Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Sudije 5:1-31

5  Tog dana su Devora+ i Varak,+ Avinejemov sin,+ zapevali ovu pesmu:+   „Rasuše ljudi kose svoje u Izraelu, spremni za boj, Narod se dobrovoljno odazva,+ Blagosiljajte Jehovu!+   Čujte, kraljevi!+ Slušajte, poglavari! Ja ću Jehovi pevati, Pesmom ću hvaliti+ Jehovu, Boga Izraelovog.+   Jehova, kad si krenuo sa Sira,+ Kad si pošao iz Edoma,+ Zemlja se tresla+ i nebesa su kišu izlila,+ Oblaci su kišom lili.   Gore su se rastopile pred licem Jehovinim,+ I sam Sinaj+ pred licem Jehove,+ Boga Izraelovog.+   U danima Samegara,+ Anatovog sina, U danima Jailje,+ putevi su bili pusti, A putnici su išli putevima zaobilaznim.+   Pusta su bila sela izraelska, pusta su bila,+ Dok nisam ustala ja, Devora,+ Dok nisam ustala kao majka u Izraelu.+   Bogove nove oni su izabrali.+ Rat je tada bio na vratima.+ Ni štit ni koplje nisu se videli Među četrdeset hiljada u Izraelu.+   Srce je moje sa izraelskim zapovednicima,+ Koji su se dobrovoljno javili između naroda.+ Blagosiljajte Jehovu.+ 10  Vi što na riđim magaricama jašete,+ Što na raskošnim ćilimima sedite, I putevima idete, Razmislite!+ 11  Čuli su se glasovi onih koji vodu dele na pojilištima.+ Nabrajali su tamo pravedna dela Jehovina,+ Pravedna dela njegovog naroda koji živi u izraelskim selima. Tada je Jehovin narod na vrata sišao. 12  Probudi se, Devora,+ probudi se! Probudi se, probudi se i pesmu zapevaj!+ Ustani, Varače,+ i odvedi zarobljenike svoje, sine Avinejemov!+ 13  Tada su preživeli sišli k velikašima. Narod Jehovin k meni je sišao da se protiv junaka bori. 14  Oni koji su poreklom od Jefrema došli su u ravnicu,+ Oni su s tobom, Venijamine, među narodom tvojim. Od Mahira+ su zapovednici izašli, Od Zavulona oni što se pisarskim priborom služe.+ 15  Knezovi Isaharovi+ s Devorom su bili, Isahar, kao i Varak,+ U ravnicu je pešice poslan bio.+ Dugo se kolebalo srce sinova Ruvimovih.+ 16  Zašto si seo među bisage, I slušaš kako pastir frulu stadu svira?+ Dugo se kolebalo srce sinova Ruvimovih.+ 17  Galad je ostao s one strane Jordana.+ A zašto je Dan tada na brodovima bio?+ Asir je dokono na obali sedeo, I u pristaništima svojim živeo.+ 18  Zavulon je narod koji je dušu svoju smrti izlagao,+ A tako i Neftalim,+ na uzvišenjima u polju.+ 19  Kraljevi su u boj pošli. Tada su se hananski kraljevi borili+ U Tanahu,+ kod voda megidskih,+ Ali srebra nisu zaplenili.+ 20  S neba su se zvezde borile,+ Sa staza svojih borile su se protiv Sisare. 21  Vode Kisona sve su ih odnele,+ Vode pradavne, vode Kisona.+ Dušo moja, silnike si gazila.+ 22  Tada se začuo topot konja,+ Silovita jurnjava pastuvâ. 23  ’Prokunite+ Miroz‘, rekao je anđeo Jehovin.+ ’Proklinjite stanovnike njegove, Jer nisu Jehovi u pomoć pritekli, S junacima nisu pomogli Jehovi.‘ 24  Blagoslovljena bila Jailja,+ žena Evera Kenejca,+ više od svih žena, Blagoslovljena bila više od svih žena u šatorima.+ 25  Tražio je vodu, mleka mu je dala. U veliku skupocenu činiju nalila mu je kiselog mleka.+ 26  Rukom je svojom za šatorskim klinom posegnula, I desnicom svojom za maljem.+ Udarila je Sisaru i glavu mu je probola,+ Slepoočnice mu je smrskala i probila. 27  Pred nogama njenim srušio se, pao je, sručio se. Pred nogama njenim srušio se, pao je. Kako se srušio, tako je mrtav ostao.+ 28  Na prozoru je bila majka Sisarina, Kroz prozorsku rešetku+ pogledom ga je tražila i govorila: ’Zašto kola njegovih nema tako dugo?+ Zašto kasni topot zaprege njegove?‘+ 29  Mudre plemkinje+ njene odgovorile su joj, A i sama je sebi govorila: 30  ’Zar nisu plen našli pa ga dele,+ Po devojku, dve devojke na svakog čoveka,+ Tkanine raznobojne zaplenili su za Sisaru, tkanine raznobojne zaplenili su, Haljinu vezenu, tkaninu obojenu, dve haljine vezene, Da budu ukras oko vrata onima što su plen uzeli?‘ 31  Neka tako propadnu svi neprijatelji tvoji,+ Jehova, A oni koji te vole+ neka budu kao sunce kad u svojoj snazi grane.“+ Tako je zemlja bila u miru četrdeset godina.+

Fusnote