Psalam 90:1-17

Molitva Mojsija, Božjeg čoveka.+ 90  Ti si, Jehova, okrilje naše+Iz naraštaja u naraštaj.+   Pre nego što su se gore rodile,+Pre nego što si zemlju+ i plodno tlo+ sazdao,*Oduvek i zauvek ti si Bog.+   Smrtnog čoveka u prah vraćaš,+I govoriš: „Vratite se u prah, sinovi ljudski.“+   Jer je hiljadu godina u očima tvojim kao dan jučerašnji kad mine,+I kao straža noćna.+   Ti ih odnosiš,+ oni su samo san,+Ujutru su kao trava zelena što niče.+   Ona ujutru cveta, napreduje,+A uveče vene i suši se.+   Jer nestajemo od gneva tvoga+Smeteni smo zbog jarosti tvoje.+   Prestupe si naše pred sebe stavio,+I naše tajne grehe* pred svetlost lica svoga.+   Jer zbog gneva tvoga svi se dani naši primiču kraju svome,+Godine naše kao uzdah prolaze.+ 10  Dani naši traju sedamdeset godina,+A kod snažnijih osamdeset godina.+Ipak samo nevolju i patnju donose,+Jer brzo prolaze i mi odlećemo.+ 11  Ko poznaje snagu gneva tvoga+I ko poznaje jarost tvoju, veliku kao strah koji ti pripada?+ 12  Nauči nas tako brojati dane naše+Da bismo srce mudro stekli.+ 13  Vrati se, o Jehova!+ Dokle će to trajati?+Sažali se na sluge svoje.+ 14  Ujutru nas nasiti dobrotom* svojom,+Da kličemo radosno i veselimo se u sve dane svoje.+ 15  Obraduj nas za sve one dane kad si nam nevolju nanosio,+Za sve one godine kad smo zlo gledali.+ 16  Neka se delo tvoje pokaže na slugama tvojim,+I veličanstvo tvoje na sinovima njihovim.+ 17  Neka dobrota* Jehove, Boga našega, bude nad nama,+Daj da uspe delo ruku naših,+Daj da uspe delo ruku naših!+

Fusnote

 Doslovno: „u porođajnim bolovima (trudovima) rodio“.
 Ili: „grehe kojih nismo svesni“.
 Ili: „vernom ljubavlju“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Ili: „lepota; naklonost“.