Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Ruta 1:1-22

1  U danima kad su sudije+ delile pravdu dogodilo se da je u zemlji zavladala glad,+ pa je jedan čovek iz Vitlejema+ u Judi otišao sa svojom ženom i svoja dva sina da se nastani u moavskoj zemlji.+  Taj čovek se zvao Elimeleh, njegova žena se zvala Nojemina, a njegova dva sina zvala su se Malon i Heleon. Oni su bili Efraćani,+ iz Vitlejema u Judi. Kada su stigli u moavsku zemlju, tamo su se nastanili.  Posle nekog vremena Nojeminin muž Elimeleh je umro, i ona je ostala sa svoja dva sina.  Kasnije su se oni oženili Moavkama.+ Jedna se zvala Orfa, a druga Ruta.+ U moavskoj zemlji živeli su oko deset godina.  Zatim su umrla i njih dvojica, Malon i Heleon, pa je Nojemina ostala bez svoja dva sina i bez muža.  Tada je ona ustala sa svojim snahama da se vrati iz moavske zemlje, jer je u moavskoj zemlji čula da je Jehova obratio pažnju na svoj narod+ i dao mu hleba.+  Ona je izašla iz mesta gde je živela,+ a s njom su bile i obe njene snahe, i one su pošle putem da se vrate u Judinu zemlju.  Na kraju Nojemina reče svojim dvema snahama: „Idite, vratite se svaka u dom svoje majke. Neka vam Jehova pokaže ljubav,*+ kao što ste je vi pokazale onima koji su sada mrtvi i meni.+  Neka vas Jehova obdari+ time da nađete mir,+ svaka u domu svog muža.“ Tada ih je poljubila,+ a one su glasno zaplakale. 10  I rekle su joj: „Ne, nego ćemo se s tobom vratiti tvom narodu.“+ 11  Ali Nojemina reče: „Vratite se, kćeri moje! Zašto da idete sa mnom? Zar ja imam još sinova u svojoj utrobi da vam oni budu muževi?+ 12  Vratite se, kćeri moje, idite, jer sam ja prestara za udaju. Pa i kad bih rekla da još imam nade i da ću se još večeras udati i roditi sinove,+ 13  zar biste ih čekale dok ne odrastu? Zar biste zbog njih ostale same i neudate? Ne, kćeri moje, velika je gorčina u meni zbog vas, jer se ruka Jehovina podigla na mene.“+ 14  Na to su one još jače zaplakale. Zatim je Orfa poljubila svoju svekrvu i otišla, a Ruta je ostala s njom.+ 15  Nojemina joj reče: „Evo, tvoja jetrva, koja je kao i ti ostala udovica, vratila se svom narodu i svojim bogovima.+ Vrati se i ti s njom.“+ 16  Ali Ruta joj odgovori: „Nemoj me nagovarati da te ostavim i da odem od tebe, jer kuda ti ideš, ići ću i ja, i gde se ti nastaniš, nastaniću se i ja.+ Tvoj narod biće moj narod+ i tvoj Bog moj Bog.+ 17  Gde ti umreš, umreću i ja,+ i tamo ću biti sahranjena. Neka mi Jehova učini tako i neka me još teže kazni+ ako me išta osim smrti rastavi od tebe.“ 18  Kad je Nojemina videla da je ona čvrsto odlučila da ide s njom,+ nije je više odvraćala. 19  Tako su obe išle dalje dok nisu stigle u Vitlejem.+ Kad su stigle u Vitlejem, sav se grad uskomešao zbog njih,+ a žene su govorile: „Je li to Nojemina?“+ 20  A ona im je govorila: „Ne zovite me Nojemina!* Zovite me Mara,* jer me je Svemoćni+ ispunio velikom gorčinom.+ 21  Puna sam otišla,+ a Jehova me praznih ruku vraća.+ Zašto da me zovete Nojemina, kad me je Jehova ponizio+ i kad me je Svemoćni u tugu zavio?“+ 22  Tako se Nojemina vratila, a s njom se iz moavske zemlje+ vratila i Ruta Moavka, njena snaha. One su stigle u Vitlejem+ na početku žetve ječma.+

Fusnote

 Ili: „vernu ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 „Nojemina“ znači „moje veselje“.
 „Mara“ znači „gorčina“.