Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Rimljanima 9:1-33

9  Istinu govorim+ u Hristu, ne lažem,+ jer moja savest svedoči sa mnom u svetom duhu,  da su mi velika tuga i neprekidan bol u srcu.+  Jer bih želeo da ja lično budem proklet i odvojen od Hrista u korist svoje braće,+ koji su mi rod po telu.+  Oni su Izraelci+ i njih je Bog posinio+ i njima pripadaju slava+ i savezi+ i Zakon+ i služba Bogu*+ i obećanja.+  Njihovi su i praočevi+ i od njih je po telu potekao Hrist.+ Neka je Bog,+ koji je iznad svega, blagoslovljen u svu večnost. Amin.  Međutim, to ne znači da je Božja reč zatajila.+ Jer nisu Izrael svi koji potiču od Izraela.+  Niti su svi Avrahamova deca samo zato što su njegovo potomstvo,+ nego kao što piše: „Ono što će se nazvati ’tvojim potomstvom‘ doći će preko Isaka.“+  To jest, deca dobijena po telu+ nisu ujedno i Božja deca,+ nego se deca dobijena po obećanju+ računaju kao potomstvo.  Jer obećanje je glasilo ovako: „Doći ću dogodine u ovo doba i Sara će imati sina.“+ 10  Ali nije samo tada dato obećanje, nego i kad je Rebeka začela blizance+ s jednim čovekom, s našim praocem Isakom. 11  Dok se još nisu rodili niti učinili kakvo dobro ili zlo+ — da bi Božja namera o izboru i dalje zavisila od onoga koji poziva,+ a ne od dela — 12  bilo joj je rečeno: „Stariji će robovati mlađem.“+ 13  Kao što je napisano: „Jakova sam voleo, a Isava zamrzeo.“+ 14  Dakle, šta ćemo reći? Ima li kod Boga nepravde?+ Nipošto! 15  Jer Mojsiju kaže: „Smilovaću se onome kome želim da se smilujem, i biću milostiv onome kome želim da budem milostiv.“+ 16  Dakle, to ne zavisi od onoga ko ima želju niti od onoga ko se trudi, nego od Boga,+ koji pokazuje milosrđe.+ 17  Jer Pismo za faraona kaže: „Ostavio sam te da živiš, da na tebi pokažem svoju moć i da se moje ime objavi po celoj zemlji.“+ 18  Dakle, nekima pokazuje milosrđe jer tako želi,+ a nekima daje da budu tvrdokorni jer tako želi.+ 19  Na to ćeš mi reći: „Zašto onda Bog okrivljuje ljude? Pa ko se može odupreti njegovoj volji?“+ 20  Čoveče,+ ko si ti da prigovaraš Bogu?+ Zar će delo reći svom tvorcu: „Zašto si me ovakvim napravio?“+ 21  Zar grnčar+ nema vlast nad glinom da od iste gline napravi jednu posudu za časnu upotrebu, a drugu za nečasnu upotrebu?+ 22  Pa šta ako je Bog, iako je hteo da pokaže gnev i da obznani svoju moć, s puno dugotrpljivosti podnosio posude gneva spremne za uništenje,+ 23  da bi obznanio bogatstvo+ svoje slave na posudama+ milosrđa, koje je unapred pripremio za slavu,+ 24  naime na nama, koje je pozvao ne samo između Judejaca nego i između neznabožaca?+ 25  Tako i u Osiji kaže: „One koji nisu moj narod+ zvaću ’svojim narodom‘ i onu koja nije voljena zvaću ’voljenom‘.+ 26  I na mestu gde im je bilo rečeno: ’Vi niste moj narod‘, tamo će se nazvati ’sinovima živog Boga‘.“+ 27  A Isaija viče o Izraelu: „Ako bi Izraelovih sinova brojem bilo i kao peska morskog,+ samo će se ostatak spasti.+ 28  Jer Jehova će se potpuno i brzo obračunati s onima što žive na zemlji.“+ 29  I kao što je Isaija prorekao: „Da nam Jehova nad vojskama+ nije ostavio potomstvo, bili bismo kao Sodom, bili bismo slični Gomori.“+ 30  Dakle, šta ćemo reći? Da su neznabošci, iako ne traže pravednost, postigli pravednost,+ pravednost koja proizlazi iz vere.+ 31  A Izrael, iako je tražio zakon pravednosti, nije uspeo da postigne svrhu tog zakona.+ 32  Zašto? Zato što ga nije tražio verom, nego delima.+ Spotakli su se na „kamen spoticanja“,+ 33  kao što je napisano: „Gle, postavljam na Sionu kamen+ spoticanja i stenu posrtanja,+ ali niko ko veruje u njega neće se razočarati.“+

Fusnote

 Ili: „sveta služba“.