10:4; Galatima 3:24, 25; Efešanima 2:15). Hrišćani ne žive po Mojsijevom zakonu, već po uzvišenom zakonu ljubavi (Rimljanima 13:9, 10; Jevrejima 8:13).

Zablude u vezi sa sabatom

Zabluda: Bog je uveo sabat kada je počinuo sedmog dana.

Činjenica: Biblija kaže: „Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je tog dana počinuo od svih svojih dela. Tako je Bog stvorio sve što je nameravao da načini“ (Postanak 2:3). U ovom stihu nije navedena zapovest, već ono što je Bog radio sedmog stvaralačkog dana. U Bibliji se nigde ne spominje držanje sabatnog počinka pre Mojsijevog vremena.

Zabluda: Izraelci su bili pod sabatnim zakonom pre nego što su dobili Mojsijev zakon.

Činjenica: Mojsije je rekao Izraelcima: „Jehova, naš Bog, sklopio je s nama savez na Horivu“, to jest na području gore Sinaj. Ovaj savez je obuhvatao i sabatni zakon (Ponovljeni zakoni 5:2, 12). Sabat je za Izraelce bio nešto novo. Bog im je rekao da će ih sabat podsećati da su oslobođeni iz Egipta. Da li bi to bio slučaj da su Izraelci još u Egiptu bili pod nekim sabatnim zakonom? (Ponovljeni zakoni 5:15). Zašto im je rečeno da ne skupljaju manu sedmog dana? (Izlazak 16:25-30). I zašto nisu znali da reše slučaj kada je prvi put prekršen sabatni zakon? (Brojevi 15:32-36).

Zabluda: Sabat je večni savez i zato još uvek važi.

Činjenica: Neki biblijski prevodi ukazuju na sabat kao na ’zavet večni‘ (Izlazak 31:16, Daničić–Karadžić). Međutim, hebrejska reč prevedena kao „večni“ takođe može značiti „koji traje u nedogledno vreme“, ali ne obavezno zauvek. Na primer, Biblija koristi isti izraz kada govori o izraelskom sveštenstvu, koje je Bog ukinuo pre oko 2 000 godina (Izlazak 40:15; Jevrejima 7:11, 12).

Zabluda: Hrišćani treba da drže sabat, zato što je to činio i Isus.

Činjenica: Isus je držao sabat zato što je bio Judejac, pa je rođenjem bio obavezan da se drži Mojsijevog zakona (Galatima 4:4). Nakon njegove smrti, Savez zakona, koji obuhvata i sabat, prestao je da važi (Kološanima 2:13, 14).

Zabluda: Apostol Pavle je držao sabat kao hrišćanin.

Činjenica: Pavle je išao u sinagoge na sabat, ali ne da bi ga zajedno s Judejcima držao (Dela apostolska 13:14; 17:1-3; 18:4). On je propovedao dobru vest po sinagogama, pošto se prema tadašnjem običaju u sinagogu mogao pozvati govornik koji bi se obratio svim okupljenima (Dela apostolska 13:15, 32). Pavle je propovedao svakog dana, a ne samo na sabat (Dela apostolska 17:17).

Zabluda: Hrišćanski sabat pada u nedelju.

Činjenica: U Bibliji nigde ne piše da hrišćani treba da se odmaraju i da obožavaju Boga nedeljom, to jest prvog dana u sedmici. Za prve hrišćane, nedelja je bila radni dan kao i svaki drugi. U delu International Standard Bible Encyclopedia navodi se: „Nedelja je tek u IV veku počela da poprima karakteristike sabata, kada je [rimski paganski imperator] Konstantin doneo odluku da određene poslove ne treba raditi u nedelju.“ *

Kako onda objasniti biblijske stihove koji naizgled ukazuju na nedelju kao na poseban dan? Biblija kaže da su se apostol Pavle i drugi suvernici okupili na obrok prvog dana u sedmici, to jest u nedelju, ali to je bilo logično jer je Pavle sledećeg dana nameravao da ode (Dela apostolska 20:7). Slično tome, nekim skupštinama je bilo rečeno da svakog prvog dana u sedmici, to jest u nedelju, odvoje nešto novca za pomoć drugima, ali to je bio samo praktičan predlog za bolje raspolaganje novcem. Odvojeni novac je trebalo da čuvaju kod kuće, a ne da ga nose u skupštinu (1. Korinćanima 16:1, 2).

Zabluda: Pogrešno je odrediti jedan dan u sedmici za odmor i duhovne aktivnosti.

Činjenica: Biblija svakom hrišćaninu prepušta tu odluku (Rimljanima 14:5).

^ odl. 21 Videti i New Catholic Encyclopedia, drugo izdanje, 13. tom, strana 608.