Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Sudije 11:1-40

11  Jeftaj+ iz Galada+ bio je snažan i hrabar čovek.+ Bio je sin bludnice,+ a otac mu je bio Galad.  Galad je imao još jednu ženu koja mu je rodila sinove. Kada su sinovi te žene odrasli, oterali su Jeftaja, govoreći mu: „Nećeš imati nasledstva u domu našeg oca,+ jer si sin druge žene.“  Zato je Jeftaj pobegao od svoje braće i nastanio se u zemlji Tov.+ Oko Jeftaja su se okupili ljudi koji su ostali bez posla i s njim su odlazili u pljačku.+  Posle nekog vremena, Amonovi sinovi su napali Izrael.+  Kada su Amonovi sinovi napali Izrael,+ galadske starešine su otišle da dovedu Jeftaja iz zemlje Tov.+  Rekle su mu: „Dođi da nam budeš zapovednik, da se borimo protiv Amonovih sinova.“  A Jeftaj reče galadskim starešinama:+ „Zar me vi niste mrzeli pa ste me zato oterali iz doma mog oca?+ Zašto sada kad ste u nevolji dolazite kod mene?“+  Tada galadske starešine odgovoriše Jeftaju: „Došli smo kod tebe+ da pođeš s nama i boriš se protiv Amonovih sinova i da budeš poglavar nad nama i nad svim stanovnicima Galada.“+  Jeftaj reče galadskim starešinama: „Ako me povedete nazad da se borim protiv Amonovih sinova pa mi ih Jehova preda,+ biću vam poglavar!“ 10  Tada galadske starešine rekoše Jeftaju: „Neka nas Jehova čuje i neka sudi između nas+ ako ne učinimo kako si rekao.“+ 11  Tako je Jeftaj otišao s galadskim starešinama i narod ga je postavio za svog poglavara i zapovednika.+ Jeftaj je sve to ponovio pred Jehovom+ u Mispi.+ 12  Zatim je Jeftaj poslao glasnike kralju Amonovih sinova+ i poručio mu: „Šta imaš protiv mene+ pa si došao da se boriš sa mnom u mojoj zemlji?“ 13  A kralj Amonovih sinova reče Jeftajevim glasnicima: „Izrael je po izlasku iz Egipta uzeo moju zemlju+ od Arnona+ do Javoka i Jordana.+ Zato je sada mirno vrati.“ 14  Ali Jeftaj opet posla glasnike kralju Amonovih sinova 15  i poruči mu: „Ovako kaže Jeftaj: ’Izrael nije uzeo ni moavsku zemlju+ ni zemlju Amonovih sinova.+ 16  Jer kad je Izrael izašao iz Egipta, išao je pustinjom do Crvenog mora+ i došao u Kadis.+ 17  Tada je Izrael poslao glasnike edomskom kralju+ i poručio mu: „Molim te, pusti da prođem kroz tvoju zemlju“, ali edomski kralj nije poslušao. Poslao je glasnike i moavskom+ kralju, ali je i on odbio. Tako je Izrael ostao u Kadisu.+ 18  Dok su išli pustinjom, zaobišli su edomsku+ i moavsku zemlju. Išli su istočno od moavske zemlje+ i ulogorili se na području oko Arnona. Nisu prelazili moavsku granicu,+ jer je Arnon bio moavska granica.+ 19  „’Zatim je Izrael poslao glasnike amorejskom kralju Sionu koji je vladao u Esevonu.+ Izrael mu je poručio: „Molim te, pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju do mesta u koje idemo.“+ 20  Ali Sion nije verovao Izraelcima da će samo proći kroz njegovo područje i zato je okupio ceo svoj narod, ulogorio se u Jasi+ i napao Izrael.+ 21  Tada je Jehova, Izraelov Bog, dao Siona i ceo njegov narod u ruke Izraelu koji ih je porazio. Izrael je zauzeo svu zemlju Amoreja koji su živeli u toj zemlji.+ 22  Tako je osvojio svu amorejsku zemlju od Arnona do Javoka i od pustinje do Jordana.+ 23  „’A sada kada je Jehova, Izraelov Bog, oterao Amoreje pred svojim narodom Izraelom,+ ti želiš da oteraš taj narod. 24  Zar nećeš oterati sve one koje ti Hemos,+ tvoj bog, dâ da ih oteraš? A mi ćemo oterati sve koje Jehova, naš Bog, otera pred nama.+ 25  Zar si ti bolji od Valaka, Seforovog sina, moavskog kralja?+ Da li se on prepirao s Izraelom? Da li se borio protiv njega? 26  Izrael već trista godina živi u Esevonu i njegovim okolnim gradovima,+ Aroiru+ i njegovim okolnim gradovima, a i u svim gradovima uz Arnon, pa zašto im za to vreme niste sve to oteli?+ 27  Ja tebi nisam zgrešio, a ti si nepravedan prema meni jer se boriš protiv mene. Neka Jehova danas bude Sudija+ i neka sudi između Izraelovih sinova i Amonovih sinova.‘“ 28  Ali kralj Amonovih sinova nije poslušao reči koje mu je poručio Jeftaj.+ 29  Tada je Jehovin duh sišao na Jeftaja+ i on je prošao kroz Galad i Manasijino područje, prošao je i kroz Mispu u Galadu,+ a od Mispe u Galadu došao je do Amonovih sinova. 30  Jeftaj se zavetovao+ Jehovi rečima: „Ako mi predaš u ruke Amonove sinove, 31  neka Jehovi pripadne+ ko god izađe na vrata mog doma, ko pođe meni u susret kad se vratim kao pobednik+ nad Amonovim sinovima. Njega ću dati kao žrtvu paljenicu.“+ 32  Tako je Jeftaj krenuo na Amonove sinove da se bori protiv njih i Jehova ih je predao njemu u ruke. 33  Napadao ih je od Aroira do Minita,+ u dvadeset gradova, i sve do Avel-Keramima i naneo im je veliki poraz. Tako su Amonovi sinovi bili pokoreni pred Izraelovim sinovima. 34  Zatim se Jeftaj vratio svojoj kući u Mispu,+ kad gle, u susret mu je izašla njegova kći udarajući u daire i igrajući!+ Ona mu je bila jedinica. Osim nje nije imao ni sinova ni kćeri. 35  Kada je ugleda, razdera svoje haljine+ i reče: „Jao, kćeri moja! Zavila si me u veliku tugu! Kako baš tebi nevolju da nanesem! Ja sam se zavetovao Jehovi i ne mogu poreći to što sam zavetovao.“+ 36  Ona mu odgovori: „Oče moj, ako si se zavetovao Jehovi, učini sa mnom onako kako si mu rekao,+ jer se Jehova osvetio tvojim neprijateljima, Amonovim sinovima.“ 37  Zatim reče svom ocu: „Ispuni mi još ovu molbu: daj mi dva meseca i pusti me da sa svojim drugaricama odem u gore i da oplačem svoje devičanstvo.“+ 38  On joj reče: „Idi!“ Tako ju je pustio na dva meseca. Ona je otišla u gore sa svojim prijateljicama i oplakala svoje devičanstvo. 39  Kada su prošla dva meseca, vratila se svom ocu i on je postupio s njom prema svom zavetu.+ Ona nikada nije legla s muškarcem. Od tada je u Izraelu postao običaj 40  da svake godine, četiri dana u godini, Izraelove kćeri idu da pohvale kćer Jeftaja iz Galada.+

Fusnote