Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Šta je sveti duh?

Odgovor iz Svetog pisma

Sveti duh je sila kojom se Bog služi (Mihej 3:8; Luka 1:35). Bog šalje svoj duh tako što usmerava svoju silu tamo gde je potrebno da bi ostvario svoju nameru (Psalam 104:30; 139:7).

U Svetom pismu reč „duh“ je prevod hebrejske reči ruah i grčke reči pnevma. Ove reči uglavnom ukazuju na silu kojom se Bog služi, to jest sveti duh (Postanak 1:2). Međutim, u Svetom pismu ove reči se mogu odnositi i na:

U svim navedenim slučajevima ukazuje se na nešto nevidljivo, ali su rezultati njihovog delovanja vidljivi. Slično tome, Božji duh je „poput vetra, nevidljiv, nematerijalan i moćan“ (An Expository Dictionary of New Testament Words, od Vilijama Vajna).

U Svetom pismu se na Božji sveti duh ukazuje kao na „ruke“ i „prste“ (Psalam 8:3; 19:1; Luka 11:20; uporediti s Matejem 12:28). Poput zanatlije koji koristi ruke i prste da bi obavio neki posao, Bog je koristio svoj duh da bi:

Sveti duh nije osoba

Pošto se u Svetom pismu na Božji duh ukazuje kao na njegove „ruke“, „prste“ i „dah“, očigledno je da sveti duh nije osoba (Izlazak 15:8, 10). Kao što zanatlijine ruke ne mogu da rade nezavisno od njegovog uma i tela, Božji sveti duh deluje samo onako kako ga Bog usmeri (Luka 11:13). U Svetom pismu se Božji duh upoređuje i s vodom i dovodi se u vezu s verom i znanjem. Sva ova poređenja ukazuju na to da sveti duh nije osoba (Isaija 44:3; Dela apostolska 6:5; 2. Korinćanima 6:6).

U Bibliji piše da se Bog zove Jehova, a njegov sin Isus Hrist, ali nigde ne piše ime svetog duha (Isaija 42:8; Luka 1:31). Kada je hrišćanski mučenik Stefan imao čudesnu viziju neba, on je video dve, a ne tri osobe. U Bibliji piše: „On je, pun svetog duha, upro pogled u nebo i ugledao Božju slavu i Isusa kako stoji s desne strane Bogu“ (Dela apostolska 7:55). Bog je svetim duhom omogućio Stefanu da ima tu viziju.

Zablude o svetom duhu

Zabluda: „Sveti Duh“ je osoba i deo je Trojstva, kao što piše u 1. Jovanovoj 5:7, 8, u biblijskom prevodu Daničić–Karadžić.

Činjenica: U biblijskom prevodu Daničić–Karadžić, u 1. Jovanovoj 5:7, 8 između ostalog piše: „Otac, Riječ, i sveti Duh; i ovo je troje jedno. I troje je što svjedoči na zemlji.“ Međutim, istraživači su otkrili da te reči nije napisao apostol Jovan, tako da one ne treba da se nalaze u Bibliji. Profesor Brus Mecger je napisao: „Sasvim je sigurno da su ove reči naknadno dodate i one se ne smeju nalaziti u grčkom delu Svetog pisma“ (A Textual Commentary on the Greek New Testament).

Zabluda: U Svetom pismu se svetom duhu pripisuju ljudske karakteristike i to dokazuje da je sveti duh osoba.

Činjenica: Sveto pismo ponekad pripisuje svetom duhu ljudske karakteristike, ali to ne dokazuje da je sveti duh osoba. Sveto pismo takođe personifikuje mudrost, smrt i greh (Poslovice 1:20; Rimljanima 5:17, 21). Na primer, za mudrost je rečeno da ima dela i decu, a za greh je rečeno da zavodi, ubija i prouzrokuje požudu (Matej 11:19; Luka 7:35; Rimljanima 7:8, 11).

Takođe, apostol Jovan je citirajući Isusa sveti duh nazvao pomoćnikom (utešiteljem) koji će pokazati šta je greh, davaće uputstva, govoriće, čuti, objaviti, proslaviti i primiti. Apostol je koristio ličnu zamenicu muškog roda „on“ kada je ukazivao na tog pomoćnika (Jovan 16:7-15). On je to uradio jer je grčka reč za „pomoćnika“ (parakletos) imenica muškog roda i za nju se po pravilima grčke gramatike mora koristiti zamenica u muškom rodu. Kada je Jovan govorio o svetom duhu koristeći imenicu srednjeg roda pnevma, koristio je zamenicu u srednjem rodu „to“ (Jovan 14:16, 17).

Zabluda: Krštenje u ime svetog duha dokazuje da je sveti duh osoba.

Činjenica: U Bibliji se ponekad koristi reč „ime“ da bi se istakli moć i autoritet (Ponovljeni zakoni 18:5, 19-22; Jestira 8:10). To je slično izrazu „u ime zakona“, koji ne znači da je zakon osoba. Osoba krštena „u ime“ svetog duha priznaje njegovu moć i ulogu u ostvarivanju Božje namere (Matej 28:19).

Zabluda: Isusovi apostoli i drugi učenici su verovali da je sveti duh osoba.

Činjenica: To ne piše u Svetom pismu, niti to istorija dokazuje. U delu Encyclopædia Britannica piše: „Definicija da je Sveti Duh odvojeno božansko biće [...] uspostavljena je na Konstantinopoljskom saboru održanom 381.“ To je bilo više od 250 godina nakon smrti poslednjeg apostola.

Saznajte više

DOBRE VESTI IZ SVETOG PISMA

Ko je Bog?

Da li Bog ima ime i da li mu je stalo do nas?

STRAŽARSKA KULA

Laž koja je Boga obavila velom tajne

Dogmat o Trojstvu nas sprečava da upoznamo i zavolimo Boga. Da li zaista možemo voleti nekoga koga je nemoguće upoznati i shvatiti?