Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Postanak 48:1-22

48  Posle ovih događaja javili su Josifu: „Tvoj otac je sve slabiji.“ Tada je on sa sobom poveo svoja dva sina, Manasiju i Jefrema.+  Zatim su javili Jakovu: „Došao je tvoj sin Josif.“ A Izrael je skupio snagu i seo na postelju.  Jakov je rekao Josifu: „Bog Svemoćni pojavio mi se u Luzu+ u hananskoj zemlji da me blagoslovi.+  Tada mi je rekao: ’Učiniću te plodnim+ i umnožiću te i od tebe ću načiniti velik narod,+ i tvom potomstvu nakon tebe daću ovu zemlju kao trajno vlasništvo.‘+  A sada, tvoja dva sina koja su ti se rodila u egipatskoj zemlji pre nego što sam došao kod tebe u Egipat, neka budu moji.+ Jefrem i Manasija neka budu moji kao Ruvim i Simeon.+  A potomstvo koje ćeš imati posle njih neka bude tvoje. Po imenima svoje braće zvaće se na nasledstvu svome.+  Kad sam se vraćao iz Padana,+ umrla mi je Rahela+ u hananskoj zemlji dok smo još bili na putu, kad je ostao još dobar deo puta do Efrate,+ pa sam je sahranio na putu za Efratu, to jest Vitlejem.“+  Tada je Izrael ugledao Josifove sinove i upitao je: „Ko su ovi?“+  Josif odgovori svom ocu: „To su moji sinovi koje mi je Bog ovde dao.“+ Tada on reče: „Molim te, dovedi ih da ih blagoslovim.“+ 10  Izraelu su oči oslabile od starosti,+ pa nije dobro video. Zato mu ih je Josif doveo, a on ih je poljubio i zagrlio.+ 11  Zatim Izrael reče Josifu: „Nisam se nadao da ću videti tvoje lice,+ a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje potomstvo.“ 12  Posle toga, Josif ih je odmakao od njegovih kolena i poklonio se licem do zemlje.+ 13  Zatim je Josif uzeo obojicu, Jefrema desnom rukom tako da je Izraelu bio s leve strane,+ a Manasiju levom rukom tako da je Izraelu bio s desne strane,+ i doveo ih bliže njemu. 14  Izrael je ispružio desnu ruku i stavio je na Jefremovu glavu,+ iako je bio mlađi,+ a levu ruku na Manasijinu glavu.+ Namerno je tako položio ruke, premda je Manasija bio prvenac.+ 15  On je blagoslovio Josifa i rekao:+ „Istiniti Bog kome su služili* očevi moji Avraham i Isak,+ Istiniti Bog koji je bio moj pastir celog života pa sve do danas,+ 16  Anđeo koji me je izbavljao iz svake nevolje,+ neka blagoslovi ove dečake.+ Neka nose moje ime i ime mojih očeva, Avrahama i Isaka,+ I neka na zemlji postanu mnogobrojni.“+ 17  Kada je Josif video da je njegov otac desnu ruku stavio na Jefremovu glavu, to mu se nije dopalo,+ pa je pokušao da očevu ruku premesti s Jefremove glave na Manasijinu.+ 18  Zato je Josif rekao svom ocu: „Ne tako, oče, jer ovaj je prvenac.+ Desnu ruku stavi na njegovu glavu.“ 19  Ali otac to nije hteo, nego je rekao: „Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će biti velik.+ Ali ipak će njegov mlađi brat biti veći od njega+ i njegovo potomstvo biće brojno poput velikog naroda.“+ 20  Tog dana ih je blagoslovio+ rečima: „Neka se tvojim imenom u Izraelu izriče blagoslov rečima: ’Neka te Bog učini poput Jefrema i Manasije.‘“+ Tako je postavio Jefrema ispred Manasije.+ 21  Zatim je Izrael rekao Josifu: „Ja ću uskoro umreti,+ ali Bog će biti s vama i vratiće vas u zemlju vaših praočeva.+ 22  Dajem ti jedan deo zemlje više nego tvojoj braći,+ deo koji sam iz ruke Amoreja uzeo svojim mačem i svojim lukom.“

Fusnote

 Doslovno: „pred kojim su hodili“.