Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Postanak 45:1-28

45  Kad je Josif to čuo, više nije mogao da se savladava pred svima koji su stajali oko njega,+ pa je povikao: „Izađite svi napolje!“ Tako niko drugi nije ostao s Josifom kad se on otkrio svojoj braći.+  On je glasno zaplakao,+ tako da su ga čuli Egipćani, a saznalo se za to i na faraonovom dvoru.  Na kraju je Josif rekao svojoj braći: „Ja sam Josif. Da li mi je otac još uvek živ?“ Ali njegova braća nisu mogla ništa da mu odgovore, jer su se uplašili.+  Zato im Josif reče: „Molim vas, priđite bliže.“ Tada su mu oni prišli. A On reče: „Ja sam vaš brat Josif kog ste prodali u Egipat.+  Ali sada nemojte biti žalosni+ i nemojte se ljutiti na sebe što ste me prodali ovamo, jer me je Bog poslao pred vama da bi vam sačuvao život.+  Jer ovo je druga godina gladi u zemlji,+ a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve.+  Zato me je Bog poslao pred vama da bi vam sačuvao ostatak+ na zemlji i da bi vam spasao život velikim izbavljenjem.  Zato me niste vi poslali ovamo,+ nego istiniti Bog, da bi me postavio za oca+ faraonu i za gospodara nad celim njegovim dvorom i za upravitelja nad svom egipatskom zemljom.  „Pođite brzo mom ocu i recite mu: ’Ovako govori tvoj sin Josif: „Bog me je postavio za gospodara nad svim Egiptom.+ Dođi kod mene, nemoj oklevati. 10  Živećeš u zemlji Gesem+ i bićeš blizu mene, ti i tvoji sinovi i sinovi tvojih sinova i tvoja sitna i krupna stoka i sve što imaš. 11  Ja ću te snabdevati hranom, jer će biti još pet godina gladi,+ da ne bi propao ni ti, ni tvoj dom ni ono što imaš.“‘ 12  Evo, i vi i moj brat Venijamin svojim očima vidite da vam to moja usta govore.+ 13  Zato ispričajte mom ocu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste videli. Požurite i dovedite mi oca ovamo.“ 14  Tada je zagrlio svog brata Venijamina i zaplakao, a i Venijamin je zagrlio njega.+ 15  Onda je plačući izljubio i ostalu braću.+ Zatim su njegova braća razgovarala s njim. 16  Na faraonovom dvoru počelo je da se govori: „Došla su Josifova braća!“ To je bilo drago faraonu i njegovim slugama.+ 17  Zato je faraon rekao Josifu: „Reci svojoj braći: ’Natovarite svoje životinje i idite u hanansku zemlju,+ 18  uzmite svog oca i svoje ukućane i dođite kod mene i daću vam ono što je dobro u egipatskoj zemlji, pa jedite ono što je najbolje u ovoj zemlji.‘+ 19  Prenesi im i ovu zapovest:+ ’Uzmite sa sobom iz egipatske zemlje kola+ za svoju decu i za svoje žene, pa povezite svog oca i dođite ovamo.+ 20  Ne žalite za svojim stvarima,+ jer je vaše sve ono što je dobro u egipatskoj zemlji.‘“+ 21  Izraelovi sinovi su tako i učinili. Josif im je po faraonovoj naredbi dao kola i hranu+ za put. 22  Svakom od njih dao je po haljinu,+ a Venijaminu je dao trista srebrnika i pet haljina.+ 23  Svom ocu je poslao deset magaraca natovarenih dobrim stvarima iz Egipta i deset magarica natovarenih žitom, hlebom i hranom za oca za put. 24  Tako je on otpustio svoju braću i oni su krenuli. A on im je rekao: „Nemojte da se putem ljutite jedan na drugoga.“+ 25  Oni su pošli iz Egipta i stigli u hanansku zemlju kod svog oca Jakova. 26  Tada su mu sve ispričali: „Josif je još živ i vlada svom egipatskom zemljom!“+ Ali srce mu je ostalo skamenjeno, jer im nije verovao.+ 27  Kad su mu ispričali sve što im je Josif rekao i kad je video kola koja je Josif poslao po njega, oživeo je duh njihovog oca Jakova.+ 28  Tada je Izrael uzviknuo: „Dosta je! Moj sin Josif je živ! Idem da ga vidim pre nego što umrem!“+

Fusnote