Vrati se na sadržaj

Šta je spasenje?

Odgovor iz Svetog pisma

Reči „spasti“ i „spasenje“ u Svetom pismu se ponekad koriste da se prenese misao o izbavljenju iz neke opasnosti ili od uništenja (Izlazak 14:13, 14; Dela apostolska 27:20). Međutim, često ukazuju na spasenje od greha (Matej 1:21). Pošto greh vodi do smrti, oni koji su spaseni od njega mogu se nadati večnom životu (Jovan 3:16, 17). *

Kako se osoba može spasti?

Da bi neko bio spasen, mora verovati u Isusa i to dokazati poslušnošću njegovim zapovestima (Dela apostolska 4:10, 12; Rimljanima 10:9, 10; Jevrejima 5:9).

Sveto pismo govori da su dela učinjena iz poslušnosti neophodna da bismo pokazali da nam je vera živa (Jakovljeva 2:24, 26). Međutim, to ne znači da možemo zaslužiti spasenje. Ono je „Božji dar“ koji se temelji na njegovoj nezasluženoj dobroti, to jest milosti (Efešanima 2:8, 9, Savremeni srpski prevod).

Važi li „jednom spasen, zauvek spasen“?

Ne. Spaseni davljenik može ponovo pasti ili skočiti u vodu. Slično tome, osoba neće ostati na putu spasenja ukoliko svoju veru ne pokaže delima. Zato u Svetom pismu nalazimo podsticaj upućen hrišćanima: „Snažno [se] borite za veru“ (Judina 3). Ono takođe upozorava one koji su spaseni: „Radite na svom spasenju sa strahom i drhtanjem“ (Filipljanima 2:12).

Ko je Spasitelj — Bog ili Isus?

Sveto pismo kaže da spasenje u prvom redu dolazi od Boga, kojeg često naziva „Spasiteljem“ (1. Samuilova 10:19; Isaija 43:11; Titu 2:10; Judina 25). Nadalje, Bog je koristio različite ljude da bi izbavio drevni izraelski narod, i na njih se u Svetom pismu ukazuje kao na „spasitelje“ (Nemija 9:27; Sudije 3:9, 15; 2. Kraljevima 13:5). * Slično tome, pošto Bog putem otkupne žrtve Isusa Hrista izbavlja ljude od greha, Sveto pismo ukazuje na Isusa kao na „Spasitelja“ (Dela apostolska 5:31; Titu 1:4). *

Da li će svi biti spaseni?

Ne, neki neće biti spaseni (2. Solunjanima 1:9). Kada su Isusa upitali: „Da li je malo onih koji će biti spaseni?“, on im je rekao: „Snažno se naprežite da uđete na uska vrata, jer će mnogi, kažem vam, tražiti da uđu, ali neće moći“ (Luka 13:23, 24).

Zablude o spasenju svih ljudi

Zabluda: Svi ljudi će biti spaseni jer u 1. Korinćanima 15:22 stoji da će „u Hristu svi oživeti“.

Činjenica: Kontekst pokazuje da je reč o uskrsenju (1. Korinćanima 15:12, 13, 20, 21, 35). Prema tome, izraz da će „u Hristu svi oživeti“ jednostavno znači da je uskrsenje moguće preko Isusa Hrista (Jovan 11:25).

Zabluda: Svi ljudi će biti spaseni jer u Titu 2:11 stoji da Bog „spasava sve ljude“ (Daničić–Karadžić).

Činjenica: Grčka reč prevedena sa „sve“ može se prevesti i sa „sve vrste“. * Prema tome, ispravno značenje reči iz Titu 2:11 jeste da Bog omogućava spasenje svim vrstama ljudi, što podrazumeva osobe „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“ (Otkrivenje 7:9, 10).

Zabluda: Svi ljudi će biti spaseni jer u 2. Petrovoj 3:9 stoji da Bog„ne želi da iko propadne“.

Činjenica: Bog želi da ljudi budu spaseni, ali ih ne primorava na to. Njegov dan suda podrazumeva i uništenje bezbožnika (2. Petrova 3:7).

^ odl. 3 Sveto pismo kaže da je neka osoba spasena iako zapravo njeno spasenje od greha i smrti tek predstoji (Efešanima 2:5; Rimljanima 13:11).

^ odl. 10 U navedenim stihovima, u nekim prevodima koriste se reči „izbavitelj“, „junak“, „vođa“ ili čak „neko“ umesto reči „spasitelj“. Međutim, u izvornom biblijskom tekstu se na svakom mestu koristi ista hebrejska reč, bez obzira da li se ukazuje na ljude kao spasitelje ili na Jehovu Boga kao Spasitelja (Psalam 7:10).

^ odl. 10 Ime Isus je izvedeno iz hebrejskog imena Jehošua, koje znači „Jehova je spasenje“.

^ odl. 17 Videti rečnik Vine’s Complete Expository Dictionary of Old and New Testament Words. Ista grčka reč nalazi se i u Mateju 5:11, gde je Isus rekao da će ljudi njegovim sledbenicima pripisivati „svakakva zla“.