Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Šta znači oprostiti?

Šta znači oprostiti?

Odgovor iz Svetog pisma

Oprostiti znači preći preko nečije krivice ili greške. Grčka reč koja se u Svetom pismu prevodi sa „oprostiti“ doslovno znači „pustiti“, kao kada neko ne zahteva da mu se vrati dug. Isus je upotrebio to poređenje kada je svoje učenike poučavao kako da se mole. Tada je rekao: „Oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom svom dužniku“ (Luka 11:4). Isus je i u poređenju o nemilosrdnom robu poistovetio opraštanje sa poništenjem duga (Matej 18:23-35).

Može se reći da smo drugima oprostili kada nismo ogorčeni i kada ne očekujemo nadoknadu za naneti bol ili gubitak. Pošto Biblija kaže da ljubav „ne pamti zlo“, to znači da nam je potrebna nesebična ljubav da bismo nekome zaista oprostili (1. Korinćanima 13:4, 5).

Šta oproštenje ne znači

  • Tolerisati prestup. Biblija zapravo osuđuje one koji tvrde da su loši postupci bezazleni ili prihvatljivi (Isaija 5:20).

  • Pretvarati se da se ništa nije desilo. Bog je kralju Davidu oprostio ozbiljne grehe, ali ga nije zaštitio od posledica. Davidovi gresi su čak zapisani u Svetom pismu, tako da se za njih i danas zna (2. Samuilova 12:9-13).

  • Dozvoliti da vas drugi iskorišćavaju. Pretpostavimo da ste nekome pozajmili novac, ali ga on protraći i ne može da vam na vreme vrati dug. Njemu je mnogo žao zbog toga i izvinjava vam se. Možda ćete odlučiti da mu to ne uzmete za zlo, da ne pominjete uvek iznova dug i čak da mu oprostite ceo dug. Međutim, možda ćete odlučiti i da mu više ne pozajmljujete novac (Psalam 37:21; Poslovice 14:15; 22:3; Galatima 6:7).

  • Oprostiti bez opravdanog razloga. Bog ne oprašta ljudima koji namerno čine ozbiljne grehe i odbijaju da priznaju svoje greške, da se promene i izvine onima koje su svojim postupanjem povredili (Poslovice 28:13; Dela apostolska 26:20; Jevrejima 10:26). Osobe koje se ne kaju postaju Božji neprijatelji. Bog ne očekuje da opraštamo onima kojima on ne oprašta (Psalam 139:21, 22).

    Šta ako je neko bio okrutan prema vama i ne želi da se izvini, pa čak ni da prizna ono što je uradio? Biblija savetuje: „Odbaci gnev i odagnaj srdžbu“ (Psalam 37:8). Iako nećete opravdavati takvo ponašanje, nemojte dozvoliti da vas obuzme gnev. Budite uvereni da će Bog pozvati tu osobu na odgovornost (Jevrejima 10:30, 31). Isto tako, biće vam lakše ako razmišljate o Božjem obećanju da će doći vreme kada više nećemo osećati nikakvu bol koja nas sada muči (Isaija 65:17; Otkrivenje 21:4).

  • Oprostiti svaku nazovi-uvredu. Ponekad možda nije potrebno da oprostimo, već da se pitamo da li uopšte imamo razloga da se vređamo. Sveto pismo kaže: „Nemoj se brzo vređati, jer uvredljivost počiva u nedrima bezumnih“ (Propovednik 7:9).

Šta će nam pomoći da oprostimo drugima

  1. Setimo se šta znači oprostiti. Opraštati ne znači da tolerišemo neispravno ponašanje niti da se pravimo kao da se ništa nije desilo. To jednostavno znači da smo odlučili da pređemo preko greške.

  2. Razmislimo zašto je dobro da oprostimo. Ako nismo ljuti i ogorčeni, ostaćemo smireni i bićemo zdraviji i srećniji (Poslovice 14:30; Matej 5:9). Što je još važnije, treba da opraštamo drugima da bi i Bog nama oprostio (Matej 6:14, 15).

  3. Budimo saosećajni. Svi smo nesavršeni (Jakovljeva 3:2). Kao što se mi bolje osećamo kada drugi nama nešto oproste, tako se i drugi bolje osećaju kada mi njima oprostimo (Matej 7:12).

  4. Budimo razumni. Kada se radi o nečemu što nije toliko važno, možemo primeniti sledeći biblijski savet: „Podnosite jedni druge“ (Kološanima 3:13).

  5. Brzo praštajmo. Nastojmo da što pre oprostimo. Nemojmo dozvoliti da nas gnev izjeda (Efešanima 4:26, 27).